Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, u smislu člana 506. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je od 1979. godine radio kod tuženog na poslovima ..., najpre je bio ... da bi početkom 1990. godine postao ..., na kojoj je radio do 2007. godine. Od svih zaposlenih tužilac je najviše boravio oko mašine, jer je pratio njen rad i vršio kontrolu kvaliteta. Devedesetih godina je na mašini ugrađena radioaktivna merna glava – kriptonska glava sa gama zracima, tužilac je dobio merač, lični dozimetar na radnom odelu koji je merio količinu zračenja koji se primi u roku od tri meseca, a svaka tri meseca merač je očitavan. Na obuci tužiocu je rečeno da je dozvoljeno zračenje od 20 milisilverta, a kod tužioca je zračenje bilo preko 30, 31 i 32 milisilverta, zbog čega je usled dugogodišnjeg rada na predmetnoj mašini (koja emituje jonizujuće zračenje) kod njega došlo do nastanka kancera ..., koji mu je otklonjen 2006. godine.

Veštačenjem od strane veštaka zaštite na radu, utvrđeno je da radioaktivna glava u mašini služila za merenje debljine nanosa folije, da je radioaktivni element u glavi kripton Kr 85, da se na mašini nalazi Uputstvo za bezbedan rad i Pravila o radu sa izvorima jonizujućeg zračenja u industriji, koji je uradio Institut za nuklearne nauke Vinča, da je tuženi ispoštovao zakonsku proceduru nabavke radioaktivnog merača debljine folije jer je pribavio stručno mišljenje od Instituta Vinča o ispunjenim uslovima, a rešenjem Saveznog ministarstva za rad od 29.06.2000. godine utvrđeno je da tuženi ispunjava propisane uslove za korišćenje izvora jonizujućeg zračenja, koji je ugrađen na predmetnoj mašini. Tuženi je uputio tužioca u Institut Vinča radi osposobljavanja za zaštitu od jonizujućeg zračenja i u Institutu je nakon lekarskog pregleda utvrđeno da tužilac ispunjava uslove za rad sa zatvorenim izvorima jonizujućeg zračenja. U februaru 2006. godine tužilac je upućen na ocenu sposobnosti za rad sa izvorima jonizujućeg zračenja u Institut medicine rada gde je utvrđeno da je sposoban za rad, a u aprilu te godine konstatovano je da tužilac nema profesionalno oboljenje. Institut medicine rada je u februaru 2007. godine konstatovao da tužilac više nije sposoban da radi kao ... na predmetnoj mašini, nakon čega je tužilac prebačen na drugo radno mesto. Tuženi je upućivao tužioca na periodične trogodišnje lekarske preglede, što je u skladu sa Pravilnikom o zdravstvenim uslovima i zdravstvenim pregledima lica koja mogu raditi sa izvorima jonizujućeg zračenja. Iz izveštaja (koje je tuženi dostavio veštaku za određene godine) proizilazi da je tužilac dok je radio na mašini primao doze zračenja koje su u granicama propisane Pravilnikom o zaštiti od jonizujućeg zračenja, da je doza zračenja kojoj je tužilac bio izložen znatno ispod dozvoljenih 5 msv godišnje i u njegovom slučaju je iznosila oko 1 msv. Tuženi veštaku nije dostavio svu traženu dokumentaciju za određene godine u kojima je tužilac radio na mašini niti je dostavio dokumentaciju za kontrolu hemijskih i fizičkih štetnosti mikro-klime za period od 1979. godine do 1999. godine, dok je u periodu od 1999. godine do 2012. godine na radnom mestu tužioca bilo prekoračenja hemijskih, fizičkih štetnosti i mikro klime iznad MDP, tako da tuženi nije obezbedio primenu propisanih mera bezbednosti zdravlja na radu na ovoj mašini. Tuženi nije dostavio veštaku traženu dokumentaciju kako bi veštak mogao da oceni da li je respirator koji je koristio tužilac za usta i nos adekvatan.

Iz izveštaja tročlane komisije Instituta medicine rada od 05.08.2007. godine utvrđeno je da kod tužioca nema profesionalnog oboljenja. Iz izveštaja Fonda PIO od 12.09.2013. godine utvrđeno je da nije vođen postupak za utvrđivanje profesionalnog oboljenja kod tužioca, već samo postupak za ocenu radne sposobnosti, gde je utvrđeno da kod tužioca nije utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti. Veštačenjem od strane veštaka sudske medicine, utvrđeno je da je u septembru 2006. godine tužiocu usled oboljenja od kancera odstranjen levi ..., da je u konkretnom slučaju tužilac radeći na predmetnoj mašini bio izložen niskim dozama zračenja koje su bile u dozvoljenim granicama, ali u dužem vremenskom periodu i da upravo činjenica izloženosti ovim dozama u dužem vremenskom periodu ukazuje da je uticaj jonizujućeg zračenja ostvario uticaj na razvoj maligne bolesti od koje je oboleo tužilac, navodeći da je kod tužioca dugogodišnja ekspozicija malim dozama jonizirajućeg značenja i to u toku 28 godina favorizijući faktor u razvoju maligniteta, te da su hromazomske aberacije nastale kod tužioca posledica profesionalne ili dijagnostičke ekspoziture jonizujućim zračenjem, kao i da nije dokazano da je karcinom ... od kog je tužilac oboleo posledica naslednog uticaja, jer iz medicinske dokumentacije tužioca i obavljenih sistematskih pregleda ne proizilazi da je kod tužioca ili njegovih bliskih srodnika bilo težih oboljenja ... . Ocenom zajedničkog nalaza i mišljenja veštaka hirurga i neuropsihijatra, utvrđen je intezitet i dužina fizičkih bolova i straha, te da je umanjenje životne aktivnosti 30%, koja se ogleda u ograničenju svih težih fizičkih napora koji bi mogli dovesti do oštećenja drugog ..., što je stalni izvor brige i straha. Utvrđeno je da je još kod petorice radnika koji su radili iste poslove utvrđena takođe aberacija hromozoma kao i kod tužioca i oni su odmah raspoređeni na druge poslove.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je utvrdio da postoji uzročno posledična veza između nastanka maligne bolesti tužioca i njegovog dugogodišnjeg rada na predmetnoj ..., da navedena mašina predstavlja opasnu stvar, jer je posedovala glavu sa jonizirajućim zračenjem i radi na principu radioaktivnog elementa i na toj mašini je tužilac obavljao opasnu delatnost, iz kog razloga tuženi odgovara po principu objektivne odgovornosti za nastanak štete. Kako tuženi nije dokazao da rad tužioca na ... nije uzrok pretrpljene štete, prvostepeni sud je primenom člana 173, 174. i 200. ZOO delimično usvojio tužbeni zahtev, imajući u vidu dužinu i intenzitet pretrpljenih fizičkih bolova, pretrpljenog straha i pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti, pri tom ocenivši da je rad na ... bio favorizijući faktor rizika koji je ostvario dvotrećinski uticaj na nastanak bolesti kod tužioca, a da su drugi faktori rizika uticali na razvoj bolesti sa jednom trećinom. Međutim, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odlučio kao u stavu drugom izreke, zaključivši da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 192. ZOO, s obzirom na okolnost da se veštak izjasnio da je jedini dokazani, favorizijući faktor nastanka bolesti kod tužioca dugogodišnja ekspozicija malim dozama jonizirajućeg zračenja i da su hromozomske aberacije nastale kod tužioca kao posledica profesionalne ili dijagnostičke ekspoziture jonizujućim zračenjem, zbog čega je obavezao tuženog da tužiocu pored iznosa dosuđenih prvostepenom presudom isplati iznose bliže navedene u izreci drugostepene odluke.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda odluka drugostepenog suda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Zakonom o obligacionim odnosima, odredbom člana 154. stav 2. propisano je da se za štetu od opasne stvari ili delatnosti, od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu odgovara bez obzira na krivicu, članom 173. stav 1. propisano je da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću, smatra da se da potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete, a članom 174. propisano je da za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi. Odredbom člana 177. propisano je da se imalac oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a čije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbeći ili otkloniti.

Saglasno navedenom, tuženi za štetu odgovara po osnovu objektivne odgovornosti, a koje se mogao osloboditi samo ako dokaže da je bolest kod tužioca nastala njegovom krivicom, krivicom trećeg lica ili usled više sile, što u postupku pred nižestepenim sudovima nije dokazao. Naime, u procesu rada zaposleni je često izložen štetnim uticajima uslova rada na organizam i zdravlje pri čemu se sve opasnosti ne mogu unapred predvideti. Postoje radna mesta na kojima se i pored preduzetih mera zaštite na radu štetnost uslova rada ne može potpuno otkloniti, radi čega dugotrajni štetni uticaji mogu da prouzrokuju profesionalnu bolest. Na takvim radnim mestima obavljanje delatnosti samo po sebi predstavlja rizik za nastupanje štete, jer se profesionalne bolesti u pravilu javljaju zbog štetnih uticaja radnih uslova na određenim radnim mestima. U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova o postojanju uzročno-posledične veze između uzroka nastanka štete, a to je dugogodišnja ekspozicija malim dozama jonizirajućeg zračenja kojoj je tužilac bio izložen na radnom mestu za mašinom ... i nastanka štete - malignog oboljenja ... tužioca i uklanjanje ... operacijom. Stoga su neosnovani navodi revizije tuženog da je prvostepenom presudom pogrešno utvrđeno da postoji uzročno-posledična veza između uzroka i nastanka štete kod tužioca, budući je ocenom nalaza i mišljenja veštaka utvrđeno da je rad na mašini .... bio favorizijući faktor rizika i da su hromozomske aberacije nastale kod tužioca kao posledica profesionalne ili dijagnostičke ekspoziture jonizujućim zračenjem. Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da tuženi nije dokazao da rad tužioca na mašini ... nije uzrok pretrpljene štete, budući da je ocenom nalaza i mišljenja veštaka utvrđeno da iz izveštaja (koje je tuženi dostavio veštaku za određene godine) proizilazi da je tužilac dok je radio na mašini primao doze zračenja koje su u granicama propisane Pravilnikom o zaštiti od jonizujućeg zračenja, da je doza zračenja kojoj je tužilac bio izložen znatno ispod dozvoljenih 5 msv godišnje i u njegovom slučaju je iznosila oko 1 msv, ali da tuženi veštaku nije dostavio svu traženu dokumentaciju za određene godine u kojima je tužilac radio na mašini niti je dostavio dokumentaciju za kontrolu hemijskih i fizičkih štetnosti mikro-klime za period od 1979. godine do 1999. godine, da je u periodu od 1999. godine do 2012. godine na radnom mestu tužioca bilo prekoračenja hemijskih, fizičkih štetnosti i mikro klime iznad MDP, tako da tuženi nije obezbedio primenu propisanih mera bezbednosti zdravlja na radu na ovoj mašini, a takođe tuženi nije dostavio veštaku traženu dokumentaciju kako bi veštak mogao da oceni da li je respirator koji je koristio tužilac za usta i nos adekvatan. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tuženi po osnovu objektivne odgovornosti dužan da tužiocu naknadi nastalu štetu. Imajući u vidu navedeno, drugostepeni sud je uz ocenu svih relevantnih okolnosti iz člana 200. i 201. stav 1. ZOO, koje su od uticaja na visinu pravične naknade (vrstu i težinu obolenja, procenat umanjenja životne aktivnosti, intenzitet i trajanje fizičkih bolova i straha), pravilno utvrdio visinu pravične novčane naknade nematerijalne štete koja pripada tužiocu za sve vidove u iznosima koje prihvata i Vrhovni kasacioni sud. Odluka je zasnovana na pravilnom shvatanju da ne postoji doprinos tužioca nastanku štete u smislu odredbe člana 192 ZOO, budući da nije dokazano da je karcinom ... od kog je tužilac oboleo posledica naslednog uticaja ili nekog drugog uticaja.

Pravilna je i odluka o troškovima drugostepenog postupka jer je doneta u sladu sa uspehom tužioca u postupku.

Na osnovu izloženog, primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić