.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1104/2021
08.07.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Gordane Džakule, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Ćirković Midić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo odbrane - Vojna pošta ...-... selo ..., ..., koju zastupa Vojno pravobranilaštvo - Odeljenje u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3762/19 od 15.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 08.07.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3762/19 od 15.10.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3762/19 od 15.10.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 152/19 od 29.07.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena na isplatu naknade štete zbog neplaćenog dodatka na platu po osnovu prekovremenog rada u periodu od 27.04.2014. godine do 27.04.2017. godine, u novčanim iznosima za svaki mesec označenog perioda navedenim u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od navedenih datuma pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da nadoknadi tuženoj troškove parničnog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3762/19 od 15.10.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1 152/19 od 29.07.2019. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Prema navedenoj odredbi, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni revizijskog suda, u ovom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.
Presuđenjem, odbijanjem tužbenog zahteva (bez obzira na priloženu pravnosnažnu presudu) nije odstupljeno od prakse revizijskog suda u ovoj vrsti sporova. Naime, za prekovremeni rad iz člana 83. stav 1. i 2. Zakona o Vojsci Srbije tužilac nema pravo na uvećanje plate jer je za taj rad, kao elemenat posebnih uslova pod kojim vrši vojnu službu, njegov osnovni koeficijent za obračun plate uvećan za 20%. Za prekovremeni rad iz člana 98. stav 1. navedenog zakona priznaje se pravo na slobodne sate, a samo izuzetno, pod uslovima iz člana 35. stav 3. Pravilnika o platama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, isplaćuje se uvećana zarada. Konkretizacija ovog prava - priznavanje slobodnih sati ili priznavanjem prava na uvećanu zaradu, ostvaruje se u skladu sa članovima 140. i 141. Zakona o Vojsci Srbije, odnosno članom 52. stav 3. Pravilnika o platama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, rešenjem nadležnog starešine koje se donosi po pravilima upravnog postupka, a sudska zaštita ostvaruje u upravnom sporu. Tužilac takav zahtev nije podnosio, pa zato ne može osnovano od tužene potraživati i isplatu uvećane zarade, ni po osnovu naknade štete zbog nezakonitog ili nepravilnog rada državnog organa.
Imajući izloženo u vidu, ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava, a nema ni potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana.
Iz tih razloga je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
U sporovima o novčanim potraživanjima iz radnih odnosa o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela.
U konkretnom slučaju, vrednost predmeta spora pobijanog dela (član 28. stav 1. ZPP) iznosi 198.370,56 dinara i očigledno je niža od dinarske protivvrednosti 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan 01.03.2018. godine, kada je izvršeno preinačenje tužbe.
Shodno izloženom, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
