Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presuda primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/2020), i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u postupku pred drugostepenim sudom koji je ocenio bitne žalbene navode, prihvatajući činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, kao i primenu materijalnog prava, te postupio u skladu sa odredbama člana 396. stav 1. i stav 2. ZPP. Bitna povreda propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, nije predviđena kao revizijski razlog, prema odredbi člana 407. stav 1. ZPP. Revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, izričito propisuje odredba stava 2. istog člana. U presudama nižestepenih sudova na valjanim razlozima je zasnovana ocena o pravnom značaju bitnih činjenica čija tačnost nije dovedena u pitanje revizijskim navodima.

Prema utvrđenom, tužilja je kupila predmetni stan u ... u ul. ... br. .. od prodavca BB, po punovažnom kupoprodajnom ugovoru zaključenom i u celosti izvršenom 13.02.2014. godine. Kupoprodajna cena je isplaćena u celosti, tužilja je uvedena u posed stana od strane prodavca i posed stana drži kao savesni pribavilac svojinskih ovlašćenja po punovažnom pravnom osnovu. U vreme kupoprodaje, stan nije bio opterećen nikakvim teretima. Prepreka prometu nije bilo.

U 2015. godini tužilja je za ovaj stan pokrenula parnicu radi utvrđenja nedopustivosti izvršenja u korist izvršnog poverioca Kompanije Jovanović DOO protiv izvršnog dužnika BB, okončanu usvajanjem njenog zahteva. Na pokretanje ove parnice povodom izvršenja određenog na predlog izvršnog poverioca Eurobanka a.d. Beograd protiv istog izvršnog dužnika, tužilja je upućena rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu IPI 129/2016 od 06.07.2017. godine..

Polazeći od činjenica o izvršenom punovažnom ugovoru o kupoprodaji od 13.02.2014. godine kojim je vlasnik, kao prodavac stana, preneo pravo svojine na stanu na tužilju kao kupca, prvostepeni sud je zaključio da iako je kao vlasnik stana ostao upisan prodavac, svojinsko pravo na stanu on je izgubio otuđenjem stana, izvršenim pre pokretanja postupka izvršenja i donetog rešenja o izvršenju 28.09.2015. godine, te zabeležbe rešenja o izvršenju 26.01.2016. godine. Tužilja uživa zaštitu imovinskog prava na stanu kao vanknjižni vlasnik, odnosno upisani vlasnik te nepokretnosti, s obzirom da je pravo ostvarila zaključenjem, overom i ispunjenjem ugovora o kupovini od 13.02.2014. godine, upravo na osnovu kojeg se i uknjižila kao vlasnik stana u katastru nepokretnosti, po zahtevu podnetom 17.03.2016. godine i upisu dozvoljenom rešenjem RGZ od 25.10.2016. godine. Nalazeći da je tužilja imovinska prava na stanu stekla u 2014. godini, odnosno pre zabeležbe rešenja o izvršenju, i da ona sprečavaju namirenje izvršnog poverioca prema dužniku prodajom spornog stana, jer isti više ne predstavlja njegovu imovinu, presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev za utvrđenje nedopustivosti izvršenja prodajom predmetnog stana. Tužilja je dokazala da na predmetnom stanu ima pravo koje sprečava izvršenje u smislu člana 50. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. U pravnim razlozima sud se pozvao na odredbe člana 3, 20 i 33. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, člana 36. stav 2, 50, 105. i 107. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i član 58. Ustava Republike Srbije. Drugostepeni sud je prihvatio stanovište prvostepenog suda kao pravilno.

Iznetim razlozima, revizijom se suprotstavljaju navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, isticanjem načela pouzdanja u javne knjige i shvatanja da okolnost zaključenja kupoprodajnog ugovora pre pokretanja izvršnog postupka nije od uticaja za pravilno odlučivanje u ovoj stvari jer se vlasništvo na nepokretnosti stiče upisom u javne knjige, a ne zaključenjem ugovora, da je jedina relevantna činjenica u ovoj pravnoj stvari, momenat upisa tužilje u javne knjige odnosno podnošenja zahteva za upis, da je tužilja zahtev za uknjižbu prava vlasništva na predmetnoj nepokretnosti podnela nakon što je započet postupak izvršenja i nakon što je sprovedena zabeležba rešenja o izvršenju, te da se ne može smatrati da ona u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda revizija je neosnovana.

Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev. Izvršenje prodajom stana je nedopušteno, zato što stan ne predstavlja imovinu izvršnog dužnika. To je prestao biti još od prodaje i predaje u kvalifikovanu državinu tužilji 13.02.2014. godine, osnovom punovažnog ugovora o realizovanom pravnom poslu kupoprodaje. U vreme zaključenja ugovora sa tužiljom nisu postojale smetnje da prodavac, koji je ujedno bio i upisani vlasnik, raspolaže predmetnim stanom. Učinjenim raspolaganjem prodavac je lišen svojinskih ovlašćenja, prenosom na sticaoca, ovde tužilju, koja se na osnovu ugovora kasnije uknjižila kao vlasnik stana. Prema odredbi člana 33. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnosti stiče se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom. Upisom svojine u javne knjige stvara se zakonska pretpostavka da je lice upisano u javne knjige vlasnik upisane nepokretnosti, međutim suprotno shvatanju revidenta, i vanknjižnim vlasnicima (koji imaju punovažan pravni osnov-ugovor za sticanje prava svojine i koji se nalaze u državini nepokretnosti) pripada pravo na sudsku zaštitu. Okolnost što tužilja nije bila upisana kao vlasnik predmetnog stana nije odlučna činjenica, već su to činjenice koje se odnose na punovažan pravni osnov-ugovor o sticanju prava svojine, izvršenje ugovornih obaveza, njenu savesnost i vlasničku državinu nepokretnosti, po kojima su nižestepeni sudovi ocenili da na predmetu izvršenja tužilja ima pravo koje sprečava izvršenje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić