Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1419/2021
16.06.2021. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Anđelko Ležajić, advokat iz ..., protiv tuženih „Telenor“ AD Beograd, koga zastupa Stojan Mićović, advokat iz ... i Društva za proizvodnju, promet i usluge „Vujić trans“ DOO Vreoci, radi utvrđenja ništavosti ugovora, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9106/18 od 14.11.2019. godine, u sednici održanoj 16.06.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9106/18 od 14.11.2019. godine u stavu prvom izreke u odbijajućem delu i odluci o troškovima postupka (stavovi tri i četiri izreke).

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 2512/17 od 04.09.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je ništav ugovor o kratkoročnom kreditu ... .../... zaključen 25.12.2009. godine između prvotužene kao davaoca kredita i drugotuženog kao primaoca kredita, pa se briše hipoteka upisana na nepokretnosti – stanu tužioca u ulici ... ..., ..., na kat. parceli ... KO ... na osnovu založne izjave tužioca overena kod Drugog osnovnog suda u Beogradu, Sudska jedinica u Lazarevcu 1-0-9/10 od 08.10.2010. godine. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 9106/18 od 14.11.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je ništav ugovor o kratkoročnom kreditu ... .../... zaključen 25.12.2009. godine između prvotužene i drugotuženog, tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je ništava odredba člana 6. ugovora o kratkoročnom kreditu ... .../... zaključenog 25.12.2009. godine, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o kratkoročnom kreditu ... .../... odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u delu stava prvog kojim je naloženo da se briše hipoteka upisana na nepokretnosti – stanu tužioca u ulici ... broj ... ... na kat. parc. ... KO ... na osnovu založne izjave tužioca overene kod Drugog osnovnog suda u Beogradu, Sudska jedinica u Lazarevcu 1-0-9/10 od 08.10.2010. godine i tužba u tom delu odbačena kao nedozvoljena. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što su obavezani tuženi da tužiocu na ime troškova prvostepenog postupka solidarno isplate 56.950,00 dinara dok je u preostalom delu tužiočev zahtev za naknadu troškova odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da prvotuženoj na ime troškova drugostepenog postupka isplati 91.400,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i to protiv stavova prvog, trećeg i četvrtog izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, ali nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, prvotužena banka kao davalac i drugotuženi društvo za proizvodnju, promet i usluge „Vujić Trans“ DOO Vreoci, kao korisnik kredita zaključili su ugovor o kratkoročnom kreditu ... .../... dana 25.12.2009. godine. Ovim ugovorom prvotužena je drugotuženom odobrila kredit u iznosu od 2.000.000,00 dinara sa ugovorenim rokom vraćanja 25.12.2010. godine, u osam jednakih mesečnih anuiteta, nakon grejs perioda do 25.04.2010. godine, pri čemu je prvi anuitet dospeo 25.05.2010. godine. Na iznos kredita banka je obračunavala ugovorenu kamatu u visini od 1,8% počev od dana puštanja kredita u tečaj pa do roka dospeća, pri čemu se drugotuženi saglasio da banka može bez njegove posebne saglasnosti vršiti promenu visine ugovorene kamatne stope i način obračuna kamate u skladu sa aktima poslovne politike banke koji regulišu visinu i način obračuna kamate. Ugovorena je i efektivna kamatna stopa u iznosu od 26,79% godišnje. Dana 28.05.2010. godine na račun drugotuženog „FAP korporacija“ AD u restrukturiranju platila je po profakturi iznos od 1.100.000,00 dinara, a istog dana prvotužena je zadužila račun drugotuženog u istom iznosu. Na dan 28.05.2010. godine drugotuženi je bio dužan prvotuženoj 377.104,39 dinara što predstavlja zbir svih kamata tokom grejs perioda i prve rate anuiteta koju čine zbir rate glavnice i kamate na glavnicu. Istog dana ostatak glavnice koju je drugotuženi bio obavezan da isplati u anuitetima do 25.12.2010. godine iznosio je 1.764.469,60 dinara. Drugotuženi nije plaćao kamatu tokom grejs perioda, kao ni prvu ratu anuiteta do 25.05.2010. godine iako je na to obavezan navedenim ugovorom. Odmah po uplati na račun drugotuženog iznosa od 1.100.000,00 dinara prvotužena je skinula sa računa celokupni navedeni iznos iako je ukupan dug u tom trenutku bio 377.104,39 dinara. Tužena banka nije tužiocu predala plan otplate kredita niti ga je detaljno upoznala sa odredbama o visini kamatne stope, o posledicama primene člana 6. ugovora o mogućnosti promene visine kamatne stope u skladu sa poslovnom politikom banke. Tužilac je otac zakonskog zastupnika drugotuženog i lice čija je nepokretnost opterećena hipotekom radi obezbeđenja potraživanja koje proizlazi iz spornog ugovora.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je utvrdio da su ništave odredbe ugovora o kreditu o ugovorenoj kamatnoj stopi (član 6) i efektivnoj kamatnoj stopi (član 17), što povlači ništavost celog ugovora, zbog čega je usvojio tužbeni zahtev u celosti.

Po oceni drugostepenog suda, ništava je samo odredba člana 6. ugovora o kreditu o ugovorenoj kamatnoj stopi, ali ništavost jedne odredbe ne povlači ništavost celog ugovora, zbog čega je pobijanom odlukom odbio zahtev tužioca u preostalom delu za utvrđenje ništavosti celog ugovora.

Stanovište drugostepenog suda je pravilno.