Protiv navedene presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama revizijskih navoda u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenju nižestepenih sudova, tužilja ... bila je zaposlena kod tuženog na neodređeno vreme po Ugovoru o radu od 16.04.2009. godine. U periodu od 18.07.2011. godine do 16.08.2011. godine tužilja se nalazila na bolovanju usled privremene sprečenosti za rad. Po okončanju bolovanja, obratila se poslodavcu sa zahtevom za korišćenje godišnjeg odmora. Kako tužilja nije obaveštena da li joj je odobren zahtev za korišćenje godišnjeg odmora, dana 19.08.2011. godine pojavila se na poslu, kada je druga zaposlena kao odgovorno lice kod tuženog obavestila da je dobila otkaz. Rešenje o otkazivanju ugovora o radu nije dobila, već je dopisom od strane inspektora rada obaveštena da joj je otkazan ugovor o radu. Poslodavac, ovde tuženi, dostavio joj je radnu knjižicu preporučenom pošiljkom dana 20.09.2011. godine. Tužba u ovoj pravnoj stvari, kojom tužilja zahteva da se utvrdi da joj je radni odnos prestao na nezakonit način, podneta je 27.12.2011. godine.

Prvostepeni sud je meritorno odlučivao o tužbenom zahtevu tužilje da se utvrdi da joj je radni odnos prestao na nezakonit način, što je i utvrđeno prvostepenom presudom. Istom presudom tužilji je dosuđena i naknada štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa. Drugostepeni sud nalazi da je tužba za utvrđenje da je tužilji radni odnos prestao na nezakonit način podneta protekom zakonom propisanog roka od 90 dana od saznanja za povredu. Iz navedenih razloga prvostepena presuda je preinačena i odbačena tužba po tom zahtevu kao neblagovremena. Kako je po nalaženju drugostepenog suda tužba u pogledu tog zahteva neblagovremena, to je neosnovan zahtev tužilje za naknadu štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa, pa je u tom delu prvostepena presuda preinačena i odbijen tužbeni zahtev tužilje za naknadu štete.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta posle zakonom propisanog roka.

Odredba člana 195. Zakona o radu, tada važećeg, predviđala je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član, a koga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora jeste 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu.

Rok od 90 dana za zaštitu prava zaposlenog sudskim putem je prekluzivan. Navedeni rok počinje da teče od dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu. Povreda prava zaposlenog u konkretnom slučaju učinjena je faktičkom radnjom poslodavca – otkazivanjem ugovora o radu bez donošenja rešenja. Tužilja je za tu povredu prava, prema sopstvenom kazivanju, saznala 19.08.2011. godine, a najkasnije 20.09.2011. godine kada joj je dostavljena radna knjižica. Od tog momenta, kao dana saznanja za povredu, počeo je da teče prekluzivni rok od 90 dana. Kako je od saznanja za povredu do podnošenja tužbe protekao zakonom propisani rok, to je pravilna odluka drugostepenog suda kojom je odbačena tužba kao neblagovremena.

Revizijom tužilje osporava se takav zaključak drugostepenog suda. Ističe se da radni odnos nije mogao prestati faktičkom radnjom tuženog, bez donošenja rešenja. Zakon decidno predviđa kada i na koji način zaposlenom prestaje radni odnos pa u tužilji nije mogao prestati radni odnos na opisani način, bez donošenja rešenja o otkazu.

Neosnovani su izneti revizijski navodi tužilje. Činjenica da tužilji otkaz nije dat na zakonit način čini meritum navedenog spora, o kom se ne može odlučivati kada je tužba podneta protekom roka propisanog zakonom. Činjenica da nije doneto rešenje o otkazu upravo predstavlja povredu prava povodom koje tužilja traži sudsku zaštitu. Osim toga, nesporna je činjenica da rešenje o otkazu nikada nije ni doneto pa bi, prema pravnom rezonovanju revidenta, postojao neograničen rok za podnošenje tužbe po ovom osnovu, što nije i ne može biti slučaj. Kako se nezakonitost prestanka radnog odnosa zaposlenom utvrđuje odlukom suda, u skladu sa odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu, koja odluka u konkretnom slučaju nije doneta jer je tužba podneta protekom zakonom propisanog roka, neosnovan je i zahtev tužilje za naknadu štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud odbio je reviziju tužilje kao neosnovanu i odlučio kao u izreci primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasmina Stamenković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić