Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Gordane Džakula i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Bucko Đerđ, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Biserka Krpić, advokat iz ..., radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju i naknade, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2476/20 od 16.11.2020. godine, u sednici održanoj 15.07.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2476/20 od 16.11.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2476/20 od 16.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P 660/2018 od 21.07.2020. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 660/2018 od 18.09.2020. godine, stavom prvim i drugim izreke, usvojen je zahtev tužilaca i raskinut je ugovor o doživotnom izdržavanju, dvorbi i nezi od 07.05.2015. godine, koji je overen od strane javnog beležnika Jasmine Filipović Uzelac, pod posl. br. OPU 1025-2015, zaključen između tužilaca, kao davalaca izdržavnja i tužene, kao primaoca izdržavanja. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocima isplati 873.259,00 dinara na ime naknade za pruženo izdržavanje i dvorbu u vremenskom periodu od 07.05.2015. godine do 02.05.2018. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.07.2020. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocima na ime troškova postupka plati 162.310,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana padanja u docnju do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2476/20 od 16.11.2020. godine, odbijene su žalbe tužene i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnaže presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom raskinut je ugovor o doživotnom izdržavanju, dvorbi i nezi zaključen 07.05.2015. godine između tužilaca, kao davalaca izdržavanja i tužene, kao primaoca izdržavanja i obavezana je tužena da tužiocima na ime naknade za primljena davanja i usluge u periodu od 07.05.2015. godine do 02.05.2018. godine plati 873.259,00 dinara, sa kamatom od 21.07.2020. godine. Troškovi tužilaca na ime davanja i usluga (obezbeđenje smeštaja, hrane, nege, pažnje) tuženoj u spornom periodu iznosili su 1.260.152,00 dinara, dok je tužena tužiocima predala 330.155,56 dinara, plaćajući im na taj način deo usluga. Među strankama nije sporno da je došlo do raskida spornog ugovora o doživotnom izdržavanju i da su se stekli uslovi za uspostavljanje restitucije, kao posledice raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, bila je samo sporna visina naknade. Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje u pogledu visine naknade na ime primljenih davanja i usluge, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti ovog zahteva tužilaca zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Sa napred navedenih razloga ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg ineteresa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.06.2018. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 873.259,00 dinara.

S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić