Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je donošenjem pobijanih rešenja učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, odnosno da navedena rešenja nisu ni mogla biti doneta, s obzirom na to da je u vreme njihovog donošenja već postojala pravnosnažna odluka – rešenje Višeg suda u Beogradu, posebno odeljenje Poi Po1 16/10 od 15.03.2010. godine...produženo rešenjem istog suda, Poi Po1 16/10 od 24.03.2017. godine, te se radi o već pravnosnažno presuđenoj stvari. Prema zahtevu, donošenjem pobijanih rešenja ujedno je i učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP u vezi člana 5. stav 2. KZ, jer je primenjen zakon koji se ne može primeniti, odnosno primenjen je zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS“ 97/2008) iako su usledile izmene tog zakona objavljene u „Službenom glasniku RS“ br. 32/13 i 94/16, pa je trebalo primeniti Zakon o izmenama zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, a ne zakon koji je važio u vreme oduzimanja imovine.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Predmet odlučivanja u pobijanim pravnosnažnim rešenjima bilo je preispitivanje, po službenoj dužnosti, opravdanosti daljeg trajanja prethodno pravnosnažne izrečene mere privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela. Prilikom tog preispitivanja sud nije ovlašćen da ispituje osnovanost i zakonitost pravnosnažne odluke kojom je ta imovina prethodno pravnosnažno privremeno oduzeta, već samo odlučuje o tome da li i dalje postoje okolnosti utvrđene tom pravnosnažnom odlukom koje opravdavaju njeno dalje trajanje ili su se pojavile okolnosti koje ukazuju da dalja primena navedene mere nije opravdana i da je treba ukinuti ili da su se pojavile okolnosti koje ukazuju da se i blažom merom može obezbediti trajno oduzimanje imovine, u kom slučaju se mera privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela zamenjuje merom zabrane raspolaganja takvom imovinom.

U konkretnom slučaju, sud je našao da i dalje postoje okolnosti koje opravdavaju dalje trajanje mere privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela utvrđene pravnosnažnim rešenjem Poi Po1 16/10 od 15.03.2010. godine, produženo rešenjem istog suda od 24.03.2017. godine. Prema tome, u konkretnom slučaju se ne radi o pravnosnažno presuđenoj stvari u smislu odredbe člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, već o preispitivanju po službenoj dužnosti opravdanosti daljeg trajanja prethodno pravnosnažno izrečene mere privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, dakle, ne odlučuje se ponovo o već pravnosnažno izrečenoj meri prema odredbama trenutno važećeg zakona, već se zavisno od pojave novih okolnosti, nakon pravnosnažno okončanog postupka privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela utvrđuje da li je dalje trajanje mere opravdano ili nije ili se i blažom merom može obezbediti trajno oduzimanje takve imovine. Pri tome, u pobijanim rešenjima zakon je pravilno primenjen, jer su ista doneta u skladu sa odredbama člana 25. stav 2. u vezi člana 34. stav 3. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS“ br. 94/2016).

Prema tome, neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. i povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, a osim toga navedene povrede zakona isticane su i u žalbi protiv prvostepenog rešenja, a o neosnovanosti istih drugostepeni sud se izjasnio u obrazloženju svog rešenja, na strani 4 u poslednjem stavu i na strani 5, te dao razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud i na te razloge upućuje (član 491. stav 2. ZKP).

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Radovana i Dubravke Štrbac ocenio neosnovanim i na osnovu odredbe člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                                   Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić