Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović predsednika veća, Spomenke Zarić, Jelice Bojanić Kerkez, Dobrile Strajina i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji i vodoprivredi Srbije, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Ištvan Nađ, advokat iz ..., protiv tuženog Saveza samostalnih sindikata Srbije, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Dejan Kranjčević, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2517/2019 od 16.01.2020. godine, na sednici održanoj 16.06.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2517/2019 od 16.01.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2517/2019 od 16.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11505/17 od 28.01.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu plati iznos od 1.762.687,78 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.05.2011. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 235.663,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada su nastupili uslovi za izvršenje do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2517/2019 od 16.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 1.762.687,78 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.07.2017. godine do isplate i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je tuženi obavezan da tužiocu na iznos od 1.762.687,78 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 01.05.2011. godine pa do 27.07.2017. godine, tako što je tužbeni zahtev u tom delu odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanim pravnosnažnom presudom, u potvrđujućem delu, odlučeno je o dugu, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužioca, nižestepeni sudovi su odlučili primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a revizijom se ne ukazuje na drugačije odluke sudova, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi duga podneta je 28.07.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 1.762.687,78 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, pri čemu vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Vrhovni kasacioni sud je, prilikom ocene dozvoljenosti revizije, imao u vidu član 403. stav 2. tačka 2. ZPP, ali se navedena odredba u konkretnom slučaju ne može primeniti s obzirom da je preinačena prvostepena odluka samo u delu odluke o kamati kao sporednom traženju, u kom slučaju revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić