Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 593/21 od 21.09.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog BB i njegovog branioca i žalbe branilaca okrivljenih AA i VV i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-1040/19 od 16.04.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenih, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i to:

- branilac okrivljenog AA – advokat Jovan Radanović, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe, ili pobijane presude preinači u pogledu odluke o kazni;

- branilac okrivljenog BB - advokat Aleksandar Ružičić, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenog VV - advokat Slaviša Miljuš sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine drugostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji i predmet vrati na ponovno suđenje Apelacionom sudu, ali pred izmenjenim većem ili da presudu Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 593/21 od 21.09.2021. godine preinači u pogledu odluke o krivičnoj sankciji na taj način što će okrivljenom izreći kaznu zatvora u trajanju od 12 meseci koju će isti izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, kao i da se u smislu člana 488. stav 3. ZKP, odloži izvršenje pravnosnažne presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi K- 1040/19 od 16.04.2021. godine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Jovana Radanovića je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a u preostalom delu nedozvoljen, dok su zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB - advokata Aleksandra Ružičića i branioca okrivljenog VV - advokata Slaviše Miljuša nedozvoljeni.

Branilac okrivljenog AA – advokat Jovan Radovanović u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da se njegovom branjeniku u toku postupka stavljalo na teret da je iznosio pokretne stvari (a ne provaljivao ili na neki način savlađivao prepreke), iz kojih razloga mu se ne može staviti na teret saizvršilaštvo, već samo pomaganje, a sve to pod pretpostavkom da je uopšte okrivljeni AA učestvovao u izvršenju krivičnog dela.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog AA Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržane u podnetoj odnosno na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne količine okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Imajući u vidu navedeno, te da iz spisa predmeta proizilazi da je izreka prvostepene presude identična sa dispozitivom optužnog predloga Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi KTO-491/19 od 04.12.2019. godine, koji je izmenjen na glavnom pretresu dana 02.10.2020. godine, kako u pogledu objektivnih, tako i subjektivnih elemenata krivičnog dela iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. KZ, za koje je okrivljeni AA pravnosnažno osuđen, to su potpuno neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje da je na štetu okrivljenog prekoračena optužba i time učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Jovana Radanovića, kao i zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB - advokata Aleksandra Ružičića i branioca okrivljenog VV - advokata Slaviše Miljuša su nedozvoljeni.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i obrazlaže povredu zakona iz člana 5. KZ i to navodima da je zakonom koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela iz člana 204. KZ bilo moguće izreći i uslovnu osudu, a što sud nije uopšte razmatrao. Na opisani način, po stavu Vrhovnog kasacionog suda branilac okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 66. KZ.

Isti branilac, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i da je došlo do povrede zakona iz člana 54. stav 1. KZ, iz razloga što nije data prava ocena olakšavajućih i otežavajućih okolnosti, a naročito imajući u vidu činjenicu da okrivljeni nije ranije bio osuđivan, odnosno njegov raniji život, njegove lične i porodične prilike (otac dvoje dece, vanbračna supruga trudna sa trećim detetom, a koja je pri tome i nezaposlena), na koji način su nižestepeni sudovi, dali pogrešnu ocenu olakšavajućih okolnosti, pa samim tim i krivične sankcije, na koji način ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog AA numeriše i obrazlaže i povredu zakona iz člana 97. stav 2. i člana 98. KZ.

Povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i branilac okrivljenog VV – advokat Slaviša Miljuš, te navodi da sud nije pravilno odmerio izrečenu kaznu, s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, kao i zbog toga što od strane nižestepenih sudova nije izrečena odluka o ublažavanju kazne. Naime, po stavu ovog branioca, prvostepeni sud je potpuno zanemario činjenicu - protek vremena od izvršenja krivičnog dela (punih sedam godina), kao da je okrivljeni VV u vreme izvršenja krivičnog dela bio mlađe punoletno lice. Dalje branilac citira odredbu člana 54. KZ, te ističe da prvostepeni sud ne ceni činjenicu da okrivljeni nije osuđivan ni pre ni nakon izvršenja predmetnog krivičnog dela za isto ili istovrsno krivično delo, niti ceni u smislu olakšavajućih okolnosti činjenicu da se protiv okrivljenog ne vodi drugi krivični postupak. Ukazuje se u zahtevu i da je okrivljeni samohrani otac dvoje maloletne dece, koja su mu pravnosnažnom presudom suda poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava.

Branilac okrivljenog BB - advokat Aleksandar Ružičić, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše povrede krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 2) ZKP, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Međutim, obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP branilac okrivljenog BB navodi da u činjeničnom opisu optužnog akta, ne postoji opis radnje izvršenja okrivljenog AA i VV, na koje se pozivaju Osnovni i Apelacioni sud (da je okrivljeni AA pokušao udarcima nogom da obije vrata, dok je okrivljeni VV čuvao stražu), već se pominje samo da su isti ostali u dvorištu, na koji način, po stavu ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, u preostalom delu branilac u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ali istu sada obrazlaže navodima da je stvar oduzeta onda kada je izvršilac zasnovao svoje pritežanje u odnosu na stvar i da je neophodno da je ono trajalo onoliko vremena koliko je u konkretnom slučaju bilo potrebno za zasnivanje novog pritežanja od strane izvršioca,a da je u ovom predmetu došlo do zasnivanja novog pritežanja iznošenjem pokretne stvari iz vikend kuće, s obzirom da su okrivljeni u tom trenutku mogli da vrše faktičku vlast na stvarima, jer je bilo praktično nemoguće da je okrivljeni mogao biti ometen od strane ranijeg vlasnika i pritežaoca. Po stavu odbrane, samo je okrivljeni BB preduzeo radnju izvršenja, dok su okrivljeni VV i AA preduzeli radnju pomaganja. Branilac okrivljenog, na opisani način iznosi sopstvene činjenične zaključke vezane za učestvovanje ostalih saokrivljenih (VV i AA i na svojim činjeničnim zaključcima izvodi sopstvene pravne zaključke u vezi sa saizvršilaštvom i pomaganjem.

Pored iznetog, branilac okrivljenog BB, numeriše i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, međutim obrazlažući navedenu povredu zakona branilac u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 66. KZ, navodima da nižestepeni sudovi pravilno utvrđuju da je okrivljeni BB u vreme izvršenja krivčinog dela neosuđivan, ali da pogrešno primenjuju, odnosno ne primenjuju odredbu člana 66. KZ, koja se na osnovu člana 5. KZ morala primeniti. Po stavu branioca okrivljenog BB, bilo je uslova za izricanje uslovne osude prema ovom okrivljenom.

Međutim, povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, člana 66. KZ, člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 97. stav 2. i člana 98. KZ, člana 54.KZ, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, odnosno nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Jovana Radanovića u napred navedenom delu, kao i u celosti zahteve za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB - advokata Aleksandra Ružičića i branioca okrivljenog VV - advokata Slaviše Miljuša, odbacio kao nedozvoljene.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić