Tuženi je u odgovoru na reviziju osporio osnovanost revizijskih navoda tužioca i predložio da se revizija odbije, a naknadu troškova revizijskog postupka je opredeljeno tražio.

Ispitujući pobijanu presudu po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Pored toga što je u reviziji ukazao na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 371. stav 1. ZPP, revident nije posebno ukazao u čemu se takva povreda sastoji, odnosno koja procesna odredba je povređena. Iz ovih razloga, takvo pozivanje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka, kao revizijski razlog iz člana 407. ZPP, je bez uticaja u revizijskom postupku prilikom ispitivanja pobijane drugostepene presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kom su zasnovane nižestepene odluke, tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme 1990. godine na poslovima ..., za koje je kao uslov predviđen II stepen stručne spreme, te je nakon što je tuženom dostavio diplomu Narodnog univerziteta „...“ o završenom trećem razredu obrazovnog profila – zanimanje ..., ugovorom o radu broj ... od 01.07.2002. godine zasnovao radni odnos kod tuženog za rad na poslovima ..., za koji je kao uslov predviđen III stepen stručne spreme, s tim što je od 12.05.2011. godine premešten na poslove ..., zatim 10.08.2011. godine je raspoređen da radi poslove na ..., ..., a od 01.03.2012. godine je radio na poslovima ... . U postupku provere verodostojnosti tužiočeve diplome Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je dopisom od 16.05.2017. godine obavestilo tuženog da je uvidom u zapisnik prosvetnog inspektora utvrđeno da tužiočeva diploma nije verodostojna javna isprava jer Narodni Univerzitet „...“ nije registrovan za formalno obrazovanje III, IV i V stepena stručne spreme. Tuženi je upozorenjem o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 03.07.2017. godine tužioca upozorio na postojanje razloga za otkaz ugovora radu zbog povrede radne obaveze predviđene odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu u vezi sa odredbom člana 14. stav 1. alineja 9. Ugovora o radu, odnosno davanja netačnih podataka od strane zaposlenog ako je to bilo od bitnog uticaja za donošenje nezakonite odluke kod poslodavca, kao i nepoštovanja radne discipline predviđene članom 179. stav 3. tačka 6. i 8. Zakona o radu. Tužilac se izjasnio na upozorenje, u bitnom da je polagao ispite i po završetku školovanja predao diplomu tuženom, a pošto je imao vozačku dozvolu C kategorije premešten je na poslove ..., te je u ... od 2012. godine. Tužiocu je rešenjem tuženog br. ... od 08.08.2017. godine otkazan ugovor o radu broj ... od 01.07.2002. godine i svi zaključeni aneksi ugovora o radu zbog toga što je poslodavcu dostavio diplomu o završenom ispitu obrazovnog profila „...“, koja nije verodostojna javna isprava, na osnovu kojeg je počev od 01.07.2002. godine raspoređen na poslove za koje je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova predviđen treći stepen stručne spreme i time svojom krivicom učinio povredu radne obaveze predviđene članom 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu u vezi sa odredbom člana 14. stav 1. alineja 9. Ugovora o radu kao i povredu radne discipline utvrđene članom 179. stav 3. tačka 6. i 8. Zakona o radu. U obraloženju rešenja o otkazu ugovora o radu su navedeni razlozi koji su sadržani i u samom upozorenju koje je prethodilo njegovom donošenju. Odredbom člana 14. stav 1. tačka 9. Ugovora o radu od 01.07.2002. godine određeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radne sposobnosti zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca predviđene odredbom člana 101. Zakona o radu, kao i u slučajevima davanja netačnih podataka od strane zaposlenog ako je to bilo od bitnog uticaja za donošenje nezakonite odluke kod poslodavca.

Na temelju navedenih utvrđenih činjenica, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev neosnovan, da je rešenje čiji poništaj tužilac traži zakonito iz razloga što je tužilac izvršio povrede radne obaveze koje mu se osporenim rešenjem o otkazu ugovora o radu stavljaju na teret, jer ni prilikom zaključenja ugovora o radu kojim je 01.07.2002. godine zasnovao radni odnos, ni prilikom zaključenja aneksa ugovora o radu tuženog nije obavestio o okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova na koje je raspoređen tim ugovorom i aneksima, odnosno tuženom je priložio diplomu o završenom trećem razredu obrazovnog profila zanimanja instalater za koju je utvrđeno da nije verodostojna javna isprava, što je poseban otkazni razlog kod koga se ne postavlja pitanje psihičkog odnosa zaposlenog prema aktu predaje falsifikovane diplome, već isključivo pitanje zakonitosti tako zasnovanog radnog odnosa i ne primenjuju se rokovi zastarelosti. Ukazuju na stav izražen u odluci Ustavnog suda Už br. 468/12 od 18.12.2014. godine.

Revizijom tužilac ističe da je odlučna činjenica za odluku u ovoj pravnoj stvari trenutak predaje sporne diplome, i da je trenutak u kom se može učiniti povreda radne discipline te vrste, prema odredbi Zakona o radu iz člana 179. stav 3. tačka 6., trenutak zasnivanja radnog odnosa. Dalje, nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, jer propisuje kao uslov krivicu zaposlenog za povredu radne obaveze. Međutim, tužilac nije sačinio spornu diplomu, istu nije potpisao i snabdeo pečatom Narodnog univerziteta „...“, te je nije upotrebljavao znajući da je krivotvorena. Revident ističe da je za manjkavost diplome saznao u trenutku pokretanja postupka od strane tuženog, u pogledu njene verodostojnosti, te da je prethodno bilo neophodno utvrditi postojanje tužiočeve odgovornosti po pitanju sačinjavanja falsifikovane diplome ili njene upotrebe kao prave. U reviziji se ističe i da se po pitanju zastarelosti ne može primeniti pravna kvalifikacija o vremenski neograničenom pravu poslodavca da zaposlenom otkaže ugovor o radu, jer to nije u skladu sa odredbama Zakona o radu. Sve i da se propisano članom 15. Zakona o radu može smatrati samostalnim osnovom za otkaz ugovora o radu, takav osnov vezan je za trenutak zasnivanja radnog odnosa, a ne zaključenja ugovora o radu.

Revizijski navodi tužioca nisu osnovani.

Nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava izveli zaključak da je tužbeni zahtev neosnovan.

Ugovorom o radu broj ... od 01.07.2002. godine, koji je otkazan od strane tuženog osporenim rešenjem, tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog za rad na poslovima ..., za koje je kao uslov predviđen III stepen stručne spreme. Tužilac je dao netačne podatke tuženom u pogledu uslova za rad na radnom mestu za koji zasniva radni odnos, odnosno dao je falsifikovanu diplomu o stručnoj spremi koja je uslov za rad na određenom radnom mestu. Prema tome, ugovor je zaključen na osnovu netačnih podataka datih od strane zaposlenog, koji su bili od bitnog uticaja za obavljanje poslova za koje je zasnovao radni odnos tim ugovorom. Takav ugovor ne bi bio zaključen da je poslodavac znao da tužilac ne ispunjava uslove za rad na određenom radnom mestu. Ovo stoga što je odredbama člana 13. stav 1. i 2. tada važećeg Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 70/2001 i 73/2001) bilo propisano da radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima opštu zdravstvenu sposobnost, najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene odgovarajućim aktom poslodavca, koji se tiču stručne spreme i drugih posebnih uslova za rad na tim poslovima. Iz tih razloga je i bila posebno propisana obaveza zaposlenog, u članu 14. stav 1. navedenog Zakona o radu, da prilikom zasnivanja radnog odnosa, što zaključenje konkretnog ugovora o radu jeste, dostavi poslodavcu dokumenta kojima dokazuje ispunjenost uslova za rad, u konkretnom slučaju posebnih uslova koji se tiču stručne spreme. Na utvrđeni način je ispunjen poseban otkazni razlog predviđen navedenim Zakonom o radu u članu 14. stav 3. i samim Ugovorom o radu, odredbom člana 14. stav 1. tačka 9. da poslodavac može da otkaže ugovor o radu. U vreme donošenja osporenog rešenja važećim Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017- odluka US) u članu 179. stav 3. tačka 6. konkretan razlog predviđen je kao nepoštovanje radne discipline, zbog čega poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom. Članom 15. tačka 3. istog Zakona o radu, propisano je da je zaposleni dužan da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je na utvrđeni način u Zakonu o radu koji je važio u vreme zaključenja ugovora o radu i samim ugovorom o radu predviđen poseban razlog za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca, koji je u konkretnom slučaju ispunjen. Ni tada, a ni važećom odredbom Zakona o radu nije predviđen poseban voljni, ili psihički odnos zaposlenog prema činjenici da je dao poslodavcu neistinit, odnosno neverodostojan dokaz o ispunjavanju uslova za rad. Prema tome, revizijski navodi da tužilac nije znao da je diploma neverodostojna, nisu od značaja. Dalje, za propisani sui generis otkazni razlog zakon nije predviđao rokove zastarelosti za otkaz. To je i logično, jer je nastupio razlog prema kome sam ugovor ne bi ni bio zaključen, te do radnog odnosa ne bi ni došlo. Iz istog razloga neprimenljivo je ograničenje iz sada važećeg Zakona o radu, član 184, prema kome otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 2. poslodavac može dati zaposlenom u roku od šest meseci od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od godinu dana od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza. Osim ovoga, u dosadašnjim presudama Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda izraženo je stanovište da je povreda radne discipline od strane zaposlenog na opisani način trajna, kao i činjenice koje su osnov za davanje otkaza, te da do zastarelosti na taj način ne može da dođe. Iz navedenog su suprotni revizijski razlozi neosnovani.

Na osnovu izloženog, te kako ne stoje revizijski navodi tužioca, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku odbio reviziju tužioca kao neosnovanu i odlučio kao u stavu prvom izreke.

Stavom drugim izreke, na osnovu odredbe iz člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupu odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji, jer sa revizijom nije uspeo, a primenom člana 153. Zakona o parničnom postupku i zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice u smislu člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija,

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić