Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm1 86/21 od 14.10.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalba Višeg javnog tužioca u Subotici i branioca maloletnog, a rešenje Višeg suda u Subotici Km 19/21 od 09.06.2021. godine, ispravljeno rešenjem Višeg suda u Subotici Km 19/21 od 30.09.2021. godine, potvrđeno.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac maloletnog AA - advokat Viktor Juhas Đurić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i stav 2. tačka 1) ZKP , sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijana rešenja i predmet vrati na ponovno suđenje i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca maloletnog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac maloletnog AA u podnetom zahtevu ističe da je pravnosnažno rešenje zasnovano na nezakonitom dokazu i to na izveštaju MUP RS PU Subotica broj 13/21 od 08.03.2021. godine o identifikaciji traga papilarnih linija, koje veštačenje papilarnih linija nije naredio organ postupka već policija i iz tog razloga se navedeni izveštaj o identifikaciji traga papilarnih linija ne sme koristiti kao dokaz na kom bi se zasnivala sudska odluka, jer po ZKP-u samo sud ili javni tužilac mogu narediti veštačenje.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti, navodi istaknuti u žalbi branioca maloletnog AA - advokata Viktora Juhasa Đurića, bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Novom Sadu koji je u drugom stepenu, između ostalog, postupao po žalbi branioca maloletnog izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja Višeg suda u Subotici Km 19/21 od 09.06.2021. godine, ispravljeno rešenjem Višeg suda u Subotici Km 19/21 od 30.09.2021. godine. Apelacioni sud u Novom Sadu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 3, u trećem stavu, drugostepenog rešenja Kžm1 86/21 od 14.10.2021. godine izneo jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Pored toga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda „izveštaj o identifikaciji povodom izvršene identifikacije traga papilarnih linija“ putem pretrage AFIS Papilon sistema kroz bazu registrovanih učinilaca krivičnih dela ne predstavlja veštačenje već dozvoljene dokazne radnje policije preduzete u cilju utvrđivanja istovetnosti lica kome pripadaju, na licu mesta pronađeni tragovi papilarnih linija. Navedena identifikacija ustvari predstavlja proveru nađenih otisaka papilarnih linija kroz elektronski registar otisaka papilarnih linija izvršilaca krivičnih dela, a koji registar se vodi u MUP-u Republike Srbije. Dakle, u konkretnom slučaju ne radi se o veštačenju, već o navedenoj proveri koju mogu obaviti samo za to obučena stručna lica MUP-a Srbije. Time se ne zadire u pravo odbrane da osporava činjenice utvrđene ovim dokazom, te da zahteva veštačenje, što je u konkretnom slučaju i učinjeno, ali je sud odbio takav predlog odbrane, nalazeći da za veštačenjem nema potrebe.

Pored navedenog, u preostalom delu obrazloženja navedene povrede zakona, navodima u zahtevu da veštačenje u postupku nije naređeno, te da je očigledno da otisci papilarnih linija koji su upoređivani nisu oni koji su pronađeni na licu mesta jer u spisima nema nijedne fotografije kako se izazvani otisak podiže na foliju, a ni slika, ni oznaka brojeva folija na koje su ti otisci podignuti, branilac okrivljenog u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u ocenu ovih navoda.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaz na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku meritorna odluka može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju branilac maloletnog neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog AA u ostalom delu je odbačen.

Branilac maloletnog u podnetom zahtevu navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP-a, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, međutim, kako branilac u zahtevu uopšte ne navodi u čemu se sastoji navedena povreda zakona, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog AA - advokata Viktora Juhasa Đurića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP i člana 484. i 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić