Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić – Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Konakov, advokat iz ..., protiv tuženog DDOR Novi Sad ADO iz Novog Sada, čiji je punomoćnik dr Enike Veg, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 203/2020 od 12.01.2021. godine, u sednici veća održanoj 03.06.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 203/2020 od 12.01.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1325/19 od 11.06.2020. godine, stavom prvim izreke odbačena je tužba radi utvrđenja da je tužilac pretrpeo povredu na radu dana 20.10.2010. godine u toku radnog vremena, na poslovima radnog mesta ... . Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu 52.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti rešenja do isplate.

Rešenjem Apelacionog suda u u Novom Sadu Gž1 203/2020 od 12.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužioca i tuženog i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1325/19 od 11.06.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. u vezi člana 420. st. 1, 2. i 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Prema članu 403. stav. 3 Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko – pravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenja neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Članom 420. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnostnažno završen (stav 1.), s tim što revizija nije dozvoljena protiv rešenja iz stava 1. ovog člana u sporovima u kojima na bi bila dozvoljena protiv pravnosnažne presude (stav 2.), a u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude (stav 6.).

Tužba je podneta 26.09.2019. godine radi utvrđenja, a u tužbi je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 1.000,00 dinara.

U ovom slučaju, ne radi se o sporu iz člana 441. ZPP o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa, pa kako označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija protiv rešenja nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, jer ne bi bila dozvoljena ni protiv pravnosnažne presude.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav. 6. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u prvom stavu izreke rešenja.

Kako troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju potrebne troškove u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić