Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilje Republike Srbije, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Trajan Romanović, advokat iz ..., radi isplate naknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3029/20 od 10.06.2020. godine, u sednici održanoj dana 22.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE, odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3029/20 od 10.06.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3029/20 od 10.06.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 457/18 od 17.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta za Agro – ekonomsku 2015/2016 isplati 6.275,96 evra, sa kamatom po stopi koju propisuje Zakon o zateznoj kamati počev od dana podnošenja tužbe do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i da plati troškove postupka sa kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova postupka plati 85.498,00 dinara, sa kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3029/20 od 10.06.2020. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, ... 18/20).

Pravnosnažnom presudom primenom odredbi Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o poljoprivrednom zemljištu odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilje da se obaveže tuženi da joj na ime naknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini bez pravnog osnova za agroekonomsku 2015/2016. godinu isplati 6.275,96 evra, sa kamatom od podnošenja tužbe do isplate. Nižestepeni sudovi su odbili, kao neosnovan zahtev tužilje, jer je tuženi postupajući po Zaključku Vlade Republike Srbije od 11.03.2016. godine, 29.03.2016. godine (u okviru roka određenog Zaključkom Vlade RS) prijavio nadležnom organu jedinice lokalne samouprave ukupnu površinu poljoprivrednog zemljišta koje koristi bez zaključenog ugovora o zakupu, o čemu je sačinjen zapisnik, a 28.11.2016. godine samoinicijativno u budžet tužilje uplatio naknadu za korišćenje zemljišta, neznatno višu od prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u AP Vojvodina (kako je to preporučeno Zaključkom Vlade Republike Srbije). Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim stavovima izraženih kroz odluke Vrhovnog kasacionih suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Sa napred navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilje nije dozvoljena.

Članom 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 04.04.2018. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je dinarska protivvrednost iznosa od 6.275,96 evra.

S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužilje nije dozvoljena.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić