Imajući u vidu sudsku praksu izraženu u većem broj presuda apelacionih sudova u istoj pravnoj situaciji, na koje je revident ukazao, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/2018), da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o reviziji na osnovu člana 408. ZPP Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilji zaposlenoj u Industriji kotrljajućih ležajeva AD Beograd, za rad obavljen u periodu od 2001. do 2010. godine, nije isplaćena zarada. Potraživanje tužilje po osnovu neisplaćenih zarada utvrđeno je pravnosnažnom i izvršnom sudskom odlukom u visini od 209.339,64 dinara, koje ona zbog postupka otvaranja stečaja nad tuženom IKL 21.10.2010. godine, nije mogla prinudno da naplati. Potraživanje je prijavila u skladu sa Zakonom o stečaju koje joj je priznato u navedenom iznosu, zaključkom Privrednog suda u Beogradu ST 4155/10 od 10.02.2011. godine. Kako je rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 ST br. 10.74/18 od 29.06.2018. godine, usvojen prigovor predlagača (tužilje) i utvrđeno da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu ST 4155/10, stečajnom sudiji je naloženo da u roku od 4 meseca od dana prijema rešenja tog suda R4 ST 907/18 od 15.06.2018. godine, preduzme sve neophodne mere i radnje potrebne da bi se pristupilo unovčenju imovine stečajnog dužnika. Međutim, prema izveštaju stečajnog upravnika od 14.02.2019. godine, proizilazi da je Privredni sud potraživanja poverilaca u koje spada i tužilja, svrstao u treći isplatni red, u kome nije bilo isplata, te da stečajni postupak još nije okončan.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi zaključuju da postoji uzročna veza između ponašanja organa tužene i imovinske štete koju je tužilja pretrpela, budući da je utvrđena povreda njenog prava na suđenje u razumnom roku od strane Privrednog suda u Beogradu koji stečajni postupak sprovodi već 10 godina i još ga nije okončao. Nižestepeni sudovi su zato pozivajući se na zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, usvojili tužbeni zahtev, nalazeći da je tužena Republika Srbija odgovorna za puni iznos priznatog potraživanja u stečajnom postupku koji se vodi nad preduzećem koje je sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, te da se radi o objektivnoj odgovornosti koja postoji ukoliko je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, bez obzira na to da li je stečajni postupak i unovčenje imovine stečajnog dužnika okončan ili ne.

Ovakav zaključak nižestepenih sudova se za sada ne može prihvatiti, jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Izloženo stanovište nižestepenih sudova da je tužilji povređeno pravo na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava Republike Srbije jer se radi o potraživanju utvrđenom pravnosnažnom i izvršnom sudskom odlukom, a da je za nesprovođenje takve odluke odgovorna tužena Republika Srbija, odnosno njen organ, za sada se ne može prihvatiti. Naime, zaključak da se radi o stečajnom dužniku sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, suprotan je podacima iz Registra privrednih društava APR-a, gde je kao zakonski zastupnik naveden stečajni upravnik koji je preduzetnik, a ne Agencija za licenciranje stečajnih upravnika koja bi morala vršiti poslove stečajnog upravnika u stečajnim postupcima koji se sprovode nad pravnim licima koja su sa većinskim javnim ili društvenim kapitalom, kao i u postupcima kada se tokom postupka stečaja promeni vlasnička struktura stečajnog dužnika, tako da stečajni dužnik postaje pravno lice sa većinskim javnim kapitalom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, član 3. stav 4. Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika (''Službeni glasnik RS'' br. 84/2004, 104/2009, 89/2015).

Imajući u vidu navedeno a radi pravilne primene materijalnog prava, neophodno je prethodno utvrditi da li se potraživanje tužilje odnosi na stečajnog dužnika sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, a što bi bio neophodan uslov za ostvarivanje prava na naknadu imovinske štete koja predstavlja predmet potraživanja u ovoj parnici. Ovo iz razloga što se samo u odnosu na privredna društva koja posluju sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, u odnosu na dugovanja tog privrednog društva mogu konstituisati posebne obaveze Republike Srbije.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja potpuno i pravilno utvrditi činjenično stanje od značaja za pravilnu primenu materijalnog prava i na nesumnjiv način utvrditi strukturu kapitala, tj. vlasničku strukturu preduzeća IKL AD Beograd u stečaju, odnosno da li je navedeno preduzeće u vreme nastanka potraživanja stečajnog postupka bilo društvo sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, da li je eventualno došlo do privatizacije preduzeća i kada, te da li je u tom-slučaju privatizacije preduzeće pod kontrolom države. Nakon toga će odlučiti o tužbenom zahtevu tužilje i doneti novu na zakonu zasnovanu odluku, o postojanju odgovornosti tužene za traženu naknadu materijalne štete,

Kako je ukinuta odluka o glavnoj stvari, ukinuta je i odluka o troškovima postupka koja zavisi od konačnog ishoda spora.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić