U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vera Simić, advokat iz ..., protiv tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Sofija Đurović, advokat iz ..., radi izmene odluke o izdržavanju, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 212/21 od 26.05.2021. godine, u sednici održanoj 18.11.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 212/21 od 26.05.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P2 1642/19 od 21.01.2021. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje AA i obavezan tuženi da tužilji plaća mesečno po 8.000,00 dinara, počev od 07.12.2018. godine do 30.09.2019. godine, umanjene za plaćene doprinose za njeno izdržavanje od strane tuženog, uplatom na tekući račun tužilje, bliže naveden u ovom stavu izreke. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja AA tražila da se obaveže tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje tužilje plaća mesečni iznos preko iznosa od 8.000,00 dinara, pa do iznosa od 15.000,00 dinara, u ukupnom iznosu od 132.000,00 dinara, počev od 07.12.2018. godine do 30.09.2019. godine, umanjene za plaćene doprinose za njeno izdržavanje od strane tuženog uplatom na tekući račun tužilje, bliže naveden u ovom stavu izreke. Trećim stavom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji VV na ime naknade po osnovu svog doprinosa za izdržavanje BB, isplati mesečno iznose od po 7.000,00 dinara za period od 07.12.2018. godine do 25.10.2019. godine, umanjene za iznose koje je tuženi platio tokom spora na ime doprinosa za izdržavanje tada mal. BB uplatom na tekući račun, bliže naveden u ovom stavu izreke. Četvrtim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja VV tražila da se obaveže tuženi da joj na ime svog doprinosa za izdržavanje BB, plaća mesečno iznos preko iznosa od 7.000,00 dinara mesečno pa do iznosa od 12.000,00 dinara mesečno, počev od 07.12.2018. godine pa do 25.10.2019. godine uplatom na tekući račun, bliže označen u ovom stavu izreke. Petim stavom izreke, obavezan je tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje BB plaća mesečno po 12.000,00 dinara, počev od 25.10.2019. godine, pa ubuduće svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec dok se ne steknu razlozi zbog kojih se ovo pravo menja ili ukida, s tim što je dužan da dospele a neisplaćene doprinose plati odjednom, umanjene za plaćene doprinose za izdržavanje BB od strane tuženog tokom sudskog spora uplatom na tekući račun bliže naveden u ovom stavu izreke. Šestim stavom izreke, ovom presudom menja se presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P2 1407/12 od 31.12.2013. godine u stavu trećem izreke. Sedmim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 212/21 od 26.05.2021. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavovima prvom, drugom, trećem, četvrtom i petom izreke. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog Zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi člana 91. ZPP, jer su tužioci pravilno zastupani u ovom postupku. Osim toga, ukazivanje tuženog na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije bilo predmet ocene ovog suda, s obzirom na to da se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom, u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci AA, rođena ...1998. godine i BB, rođen ...2001. godine su deca tuženog iz braka sa tužiljom VV. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P2 1407/12 od 31.01.2013. godine, razveden je brak tužilje VV i tuženog, obavezan je tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje tada maloletne ćerke AA, plaća mesečno po 20%, a za maloletnog BB 15% od zarade koju ostvaruje. Navedena odluka je doneta na osnovu sporazuma stranaka bez utvrđivanja prosečnih mesečnih potreba maloletne dece i mogućnosti oca kao dužnika izdržavanja. Pravnosnažnom delimičnom presudom ovog suda, ukinuta je obaveza tuženog da doprinosi izdržavanju ćerke AA, počev od 01.10.2019. godine, jer joj je prestalo svojstvo studenta. Tuženi je diplomirani ..., u vreme donošenja prethodne presude, bio je zaposlen kao rukovodilac u grupi „DD“ u ... sa mesečnom zaradom od 100.000,00 dinara, i u to vreme njegov doprinos izdržavanju mal. AA je bio 20.000,00 dinara, a doprinos izdržavanju mal. BB 15.000,00 dinara, imajući u vidu određen procentualni mesečni iznos izdržavanja. Tuženom je prestao radni odnos na određeno vreme 23.01.2019. godine, jedno vreme je bio nezaposleno lice i nije ostvarivao pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, zaposlio se 02.09.2019. godine kao nastavnik u nekoliko osnovnih škola sa nepunim radnim vremenom, sa mesečnom zaradom od oko 60.000,00 dinara. Tuženi iz drugog braka ima sina ĐĐ, rođenog ...2011. godine i maloletnog EE, rođenog ...2014. godine, živi u roditeljskoj kući sa suprugom koja ostvaruje zaradu od 26.000,00 dinara, a deca ne primaju dečji dodatak. Zakonska zastupnica tada maloletne dece, radila je u „ŽŽ“ i imala zaradu od oko 20.000,00 dinara, a danas je njena zarada oko 60.000,00 dinara. Sadašnje mesečne potrebe tužilje AA su utvrđene u iznosu od 23.000,00 dinara, a maloletnog BB 16.000,00 dinara za period od podnošenja tužbe do punoletstva (25.10.2019. godine), a nakon toga u iznosu od 23.000,00 dinara. Od donošenja prethodne presude promenile su se okolnosti, jer je AA u to vreme imala 14 godina, a BB je bio kalendarskog uzrasta od 12 godina. Deca su sa majkom stanovala u iznajmljenom stanu, za koji su plaćali zakupninu 130 evra mesečno, sada plaćaju 150 evra mesečno, kao i komunalije. Tužilac BB je u vreme prvostepenog postupka bio učenik srednje škole i pripremao se za ... fakultet, a punoletan je postao ...2019. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev za izmenu ranije odluke delimično osnovan, nalazeći da su se okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka izmenile u meri koja bi opravdale izmenu ranije odluke u pogledu visine doprinosa tuženog izdržavanju tužilaca propisane odredbom člana 164. Porodičnog zakona.

Naime, odredbom člana 164. Porodičnog zakona propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Odredbom člana 154. stav 1. istog zakona propisano je da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja, dok je odredbom člana 160. stav 1. propisano da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja prema stavu 2. i 3. ovog člana zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Po oceni revizijskog suda, prilikom odlučivanja o zahtevu tužilaca AA i BB za izmenu ranije odluke, pobijanom odlukom pravilno su ocenjene sve relevantne okolnosti, i to najpre potrebe tužilaca prema njihovom uzrastu, usaglašene zahtevima i uslovima sredine u kojoj žive u vreme donošenja nižestepenih odluka, koje su se povećale u odnosu na raniju odluku, kao i materijalne i porodične prilike oba roditelja, i u sklopu navedenog njihove mogućnosti da doprinose izdržavanju tužilaca. Naime, suprotno revizijskim navodima, drugostepeni sud je cenio mogućnosti tuženog, kao dužnika izdržavanja utvrđene u skladu sa članom 160. stav 3. Porodičnog zakona, naročito imajući u vidu da su se materijalne prilike tuženog pogoršale u odnosu na raniju odluku, kao i da ima obavezu izdržavanja još dvoje dece, te da je u mogućnosti da izdržavanju tužilaca doprinosi iznosima dosuđenim drugostepenom odlukom. Osim toga, nižestepeni sudovi su imali vidu da je pravnosnažnom delimičnom presudom ukinuta obaveza tuženog da doprinosi izdržavanju ćerke AA usled prestanka statusa studenta. Kod navedenog, navodi revizije tuženog kojima se ukazuje da je određeni novčani iznos previsoko odmeren, odnosno da ne odgovara okolnostima koje se pre svega tiču mogućnosti tuženog, kao dužnika izdržavanja, ocenjeni su kao neosnovani.

Revizijski navodi tuženog kojima se ukazuje da je uz zahtev za izdržavanje tužioca BB odlučeno i o regresnom zahtevu tužilje VV su bez uticaja na drugačiju odluku. Ovo zbog toga što iz stava drugog izreke prvostepene presude, kao i iz obrazloženja pobijanih odluka ne proizilazi da je reč o pravu na regres tužilje VV za dato izdržavanje tada mal. BB za sporni period, već su sudovi odlučivali o doprinosu za izdržavanje tada mal. BB i obavezali tuženog da njegovom izdržavanju doprinosi dosuđenim iznosom uplatom na tekući račun majke VV. Kod navedenog, revizijski navodi o pogrešnom označavanju VV kao tužilje u ovom slučaju nisu od uticaja na pravilnost pobijane odluke jer nije odlučeno o pravu na regres tužilje VV za dato izdržavanje mal. BB.

Ostalim revizijskim navodima tuženog se ukazuje na utvrđeno činjenično stanje i isti ne mogu biti dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu za izdržavanje.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka nije osnovan, s obzirom da odgovor tužilaca na reviziju nije bio nužan i neophodan, te im ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka, u smislu odredbe člana 165. ZPP, a u vezi člana 154. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić