Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Subotici Ki 62/13 od 20.07.2013. godine, protiv tužioca i još dvoje osumnjičenih određeno je sprovođenje istrage zbog sumnje da su izvršili jedno krivično delo teško ubistvo iz člana 114. tačka 4. KZ u vezi sa članom 33. KZ i tri krivična dela razbojništva iz člana 206. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ. Tim rešenjem protiv tužioca je određen pritvor na osnovu člana 142. stav 1. tačka 1, 3. i 5. ZKP. Tužilac se u pritvoru nalazio od 18.07.2013. godine. Više javno tužilaštvo u Subotici je protiv tužioca podnelo optužnicu 18.01.2014. godine kojom je tužiocu stavljeno na teret da ja 26.06.2013. godine izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114. tačka 4. KZ u saizvršilaštvu; dana 05.05.2013. godine krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi sa članom 1. KZ, dana 06.07.2013. godine krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. KZ i dana 17.07.2013. godine krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Za izvršenje navedenih krivičnih dela tužilac je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 30 godina pravnosnažnom presudom Kž1 109/17 od 24.03.2017. godine. Vrhovni kasacioni sud je doneo presudu Kzz 489/17 od 20.09.2017. godine kojom je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, presude nižestepenih sudova ukinuo i predmet vratio na ponovno suđenje. U ponovnom postupku presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 833/18 tužilac je oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ u saizvršilaštvu i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od pet godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 18.07.2013. godine do 03.08.2018. godine, kao i vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora pre pravnosnažnosti presude od 03.08.2018. godine do 11.12.2018. godine. Tužilac je neosnovano lišen slobode u trajanju od 146 dana.

Tokom istražnog postupka tužilac se nalazio u pritvoru u Okružnom zatvoru u Subotici, a nakon pravnosnažnosti presude prebačen je u zatvor na Padinskoj Skeli, dok je poslednjih šest meseci proveo u KPZ Sremska Mitrovica. Kada je pritvoren imao je nepune 23 godine života, živeo je u zakupljenom stanu sa bratom i radno se angažovao na građevinskim radovima. Boravak u pritvoru i zatvoru je teško doživeo, bio je uznemiren, zabrinut, bezvoljan i potišten. Trpeo je strah slabe i srednje jačine. Boravio je u loše opremljenim prostorijama, sa drugim zatvorenicima osuđenim za teška krivična dela, kao i zatvorenicima sa poremećajima u ponašanju. Sve vreme je patio i osećao nelagodu zbog uslova u kojima je boravio.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 584. stav 1. tačka 3. ZKP usvojio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode, jer je tužilac bio lišen slobode 146 dana duže nego što mu je izrečena krivična sankcija, a primenom člana 585. ZKP usvojio zahtev za naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog neosnovane osuđivanosti. O visini obaveze tužene sud je odlučio primenom odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u pogledu naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog neosnovane osuđivanosti, primenom člana 585. ZKP, tako što je za taj vid naknade štete u celosti odbio zahtev tužioca.

Odredbom člana 584. stav 1. tačka 3.ZKP, propisano je da se neosnovano lišenim slobode smatra se lice koje je bilo lišeno slobode duže vremena nego što traje krivična sankcija koja se sastoji u lišenju slobode koja mu je izrečena;

Odredbom člana 585. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku - ZKP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...27/21), propisano je da se neosnovano osuđenim smatra lice prema kome je bila pravnosnažno izrečena krivična sankcija ili koje je oglašeno krivim, a oslobođeno od kazne, a povodom vanrednog pravnog leka je novi postupak pravnosnažno obustavljen ili je optužba pravnosnažno odbijena ili je okončan pravnosnažnom oslobađajućom presudom. Stavom 3. istog člana, propisano je da u slučaju osude za krivično delo u sticaju, pravo na naknadu štete može se odnositi i na pojedina krivična dela u pogledu kojih su ispunjeni uslovi za priznanje naknade.

Kod citiranih zakonskih odredbi, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo na utvrđeno činjenično stanje.

Naime, navedene zakonske odredbe člana 585. ZKP nisu osnov za dosudu naknade po drugom vidu nematerijalne štete, pored onog koji ima osnov u člana 584. stav 1. tačka 3. ZKP. U konkretnom slučaju, tužiocu je istovremeno suđeno za više krivičnih dela, a njegova krivična odgovornost utvrđena je za jedno od dela za koje mu je suđeno, zbog čega se tužilac ne može smatrati neosnovano osuđenim licem, te ne može ni uživati takav status. Iz tih razloga neosnovani su revizijski navodi u vezi naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog osuđenja, jer tužilac nije neosnovano osuđeno lice, već lice koje je osuđeno za krivično delo razbojništva na kaznu zatvora od 5 godina, bez obzira što je za neka od krivičnih dela koje su mu stavljena na teret kasnije oslobođen.

Ostalim navodima revizije osporava se utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema člana 407. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić