Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 617/2021
28.10.2021. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr. Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, kao članova veća, u pravnoj stvari tužioca Samostalna trgovinsko-komisiona radnja „GMG 96“ AA PR ..., ulica ... broj .., MB ..., koga zastupa Nenad Davidović, advokat iz ..., ulica ... broj .., protiv tuženog „Raiffeisen banka“ a.d. Beograd, ulica, Đorđa Stanojevića broj 16, MB 17335600, radi utvrđenja i sticanja bez osnova, vrednost spora 7.897,96 dinara, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5075/20 od 10.06.2021. godine, u sednici veća održanoj 28.10.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5075/20 od 10.06.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

PREINAČUJE SE presuda Privrednog apelacionog suda Pž 5075/20 od 10.06.2021. godine, tako što se odbija žalba tužioca izjavljena protiv presude Privrednog suda u Beogradu P 3145/20 od 24.09.2020. godine i citirana prvostepena presuda POTVRĐUJE.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženoj naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 37.500,00 dinara, u roku od 8 dana po prijemu pisanog otpravka ove presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 3145/20 od 24.09.2020. godine, odbijen je zahtev tužioca da se utvrdi da je ništava odredba člana 8. stav 1. Ugovora o kreditu broj .., zaključenog između tužioca i tuženog dana 24.09.2007. godine. Stavom II iste presude, odbijen je zahtev tužioca da mu tuženi po osnovu neosnovanog obogaćenja isplati iznos od 7.897,96 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.09.2007. godine do konačne isplate.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 5075/20 od 10.06.2021. godine, preinačena je citirana prvostepena presuda tako što je utvrđeno da je apsolutno ništava odredba člana 8. stav 1. Ugovora o kreditu broj .., zaključenog između tužioca i tuženog dana 24.09.2007. godine, te obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 7.897,96 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.09.2007. godine do konačne isplate, kao i da mu nadoknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 21.300,00 dinara i troškove drugostepenog postupka u iznosu od 19.800,00 dinara.

Protiv ovakve drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 88/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, radi ujednačavanja sudske prakse, saglasno tome doneta je i odluka kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama razloga propisanih odredbom člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tužene osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su 24.09.2007. godine zaključile Ugovor o kreditu. Tim ugovorom tužiocu je odobren kredit od strane tužene u iznosu od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate kredita. Odredbom člana 2. tužilac se obavezao da odobreni kredit vrati u roku od 36 meseci. Članom 3. ustanovljena je tužiočeva obaveza plaćanja nominalne kamatne stope u visini od 18% na godišnjem nivou. Odredbom člana 8. stav 1. propisano je da se korisnik kredita obavezuje da pre puštanja kredita u tečaj plati tuženoj proviziju u iznosu od 50,00 evra na ime naknade za obradu kreditnog zahteva, kao i 50,00 evra na ime provizije za odobrenje i administraciju kredita, bez obzira da li će kredit koristiti ili ne. Tužilac je na dan zaključenja ugovora o kreditu potpisao i overio pečatom pregled bitnih elemenata otplate kredita i osnovne podatke o kreditu koji su sačinjeni dana 24.09.2007. godine u kojima su navedeni podaci o obračunatoj efektivnoj kamatnoj stopi i to: 1) iznos kredita; 2) period otplate) 3) godišnja nominalna kamatna stopa; 4) godišnja efektivna kamatna stopa; 5) ukupan iznos kamate za period otplate kredita; 6) ukupan iznos naknada i drugih troškova koje klijent treba da plati u toku odobravanja i realizacije ugovora o kreditu i 7) iznos otplatne rate anuiteta u dinarima. Osim toga utvrđeno je da predmet bitnih elemenata otplate kredita sadrži i tabelu „Podaci koji se ne uključuju u obračun efektivne kamatne stope“ i to: 1) kriterijum za indeksiranje evra, srednji kurs Raiffeisen banke a.d. 78,9796; 2) troškove procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari (u dinarima, apsolutni iznos); 3) premija osiguranja ili druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeđenja kredita (u dinarima, apslutni iznos); 4) troškovi upisa u registar nadležnog organa (u dinarima, apsolutni iznos); 5) troškovi pribavljanja izvoda iz zemljišne knjige (u dinarima, apsolutni iznos); 6) troškovi pribavljanja uverenja, potvrda, dozvola i rešenja nadležnih organa (u dinarima, apsolutni iznos); 7) troškove kreditnog biroa (u dinarima, apsolutni iznos); 8) ostali troškovi i 9) ukupni troškovi (u dinarima, apsolutni iznos). Osnovni podaci o kreditu su potpisani i overeni pečatom od strane tužioca i tuženog. Plan otplate kredita, partija .., koji glasi na tužioca, sačinjen 24.09.2007. godine sadrži podatke o ukupnom iznosu kredita od 5.000 evra, broj rata 36, anuiteta 180,76, nominalnoj kamatnoj stopi od 18% godišnje i efektivnoj kamatnoj stopi od 21,32%. Nesporno je da je od tužioca naplaćen iznos na ime naknade troškova kredita u iznosu od 7.897,96 dinara na dan 24.09.2007. godine.

Na temelju ovakvog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je našao da su tužiocu jasno predočeni svi relevantni podaci o naplaćenim troškovima kredita. To je učinjeno prikazom svih bitnih elemenata kredita koji su obuhvatili iznos troškova kredita i njihovo iskazivanje u okviru efektivne kamatne stope. Taj sud je stanovišta da na strani tužene nije postojala obaveza da tužiocu predoči i specifikaciju kojom se pravda postojanje stvarnih troškova kredita. Stoga je odbijen zahtev za utvrđenje ništavosti odredbe člana 8. stav 1. Ugovora o kreditu parničnih stranaka, kao i zahtev za vraćanje plaćenog iznosa troškova kredita od 7.897,96 dinara.

Drugostepeni sud ne prihvata ovakvu pravnu argumentaciju prvostepenog suda. Taj sud je stanovišta da troškovi obrade kredita moraju biti prikazani u efektivnoj kamatnoj stopi čijom se realizacijom vrši njihova naplata. Međutim, tuženi nije specificirao način obračuna troškova obrade kredita iskazanih u okviru efektivne kamatne stope. Pored toga, tužena je spornim ugovorom zadržala ovlašćenje da utvrđene troškove naplate obrade kredita realizuje umanjenjem kreditnih sredstava i tako izvrši naplatu istih u integralnom iznosu. Stoga, drugostepeni sud nalazi da ovakav postupak tužene ne može uživati sudsku zaštitu, jer dovodi do neravnopravnosti učesnika obligacionog odnosa u korist banke. Iz tog razloga je preinačena prvostepena presuda i utvrđeno da je sporna ugovorna odredba člana 8. stav 1. ništava, zbog čega je usvojen i deo zahteva za vraćanje plaćenih troškova kredita u iznosu od 7.897,96 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata izneto stanovište drugostepenog suda jer nalazi da je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor ništav ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, ako cilj povređenog pravila i zakon ne upućuju na nešto drugo. Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti, a shodno odredbi člana 109. Zakona o obligacionim odnosima.

Odredbom 1065. Zakona o obligacionim odnosima, propisani su bitni elementi ugovora o kreditu, tako što je određeno da se banka obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom. Međutim, saglasno odredbi člana 1066. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da se ugovor o kreditu zaključuje u pisanoj formi i da se u istom mora utvrditi iznos kreditnih sredstava, kao i uslovi davanja, korišćenja i vraćanja kredita. Iz sadržine ove zakonske odredbe nesumnjivo proizlazi zaključak da se ugovorom o kreditu sačinjenom u pisanom obliku, pored bitnih elemenata tog ugovora, mogu ugovoriti i posebne naknade i troškovi kredita kao uslov davanja kreditnih sredstava na korišćenje.

Odredbom člana 4. stav 1. tačka 2. Zakona o bankama („Službeni glasnik RS“, broj 107/05, 91/10 i 14/15), koji je bio na snazi u vreme zaključenja spornog ugovora, propisano je da banka može, između ostalog, obavljati i kreditne poslove-davanje i uzimanje kredita. Ovim zakonom nije bliže propisana sadržina ugovora o kreditu, niti su propisana prava i obaveze banke i klijenta. Ali, iz odredbe člana 42. tog zakona, proizlazi da se na ugovoru zaključenom između banke i klijenta primenjuju Opšti uslovi poslovanja banke, koje je banka dužna da istakne u svojim poslovnim prostorijama na vidnom mestu, i to najmanje 15 dana pre njihove primene. Odredbom člana 43. navedenog zakona, utvrđeno je ovlašćenje Narodne banke Srbije da propiše jedinstveni način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga, i to naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova. Saglasno tom ovlašćenju Narodna banka Srbije je 30.06.2006. godine donela Odluku o jedinstvenom načinu obračuna i objavljivanju efektivne kamatne stope na depozite i kredite („Službeni glasnik RS“, broj 57/06), koji je stupio na snagu 01.10.2006. godine. Ovom odlukom se propisuje jedinstveni način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga, i to naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova, kao i bliži uslovi i način obaveštavanja klijenata banke. Jedinstveni način obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope banka primenjuje u postupku obavljanja depozitnih i kreditnih poslova iz člana 4. Zakona o bankama (tačka 1. stav 2.). Efektivna kamatna stopa se iskazuje u procentima sa dve decimale, uz zaokruživanje druge decimale, i važi od dana obračuna (tačka 4.).

Saglasno ovakvom zakonskom uređenju banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga u vezi sa realizacijom kredita, ali je takva ugovorna odredba pravno valjana samo pod uslovom da je u ponudi banke sadržana vrsta i visina svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita iskazanih u fiksnom ili procentualnom iznosu u odnosu na iznos odobrenog kredita. Obaveza obaveštavanja korisnika kredita u predugovornoj fazi zasnovana je i na načelu savesnosti i poštenja, odnosno prava korisnika kredita na informisanje. Time se konstituiše dužnost banke da korisniku pruži informacije i odgovarajuća obaveštenja o uslovima koji se odnose na bitne elemente ugovora o kreditu, kao i uslove davanja, korišćenja i vraćanja kredita. Navedena obaveštenja se moraju predočiti korisniku kredita u pisanom obliku u predugovornoj fazi. Njihova svrha se iskazuje u davanju objašnjenja korisniku kredita o uslovima koji se odnose na njegova ukupna zaduženja po osnovu odobrenih kreditnih sredstava. Cilj takvog obaveštavanja korisnika kredita je da se istom, na temelju tačnih razumljivih kriterijuma, omogući da proceni ekonomske posledice koje preuzima zaključenjem ugovora o kreditu. Stoga se ugovoreni troškovi kredita moraju uključiti u efektivnu kamatnu stopu u odgovarajućem procentualnom iznosu, bez obzira da li su iskazani u odgovarajućem procentu u odnosu na iznos odobrenog kredita ili u fiksnom iznosu. Prema tome, efektivna kamatna stopa ne predstavlja osnov naplate u njoj obuhvaćenih troškova obrade kredita, već se njome iskazuju ukupne obaveze korisnika kredita u odnosu na naknade i troškove, koji su nastali prilikom odobravanja kredita i koji će nastati u toku realizacije ugovora o kreditu, a koji su poznati prilikom njegovog obračuna. Zato se upoznavanjem korisnika kredita sa visinom efektivne kamatne stope istom omogućava da uporedi cenu, odnosno ukupna davanja po osnovu ponuđenog mu kredita od strane jedne banke u odnosu na efektivnu kamatnu stopu iskazanu u ponudi druge banke, kao davaoca kredita.

U konkretnom slučaju, nesporno je utvrđeno da je tužilac na dan zaključenja Ugovora o kreditu potpisao i pečatom overio pregled bitnih elemenata otplate kredita i osnovnih podataka o kreditu koji su sačinjeni dana 24.09.2007. godine. Tim dokumentom tužiocu su predočeni svi podaci koji se uključuju u obračun efektivne kamatne stope. Stoga je pravno neutemeljeno stanovište drugostepenog suda o ništavosti sporne odredbe člana 8. stav 1. Ugovora o kreditu parničnih stranaka od 24.09.2007. godine. Pravna valjanost navedene odredbe nije sporna sa stanovišta potpunog obaveštenja korisnika kredita o ekonomskom teretu koji on preuzima prihvatanjem obaveze isplate ugovorenih troškova kredita. Ugovornim ustanovljenjem fiksnog iznosa dugovanih troškova kredita tužiocu je na jasan i nedvosmislen način predočena njegova obaveza po tom osnovu. Ovo je iz razloga što ni jednim pozitivnim propisom nije konstituisana obaveza banke da može naplati samo stvarne troškove obrade kredita, odnosno da korisniku kredita mora prikazati i specifikaciju strukture i visine troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita navedenih u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu. Pravna valjanost sporne ugovorne odredbe nije upitna ni sa stanovišta iznete tvrdnje drugostepenog suda da ugovoranjem naplate troškova obrade kredita u jednokratnom iznosu i zadržavanjem istih od iznosa odobrenog kredita uz njihovo istovremeno uključenje u efektivnu kamatnu stopu vodi neravnopravnosti učesnika obligacionog odnosa u korist banke. Takvo stanovište je neprihatljivo, jer ugovaranje jednokratne naknade i naplate troškova obrade kredita kroz zadržavanje istih od iznosa glavnice odobrenog kredita nije zakonom zabranjeno. Pri tome, okolnost da su ti troškovi istovremeno prikazani u okviru efektivne kamatne stope nije dokaz da je na taj način izvršena dvostruka naplata ugovorenih troškova obrade kredita. Ovo je iz razloga što ugovorom iskazana efektivna kamatna stopa u koju su uključeni troškovi obrade kredita ne predstavlja pravni osnov za njihovu naplatu, već samo i isključivo obračunski prikaz ukupnih troškova i svih naknada koje će korisnik kredita platiti za odobrena mu kreditna sredstva.

Sledom iznetih argumenata, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je prvostepenom presudom pravilno odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti sporne ugovorne odredbe člana 8. stav 1. Ugovora o kreditu parničnih stranaka zaključenog 24.09.2007. godine. Iz tog razloga, pravilna je odluka prvostepenog suda o neosnovanosti dela tužbenog zahteva za vraćanje naplaćenog novčanog iznosa po osnovu ugovorenih troškova kredita u iznosu od 7.897,96 dinara.

Tužena je uspela u postupku po reviziji. Zato je na temelju odredbe člana 153. stav 1, 154, 163. stav 2. i 165. stav 2. ZPP tužilac obavezan da tuženoj nadoknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 37.500,00 dinara. Dosuđeni troškovi obuhvataju naknadu za sastav revizije u iznosu od 18.000,00 dinara koji su odmereni u skladu sa važećom Advokatskom tarifom. Osim toga, tuženoj su dosuđeni i troškovi takse na reviziju u iznosu od 7.800,00 dinara i takse na revizijsku odluku u iznosu od 11.700,00 dinara, koji su odmereni u visini propisanoj važećom Tarifom o sudskim taksama.

To su razlozi zbog kojih je na temelju odredbe člana 416. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić