Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Spomenke Zarić i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Uroš Mitrović, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za projektovanje, proizvodnju i opremanje „BELIM INDUSTRIES“ doo iz Beograda, čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1811/19 od 23.10.2020. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž1 1811/19 od 06.11.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 15.07.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1811/19 od 23.10.2020. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž1 1811/19 od 06.11.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1811/19 od 23.10.2020. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž1 1811/19 od 06.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 401/18 od 19.04.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime duga isplati iznos od 465.50 USD, sa kamatom po Zakonu o zateznoj kamati od 20.08.2015. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadu troškove postupka u iznosu od 84.620,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1811/19 od 23.10.2020. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž1 1811/19 od 06.11.2020. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i u delu stava drugog izreke koji je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 84.620,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan, zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova postupka od presuđenja do izvršnosti. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11... 18/20).

Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu na ime manje isplaćene zarade zbog retencije isplati iznos od 465,50 USD. Naime, članom 16. ugovora o upućivanju radnika, zaključnog između parničnih stranaka 18.05.2015. godine utvrđeno je pravo retencije od 10% zarade tužioca za eventualnu štetu. Nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je takva odredba ugovora u suprotnosti sa odredbama Zakona o radu i nije u skladu sa odredbom člana 286. ZOO, te da navedena odredba koja uslovljava radnika tako što mu uskraćuje deo ostvarene zarade koja mu pripada, odnosno predviđa pravo retencije u radnom pravu koje nije regulisano odredbama Zakona o radu, odstupa od građanskog načela – sudske zaštite prava.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužilaca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova, o osnovanosti tužbenog zahteva, zasnovane su na pravilnoj primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS”, br. 72/11...18/20) i ocenio da je revizija tuženog nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi duga podneta je 09.02.2017. godine. Pobijana vrednost predmeta spora prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe iznosi 435,74 evra (1 evro=123,8714 dinara).

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stava 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća- sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić