U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Bogoljub Tošić, advokat iz ... i sada pok. DD, biv. iz ..., čiji su pravni sledbenici ĐĐ i EE, oboje iz ..., protiv tuženog ŽŽ iz ..., vlasnika radnje ''Alatnica ŽŽ'', čiji je punomoćnik Srđan Mitić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1452/2020 od 23.02.2021. godine, u sednici održanoj 10.11.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1452/2020 od 23.02.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pirotu P 481/2019 od 23.01.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca, pa je tuženi obavezan da im na ime naknade štete zbog nekorišćenja poslovnih prostorija br. 1, 3, 5, 6 i 7 i zemljišta koje služi za redovnu upotrebu tih objekata, sve na k.p. br. .. KO ..., isplati i to: tužiocu DD iznos od 104.304,06 dinara, na ime naknade štete zbog nekorišćenja poslovnih objekata i iznos od 13.286,03 dinara, na ime naknade štete zbog nekorišćenja zemljišta; tužiocu AA iznos od 1.529.494,50 dinara, na ime naknade štete zbog nekorišćenja poslovnih objekata i iznos od 206.198,20 dinara, na ime naknade štete zbog nekorišćenja zemljišta; tužiocu GG iznos od 1.266.132,99 dinara, na ime naknade štete zbog nekorišćenja poslovnih objekata i iznos od 170.337,13 dinara na ime naknade štete zbog nekorišćenja zemljišta; tužilji BB iznos od 1.614.569,27 dinara, na ime naknade štete zbog nekorišćenja poslovnih objekata i iznos od 218.155,33 dinara na ime naknade štete zbog nekorišćenja zemljišta i tužilji VV iznos od 93.211,95 dinara na ime naknade štete zbog nekorišćenja poslovnih objekata i iznos od 11.346,83 dinara na ime naknade štete zbog nekorišćenja zemljišta, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.01.2020. godine, kao dana presuđenja, pa do isplate. Stavom drugim izreke, za veće potraživanje naknade štete za tužioca DD od dosuđenih iznosa pa do traženog iznosa od 135.749,34 dinara na ime naknade štete zbog nekorišćenja poslovnih objekata i iznos od 17.325,40 dinara na ime naknade štete zbog nekorišćenja zemljišta, tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocima AA, BB, VV i GG, na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 631.000,00 dinara.

Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž 1452/2020 od 23.02.2021. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Pirotu P 481/2019 od 23.01.2020. godine, u usvajajućem delu stava 1., dok je istu presudu preinačio u delu odluke o troškovima parničnog postupka, tako što je obavezao tuženog da tužiocima AA, BB, VV i GG, na ime naknade troškova parničnog postupka solidarno isplati iznos od 854.041,69 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca AA, BB, VV i GG, za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv stava prvog pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci AA, BB, VV i GG su dostavili odgovor na reviziju tuženog.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11...18/20), i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2.ZPP-a, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci AA, BB, VV i GG, kao i ZZ, koja nije stranka u ovom postupku, su bivši radnici PD ''Lola Sarlak'' a.d. Pirot, kojima je, kao izvršnim poveriocima, a na ime neisplaćenih zarada po osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda, rešenjem Opštinskog suda u Pirotu I 1214/07 od 23.11.2009. godine, dosuđena nepokretnost izvršnog dužnika u delu koji čine objekti: upravna zgrada, proizvodna hala – prvi sprat, livnica i modelarnica, kotlarnica i mazutara sa kompresorskom stanicom i pravom korišćenja građevinskog zemljišta koje služi za redovnu upotrebu tih objekata, koje zemljište je upisano u katastar nepokretnosti kao k.p. br. .. KO ... . Navedenim rešenjem, utvrđena je visina potraživanja tužilaca, kao i ZZ, na osnovu izvršnih isprava, svakom pojedinačno, pa im je predmetna nepokretnost predata u svojinu kao kupcima, sa pojedinačno određenim idealnim udelima na istoj, čiji obim među parničnim strankama nije sporan. Tužilac DD je u svojstvu kupca, zaključio kupoprodajni ugovor sa ZZ i tako postao suvlasnik sporne nepokretnosti sa udelom od 0,32%. Tuženi je sa drugom grupom radnika zaključio ugovor o kupoprodaji njihovih idealnih suvlasničkih udela i na taj način postao većinski vlasnik predmetne nepokretnosti. Udeo tuženog iznosi 89,36%, a ukupan udeo tužilaca iznosi 10,64%. Na istoj kat.parc.tuženi je isključivi vlasnik poslovnog prostora u površini od 1000 m2, koji izdaje u zakup. Od dodele sporne nepokretnosti tuženi je u isključivoj državini tako što ju je ogradio, zaključao kapiju, angažovao obezbeđenje, te tužiocima onemogućio pristup predmetnoj nepokretnosti. Tužioci su, u svojstvu predlagača podneli sudu protiv tuženog, kao protivnika predlagača, predlog za fizičku deobu i uređenje načina korišćenja suvlasničke nepokretnosti. U tom vanparničnom postupku utvrđeno je da fizička deoba nije moguća, pa je određena javna prodaja predmetne nepokretnosti kao vid civilne deobe, pri čemu način korišćenja, do javne prodaje, nikada nije pravnosnažno utvrđen. Tužioci tužbom u ovoj parnici traže naknadu od tuženog zbog nemogućnosti korišćenja objekata i zemljišta u periodu od 14.09.2011. godine do 03.09.2016. godine. Prema nalazu sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, najniža tržišna cena zakupa sličnog poslovnog prostora iznosi 2 evra po m2, dok najniža tržišna cena zakupa zemljišta iznosi 0,15 evra po m2.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo obavezivanjem tuženog da tužiocima naknadi štetu zbog nekorišćenja predmetne nepokretnosti na osnovu odredbe člana 155. Zakona o obligacionim odnosima i člana 14. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, nalazeći da je tuženi, kao većinski suvlasnik postupao nesavesno sprečavajući tužioce da u spornom periodu, ostvare suvlasnička prava u pogledu njenog korišćenja, srazmerno svojim suvlasničkim udelima, tako što je zaključavao glavnu kapiju na ulazu i angažovao radnike obezbeđenja, čime je tužiocima pričinio štetu u iznosima utvrđenim veštačenjem.

Odredbom člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Obim naknade materijalne štete propisan je odredbom člana 189. stava 1. istog Zakona, tako što oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete tako i na naknadu izmakle koristi. Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem (stav 3.).

Na osnovu odredbe člana 14. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, suvlasnik ima pravo da stvar drži i da koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povređujući prava ostalih suvlasnika. Nesavesan držalac dužan je naknaditi vrednost ubranih plodova koje je potrošio, otuđio ili uništio, kao i vrednost plodova koje propustio da ubere, na osnovu odredbe člana 39. stav 2. istog Zakona.

U konkretnom slučaju, tuženi je povredio prava tužilaca kao suvlasnika na zajedničkoj nepokretnosti, sprečavajući ih da koriste suvlasničku nepokretnost, pa im je tako, svojom krivicom, pričinio štetu u vidu izmakle koristi, koju je dužan da im naknadi.

Neosnovani su navodi revizije tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava, imajući u vidu način upravljanja zajedničkom stvari, propisanu odredbom člana 15. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Predmet ovog spora nije upravljanje zajedničkom stvari, niti se radi o odnosu suvlasnika prema trećim licima, već o zaštiti prava suvlasnika u njihovom međusobnom odnosu a u pogledu korišćenja zajedničke stvari. Pravo na državinsku zaštitu u smislu odredbe člana 14.stav 1. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, suvlasnici imaju kako u odnosu sa trećim licima, tako i u odnosu sa drugim suvlasnicima. Tuženi je nesavesan držalac koji je tužioce u spornom periodu, sprečavao da ostvare svoja suvlasnička prava na zajedničkoj nepokretnosti, srazmerno njihovim suvlasničkim udelima, zaključavanjem glavne kapije na ulazu u predmetnu parcelu i angažovanjem radnika obezbeđenja. U toj situaciji, tuženi je dužan da tužiocima naknadi vrednost plodova koje je propustio da ubere, a plodovi su, u ovom slučaju, zakupnina koju su tužioci imali mogućnost da ostvare, a čije ostvarenje je sprečeno protivpravnom radnjom tuženog.

Revident u reviziji ukazuje da tužioci nikada nisu bili u državini suvlasničke nepokretnosti jer ona nije fizički podeljena, pa nijedan suvlasnik nije znao svoj realni deo. Tim navodima revizije, pravilnost pobijane presude se ne dovodi u sumnju, pošto nijedan suvlasnik pa ni tuženi, bez obzira na veličinu suvlasničkog udela, ne može imati isključivu državinu stvari. Tužioci nisu bili u državini suvlasničke nepokretnosti jer ih je tuženi, svojim protivpravnim ponašanjem sprečio da to pravo ostvare. Protivpravno ponašanje ne može da predstavlja osnov za ostvarivanje koristi, pa tuženi činjenicu da je svojim radnjama onemogućio državinu tužilaca na suvlasničkoj nepokretnosti ne može sa uspehom da ističe kao argument u svoju korist.

Pravilna je odluka o troškovima postupka, imajući u vidu njegov ishod, na osnovu odredbe člana 153. stav 2. i 154. ZPP-a.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP-a.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić