Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u potupku raspravljanja zaostavštine iza pok. AA, biv. iz ..., odlučujući o reviziji nasledne učesnice BB, čiji je punomoćnik Snežana Mišović Gucunja, advokat u ..., izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Subotici Gž 218/20 od 18.09.2020. godine, u sednici održanoj 11.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija nasledne učesnice BB izjavljena protiv protiv rešenja Višeg suda u Subotici Gž 218/20 od 18.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem o nasleđivanju Osnovnog suda u Senti O 332/20 od 08.06.2020. godine, raspravljena je zaostavština iza pok. AA i utvrđeno da istu čine nekretnine, 1/1 dela nepokretnosti upisane u LN ... KO ..., parcelni broj ..., ... ..., zemljište pod zgradom – objektom u površini od 02 a 46 m2 (porodična stambena zgrada – br. zgrade 1) i zemljište uz zgradu – objekat u površini od 03 a 48 m2 i po pravnom osnovu zaveštajnog nasleđivanja, BB, rođ. BB1, od oca VV i majke GG, rođene GG1, naslednica po zaveštanju nekretnine 1/1 dela nepokretnosti upisane u LN ... KO ..., parcelni broj ..., ... i zemljište pod zgradom – objektom u površini od 01 a 00 m2 (pomoćna zgrada – broj zgrade 2), DD, od oca ĐĐ i majke EE, rođene EE1, rođak ostavilje, koji nasleđuje deo pomoćne zgrade – poslovne prostorije koja ima ulaz sa ulične strane površine od 48,70 m2 i BB, rođ. BB1, od oca VV i majke GG, rođene GG1, nasleđuje deo pomoćne zgrade – prostoriju iza poslovne prostorije koja ima ulaz sa dvorišne strane površine 51,30 m2, pokretne stvari, novčana sredstva na tekućem računu kod „..“ sa pripadajućom kamatom shodno poslovnoj politici banke i novčana sredstva na deviznom računu kod „...“ sa pripadajućom kamatom shodno poslovnoj politici banke, nasleđuju po pravnom osnovu nasleđivanja ŽŽ, od oca ĐĐ i majke EE, rođene EE1, rođak ostavilje u 2/8 delova, DD, ZZ, II i JJ, svi sa po 2/8 delova.

Rešenjem Višeg suda u Subotici Gž 218/20 od 18.09.2020. godine, žalba testamentalnog naslednika DD je usvojena i prvostepeno rešenje o nasleđivanju preinačeno u delu u kom je kao zaostavština iza pok. AA raspravljena nekretnina upisana u LN br. ... KO ..., zemljište pod zgradom – objektom u površini od 02 a 46 m2, zemljište pod zgradom – objektom u površini od 01 ara, zemljište uz zgradu – objekat u površini od 03 a 48 m2, sa upisanim objektima, porodična stambena zgrada broj 1 i pomoćna zgrada broj 2, tako što: 1) zemljište pod zgradom – objektom u površini od 02 a 46 m2 sa porodičnom stambenom zgradom broj 1, nasleđuje po pravnom osnovu testamentalnog nasleđivanja BB, rođ. BB1 u 1/1 dela; 2) zemljište pod zgradom – objektom u površini od 0,1 ara sa pomoćnom zgradom broj 2 koja u prirodi predstavlja poslovne prostorije u ulici ... broj ..., nasleđuje po pravnom osnovu testamentalnog nasleđivanja DD u 1/1 dela; 3) zemljište uz zgradu – objekat u površini od 0,3 ara 48 m2 nasleđuje po pravnom osnovu testamentalnog nasleđivanja BB i DD, srazmerno ukupnoj površini pripadajućih objekata i zemljištu potrebnom za redovnu upotrebu objekta.

Protiv pravosnažnog drugostepenog rešenja, nasledna učesnica BB je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Nasledni učesnik DD je podneo odgovor na reviziju. Troškove za sastav odgovora nije tražio.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20), a koji se primenjuje na osnovu člana 30. stav 2. Zakonao vanparničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Ovaj ostavinski postupak iniciran je smrtovnicom od 20.10.2010. godine.

Za ocenu prava na reviziju protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda u ostavinskom postupku, merodavna je vrednost koju je stranka označila u predlogu kao vrednost zaostavštine, a ukoliko vrednost predmeta nije utvrđena, merodavna je vrednost na koju je određena, odnosno plaćena sudska taksa.

Kad predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a pravo za izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora, tužilac je dužan da u tužbi označi vrednost predmeta spora, kako je to propisano u članu 33. stav 2. Zakona o parničnom postupku, koji se i u konkretnom slučaju primenjuje shodno odredbi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku. Ako je tužilac to propustio da učini, onda je za ocenu dozvoljenosti revizije merodavna vrednost predmeta spora na osnovu koje je određena ili plaćena sudska taksa.

Kako do okončanja postupka pred prvostepenim sudom nije označena vrednost predmeta, učesnicima je određena sudska taksa za raspravljanje zaostavštine prema tarifnom broju 7. Zakona o sudskim taksama.Tako određena vrednost predmeta ne prelazi zakonom propisan cenzus za izjavljivanje revizije prema odredbi člana 403. stav 2. ZPP kojom je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu odredbe člana 414. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić