Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, Viši sud u Čačku je donošenjem rešenja Kž1 72/21 od 01.04.2021. godine učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 41. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica u korist okrivljene AA, tako što je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenio zakon koji se ne može primeniti.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi se da je okrivljenoj AA, rođenoj ...2000. godine, prvostepenim rešenjem izrečena vaspitna mera pojačan nadzor organa starateljstva za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, koje je učinila 09.06.2019. godine, odnosno kao punoletno lice koje u vreme donošenja prvostepenog rešenja nije navršilo 21 godinu. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio branilac okrivljene zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP koja je pobijanim rešenjem drugostepenog suda odbijena kao neosnovana. Odbijajući žalbu branioca okrivljene, drugostepeni sud u obrazloženju rešenja Kž1 72/21 od 01.04.2021. godine navodi da je u smislu člana 451. stav 2. tačka 1) ZKP, ispitujući po službenoj dužnosti odluku o krivičnoj sankciji, obzirom da je žalba branioca izjavljena u korist okrivljene, prvostepeni sud ispravno vrednovao utvrđene okolnosti, koje su od uticaja na izbor vaspitne mere. Prema navodima obrazloženja navedenog rešenja, pravilno je prvostepeni sud ocenio da se okrivljenoj izrekne vaspitna mera iz spektra za maloletna lica, imajući u vidu da je u trenutku saobraćajne nezgode okrivljena tek navršila 19 godina i da u vreme presuđenja nije navršila 21 godinu života, što je u skladu i sa predlogom stručnog tima Centra za socijalni rad u Beogradu, te da će se obzirom na ličnost okrivljene i činjenicu da je reč o nehatnom krivičnom delu postići svrha koja bi se ostvarila i izricanjem kazne, u skladu sa članom 41. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Prema navodima zahteva, drugostepeni sud prilikom donošenja rešenja Kž1 72/21 od 01.04.2021. godine, nije imao osnova za primenu člana 41. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica obzirom da je okrivljena tokom žalbenog postupka navršila 21 godinu i to dana ...2021. godine. Republički javni tužilac ističe da iz odredbe 41. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica jasno proizlazi da se učiniocu koji je kao punoletan izvršio krivično delo, nakon što navrši 21 godinu života ne mogu izreći sankcije propisane tim zakonom već se sankcija mora izreći prema odredbama Krivičnog zakonika.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca dostavio braniocu okrivljene, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažno rešenje protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je neosnovan iz sledećih razloga:

Odredbom člana 41. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (ZM), propisano je da učiniocu koji je kao punoletan izvršio krivično delo, a u vreme suđenja nije navršio 21 godinu, sud može izreći bilo koju meru posebnih obaveza, meru pojačanog nadzora od strane organa starateljstva ili meru upućivanja u vaspitno –popravni dom ako se, s obzirom na obeležja njegove ličnosti i okolnosti pod kojima je delo učinio, može očekivati da će se ovim vaspitnim merama postići svrha koja bi se ostvarila izricanjem kazne.

Ovu odredbu prvostepeni sud je primenio u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, jer okrivljena AA, koja je kao punoletna izvršila krivično delo, u vreme suđenja pred prvostepenim sudom nije navršila 21 godinu.

U toku drugostepenog postupka pred Višim sudom u Čačku, pre donošenja odluke, okrivljena je navršila 21 godinu, pa je time prestao zakonski osnov primene odredbe člana 41. stav 1. ZM, kao što je navedeno i u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Međutim, drugostepeni postupak je iniciran isključivo žalbom branioca okrivljene, pa je drugostepeni sud bio dužan da postupi shodno odredbama člana 451. i 453. ZKP.

Odredbom člana 451. stav 2. ZKP propisano je da će drugostepeni sud povodom žalbe izjavljene u korist okrivljenog, ispitati po službenoj dužnosti odluku o krivičnoj sankciji: ako je žalba izjavljena zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja ili zbog povrede krivičnog zakona i ako žalba ne sadrži elemente iz člana 435. tačka 2) i 3) ovog zakonika.

Iz citirane odredbe člana 451. stav 2. ZKP proizlazi da Zakonik o krivičnom postupku ne dopušta ispitivanje pobijane odluke po službenoj dužnosti izuzev ako je žalba izjavljena u korist okrivljenog i to u ograničenom obimu.

Odredbom člana 453. ZKP propisano, je ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi branioca izjavljenoj u korist okrivljene AA zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, ispitao po službenoj dužnosti odluku o krivičnoj sankciji u smislu člana 451. stav 2. tačka 1) ZKP. Ispitujući prvostepeno rešenje u okviru osnova, dela i pravaca istaknutih u žalbi, i po službenoj dužnosti odluku o krivičnoj sankciji, drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljene.

U takovoj situaciji, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, suprotno navodima zahteva, drugostepeni sud, odlučujući samo o žalbi izjavljenoj u korist okrivljene, nije mogao izmeniti prvostepeno rešenje u pogledu odluke o krivičnoj sankciji odnosno izrečenoj vaspitnoj meri pojačanog nadzora organa starateljstva, uprkos tome što je okrivljena tokom žalbenog postupka navršila 21 godinu. U odsustvu žalbe javnog tužioca, drugostepeni sud bi preinačavanjem prvostepenog rešenja u smislu izricanja druge, strože sankcije shodno odredbi člana 4. KZ, postupio suprotno odredbi člana 453. ZKP, odnosno izmenio prvostepeno rešenje na štetu okrivljene u pogledu krivične sankcije. Prema tome, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud odlučujući samo o žalbi izjavljenoj u korist okrivljene, zadržao izrečenu vaspitnu meru.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjem drugostepenog suda nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 41. stav 1. ZM, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić .