U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mile Romčević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, Sektor za materijalne resurse, Uprava za opštu logistiku, Direkcija za usluge standarda, VU „Dedinje“ iz Beograda, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o revizijama stranaka izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3570/19 od 20.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 29.04.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3570/19 od 20.05.2020. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3570/19 od 20.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1534/18 od 05.09.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime razlike između isplaćene osnovne zarade i osnovne zarade u visini minimalne zarade u periodu od 01.04.2015. godine do 30.11.2018. godine, isplati novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, bliže navedeno tim stavom izreke, kao i da tužiocu na ime vojnog dodatka od 20% za period od 01.04.2015. godine do 30.11.2018. godine isplati novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, bliže navedeno tim stavom izreke, sa doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, zdravstvo osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti nadležnim Fondovima. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 70.550,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3570/19 od 20.05.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke za dosuđeni iznos razlike između osnovne zarade i osnovne zarade u visini minimalne zarade sa doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dosuđene iznose i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime razlike između isplaćenog i pripadajućeg vojnog dodatka od 20% na osnovu zarade u visini minimalne zarade za period od aprila 2015. do novembra 2018. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom i datumom kamatnog početka i pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke su blagovremeno izjavile reviziju i to tužilac, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, a tužena zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca dozvoljena prema članu 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 ... 18/20), a da je revizija tužene nedozvoljena u smislu stava 3. istog člana.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, revizijski sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti prema članu 407. stav 1. ZPP, navodima revizije se određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac kod tužene ima status nameštenika u smislu odredbe člana 10. i člana 194. Zakona o Vojsci Srbije. U spornom periodu je kao civilno lice radio kod tužene puno radno vreme, tužena mu nije isplatila zarade u vidu minimalne zarade za utuženi period, već je isplaćivala niže iznose, a vojni dodatak mu je isplaćivala u visini od 15% osnovne zarade. Kako Zakonom o Vojsci Srbije, kao ni propisima o državnim službenicima u smislu odredbe člana 8. stav 6. Zakona o Vojsci Srbije nije uređeno pravo na minimalnu zaradu, nižestepeni sudovi su zaključili da tužiocu pripada pravo na minimalnu zaradu prema odredbama Zakona o radu, kao matičnom zakonu za radne odnose i dosudili razliku između isplaćene osnovne zarade i osnovne zarade u visini minimalne zarade, saglasno odredbama člana 104. stav 1. i člana 111. Zakona o radu.

Kod činjenice da je tužena tužiocu isplaćivala vojni dodatak u visini od 15% od osnovne zarade, prvostepeni sud je imajući u vidu član 19. stav 2. Pravilnika o rasporedu i dobiti i zaradi civilnih lica u VU „Dedinje“ zaključio da je tužena bila u obavezi da tužiocu isplaćuje pomenuti dodatak u visini od 20% i usvojio tužbeni zahtev za iznose utvrđene razlike, nalazeći da je zahtev tužioca za isplatu razlike između isplaćene i minimalne zarade razlike u vojnom dodatku osnovan, u skladu sa odredbom člana 24. stav 1. Pravilnika o platama i drugim opštim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, kojim je propisano povećanje koeficijenta za radno mesto civilnog lica od 20%, a koja se shodno članu 19. stav 2. Pravilnika o raspodeli dobiti i zaradi civilnih lica u VU „Dedinje“ direktno primenjuje u slučaju povećanja vojnog dodatka na osnovnu platu, u vezi člana 2. i 16. Pravilnika o raspodeli dobiti i zaradi civilnih lica u VU „Dedinje“ od 10.04.2006. godine, člana 195. Zakona o Vojsci Srbije i člana 135. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije, kao i za isplatu uvećanja po osnovu prekovremenog rada i rada u dane državnog praznika.

U pogledu potraživane razlike između isplaćenog vojnog dodatka od 15% i traženog od 20%, drugostepeni sud je drugačijeg stanovišta.

Naime, odredbom člana 24. stav 2. Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije („Sl. vojni list“, br.28/11 i 10/17), propisano je da se civilnom licu zbog posebnih uslova pod kojima vrši službu u Vojsci Srbije, propisanih članom 83. st.1. i 2. Zakona o Vojsci Srbije, koeficijent radnog mesta iz stava 1. ovog člana uvećava za 20%.

Odredbom člana 19. stav 1. Pravilnika o raspodeli dobiti i zarade civilnih lica u VU „Dedinje“ od 10.04.2006. godine, propisano je da civilnom licu u ustanovi pripada vojni dodatak zbog posebnih uslova rada pod kojima vrši službu u vojsci, a naročito zbog učešća na vojnim vežbama, logorovanjima, manevrima i uzbunama, rada dužeg od punog radnog vremena (član 96. i 135. Zakona o Vojsci Jugoslavije), vršenja službe u svim uslovima kao isplatu zbog drugih vanrednih situacija i vojnih potreba borbene gotovosti i to 15% od osnovne plate, dok je stavom 2. istog člana propisano da u slučaju promene odredaba Zakona o Vojsci, koja reguliše isplatu vojnog dodatka civilnim licima na službi u VSCG, promena se direktno primenjuje u ustanovi bez posebne izmene pravilnika.

Članom 194. Zakona o Vojsci Srbije, propisano je da civilno lice na službi u Vojsci Srbije, danom stupanja na snagu ovog zakona, postaju vojni službenici ili vojni nameštenici (stav 1.), a ministar odbrane će u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, doneti propis kojim će urediti postupak prevođenja iz stava 1. ovog člana (stav 4.).

Odredbom člana 195. stav 1. istog Zakona, propisano je da će uslovi, način i postupak transformacije vojnih ustanova koje obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno poslove po principu sticanja i raspodele dobiti i prava i obaveze civilnih lica na službi u Vojsci Srbije, zaposlenih u tim ustanovama, do završetka transformacije, urediti Vlada. Stavom 2. istog člana, propisano je da do stupanja na snagu propisa iz stava 1. ovog člana, civilna lica na službi u Vojsci Srbije, zaposlena u ustanovama koje obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno posluje po principu sticanja i raspodeli dobiti, zadržavaju pravo i obaveze iz radnog odnosa, prema Zakonu o Vojsci Jugoslavije.

Kod citiranih zakonskih odredbi, Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilan zaključak drugostepenog suda da tužiocu ne pripada povećanje vojnog dodatka od 20% propisano odredbom člana 24. Zakona o Vojsci Srbije, niti se to povećanje može primeniti primenom člana 19. stav 2. Pravilnika o raspodeli dobiti i zaradi civilnih lica u VU „Dedinje“; iz razloga što još uvek nije završen postupak transformacije vojnih ustanova koje obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno posluju po principu sticanja i raspodele dobiti, a u koju spada i VU „Dedinje“. Citirana norma odnosi se isključivo na normu o isplati vojnog dodatka propisane Zakonom o Vojsci Jugoslavije, a ne Zakonom o Vojsci Srbije. Zaposlenima u tim ustanovama, do okončanja transformacije pripada vojni dodatak od 15% propisan članom 19. stav 1. navedenog Pravilnika.

Zbog navedenog, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 414. ZPP, doneo odluku kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužene u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra. Ta je vrednost merodavna za ocenu o dozvoljenosti revizije protiv dela drugostepene presude kojim je potvrđena prvostepena presuda o novčanom zahtevu.

U ovoj stvari tužba je podneta 30.04.2017. godine, drugostepena presuda je doneta 20.05.2020. godine, a revizijom tužene pobijana vrednost predmeta spora je niža od revizijskog cenzusa.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u stavu drugom izreke presude.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić