.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3583/2021
10.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Vesne Subić, Dobrile Strajina i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mila Janković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Sanja Pejović, advokat iz ..., radi utvrđenja bračne tekovine, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5926/19 od 09.02.2021. godine, u sednici održanoj 10.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5926/19 od 09.02.2021. godine, kao nedozvoljena.
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 464/2018 od 29.03.2019. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe od 19.05.2017. godine. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužilja suvlasnik sa 11/19 idealnih delova na poslovnoj prostoriji izgrađenoj na kat. parceli .. KO ..., kako je izrekom navedeno, i porodičnoj kući izgrađenoj na kat. parceli .. KO ..., kako je izrekom navedeno, što je tuženi dužan da prizna i trpi da tužilja ovo svoje pravo upiše u javni registar prava na nepokretnostima. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je stekla pravo susvojine sa 11/19 idealnih delova na dva klipna kompresora i četiri peskare za peskiranje, kako je izrekom navedeno kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 477.850,00 dinara.
Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž 5926/19 od 09.02.2021. godine, odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu u stavu drugom i četvrtom izreke (u usvajajućem delu).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, saglasno članu 404. ZPP.
Tužilja je odgovorila na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11, 55/14, 78/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. ZPP. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, odnosno za novim tumačenjem prava. Odluke nižestepenih sudova zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, a pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u ovom slučaju zavisi od konkretno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U tužbi radi utvrđenja bračne tekovine podnetoj sudu 30.12.2010. godine označena je vrednost predmeta spora u iznosu od 3.000.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na utvrđenje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Tužilji ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju jer isti, u smislu člana 154. ZPP, nisu bili nužni za vođenje parnice, zbog čega je odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Biserka Živanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
