III ODBACUJU SE, kao neblagovremeni, zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Blaže Radulovića, advokata Marka Tešića i branioca okrivljenih Uroša Selakovića i Andrije Selakovića, advokata Miloša Petrovića podneti protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kre Po1 19/20, Kv Po1 162/21 od 13.04.2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž-Po1-Kre 19/21 od 25.06.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kre Po1 19/20, Kv Po1 162/21 od 13.04.2021. godine utvrđeno je da su ispunjene zakonske pretpostavke za izručenje Sjedinjenim Američkim Državama, pored ostalih, okrivljenih Kristijana Krstića, Ksenije Fej Atilano Krstić (Xenia Faye Atilano Krstic), Marka Pavlovića, Uroša Selakovića, Andrije Selakovića i Blaža Radulovića, radi vođenja postupka pred Okružnim sudom Sjedinjenih Američkih Država u Severnom okrugu u Teksasu u krivičnom predmetu 3:20-CR-0120-B Sjedinjene Američke Države protiv Kristijana Krstića i drugih, po dopunskom tužbenom zahtevu Federalne velike porote Severnog okruga Teksas od 07. jula 2020. godine, i to: protiv Kristijana Krstića, Ksenije Fej Atilano Krstić, Marka Pavlovića, Uroša Selakovića, Nenada Krstića, Andrije Selakovića, Miloša Mitića, Nikole Dimitrijevića, Blaža Radulovića i Nenada Mladenovića zbog zavere u izvršenju prevare koja uključuje elektronsku komunikaciju iz prekršaja Glave 18. Krivičnog zakonika Sjedinjenih Američkih Država iz člana 1349. i 1343. tačka 1 i protiv Kristijana Krstića, Ksenije Fej Atilano Krstić, Marka Pavlovića, Uroša Selakovića, Nenada Krstića, Andrije Selakovića, Miloša Mitića zbog zavere u pranju novca iz prekršaja Glave 18 Krivičnog zakonika Sjedinjenih Američkih Država iz člana 1956(h) tačka 2.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž-Po1-Kre 19/21 od 25.06.2021. godine potvrđeno je rešenje Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kre Po1 19/20, Kv Po1 162/21 od 13.04.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenih Kristijana Krstića, Ksenije Fej Atilano Krstić i Marka Pavlovića, advokat Marko Janković zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 7) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podnete zahteve, preinači pobijane odluke ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i odbije izručenje ovih okrivljenih Sjedinjenim Američkim Državama;

- branilac okrivljenog Marka Pavlovića, advokat Slobodan Ružić zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijana rešenja i predmet vrati na ponovni postupak;

- branilac okrivljenog Blaža Radulovića, advokat Marko Tešić zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijana rešenja i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu, pred potpuno izmenjenim većem;

- branilac okrivljenih Uroša Selakovića i Andrije Selakovića, advokat Miloš Petrović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 7) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podnete zahteve, preinači pobijane odluke ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i odbije izručenje ovih okrivljenih ili da iste ukine ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vrati na ponovno odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Kristijana Krstića, Ksenije Fej Atilano Krstić i Marka Pavlovića, advokata Marka Jankovića, su neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Pavlovića, advokata Slobodana Ružića, je nedozvoljen odnosno nema propisan sadržaj.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Blaža Radulovića, advokata Marka Tešića i branioca okrivljenih Uroša Selakovića i Andrije Selakovića, advokata Miloša Petrovića, su neblagovremeni.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenih Kristijana Krstića, Ksenije Fej Atilano Krstić i Marka Pavlovića, advokata Marka Jankovića se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP jer je sud, na štetu okrivljenih, povredio odredbu člana 19. Ugovora između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o izručenju, u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca. U vezi sa tim, odbrana navodi da je tokom celog postupka, interese države molilje zastupao zamenik Tužioca za organizovani kriminal, iako je odredbom člana 19. navedenog bilateralnog Ugovora, propisana isključiva nadležnost Republičkog javnog tužioca u postupku izručenja, ističući pri tome posebno da iako je u smislu člana 19. i 20. Zakona o javnom tužlaštvu, propisana mogućnost da Republički javni tužilac ovlasti Tužioca za organizovani kriminal da postupa u predmetu iz nadležnosti drugog tužioca, takva mogućnost nije propisana u postupku koji spada u isključivu nadležnost Republičkog javnog tužioca.

Iznete navode branioca okrivljenih Kristijana Krstića, Ksenije Fej Atilano Krstić i Marka Pavlovića, Vrhovni kasacioni sud, ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenja nadležnog organa.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, okolnost da je u postupku pružanja međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima po zamolnici Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država, Odeljenja za krivične poslove SRM-95-100- 28397 od 14.07.2007. godine, dopunjenoj dana 18.09.2020. godine za izručenje, pored ostalih, i okrivljenih Kristijana Krstića, Ksenije Fej Atilano Krstić i Marka Pavlovića, Sjedinjenim Američkim Državama, postupao zamenik Tužioca za organizovani kriminal, ne dovodi u pitanje pravilnu primenu člana 19. Ugovora između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o izručenju.

Odredbom člana 19. stav 1. Ugovora između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o izručenju, propisano je da će se zamoljena država savetovati, pomagati i istupati pred sudom u ime države molilje i zastupati njene interese u svakom postupku koji bi mogao proisteći iz molbe za izručenje. Zastupanje pred sudom u Republici Srbiji stavlja se u nadležnost Republičkog javnog tužilaštva Republike Srbije.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Republički javni tužilac u konkretnom slučaju zadržao svoju nadležnost i u okviru te nadležnosti ovlastio zamenika Tužioca za organizovani kriminal da postupa u predmetnom postupku. Ovo stoga što, nadležnost Republičkog javnog tužioca, podrazumeva i njegovo diskreciono i izuzetno pravo da samostalno proceni celishodnost delegacije nadležnosti odnosno da vođen objektivnim i transparentnim kriterijumima ovlasti Tužioca za organizovani kriminal da postupa u krivičnom postupku, konkretno postupku za izručenje, radi efikasnijeg vođenja postupka, imajući u vidu težinu krivičnih dela, kompleksnost predmeta i važne razloge za kompetentno i hitno delovanje, zadržavajući pri tome pravo preduzimanja radnji u cilju ostvarenja nadređenosti sa širokim dijapazonom razloga. U tom smislu, zadržavanje nadležnosti Republičkog javnog tužioca proizilazi i iz njegovih manifestacionih instrumenata koji se ogledaju u vršenju nadzora i usmeravanju rada tužilaštva na koje je preneta nadležnost, kao i u izdavanju obaveznih uputstava za postupanje u pismenoj formi, koja uputstva Republički javni tužilac izdaje radi postizanja zakonitosti i otklanjanja drugih smetnji, koje bi se eventualno mogle pojaviti u radu tog tužilaštva.

Samim tim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Kristijana Krstića, Ksenije Fej Atilano Krstić i Marka Pavlovića, neosnovano ukazuje.

Kao razlog podnošenja zahteva branilac okrivljenih ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakoniosti. Međutim, istu obrazlaže isticanjem da su u donošenju pobijanog drugostepenog rešenja i na ročištu održanom u smislu člana 29. stav 3. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima učestvovali, sudija Aleksandar Vujičić, kao predsednik veća i sudija Nada Hadži-Perić, kao član veća, koje sudije su ranije učestvovale u donošenju rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž.Po1.KRE 21/21 od 25.06.2021. godine, kojim se odlučivalo o žalbi na rešenje o produženju pritvora prema okrivljenima, u kom rešenju su, u okviru ispitivanja razloga za produženje pritvora, cenili i postojanje osnovane sumnje, kao neophodan uslov za određivanje i produženje pritvora. Pored toga, prema navodima odbrane, ove sudije su, prilikom donošenja odluke o produženju pritvora, cenile i druge okolnosti koje predstavljaju pretpostavke za izručenje i to: državljanstvo, dvostruku inkriminisanost, kao i postojanje, u tom trenutku nepravnosnažnog, pobijanog rešenja Višeg suda u Beogradu Kre Po1 19/21 – Kv 162/21 od 13.04.2021. godine, na koji način su prema mišljenu branioca, navedene sudije prejudicirale svoju odluku i izazvale sumnju u svoju nepristrasnost.

Kako se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP odnosi na razloge vezane za obavezno izuzeće sudije, kada se sudija mora izuzeti od sudijske dužnosti u određenom predmetu, odnosno na procesne situacije propisane odredbom člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, po oceni Vrhovnog kasacionog suda iznetim navodima branioca, samo se ukazuje na postojanje okolnosti koje, po mišljenju odbrane, izazivaju sumnju u nepristrasnost postupajućeg predsednika veća i člana veća u drugostepenom postupku i predstavljaju povredu člana 37. stav 2. ZKP, koja u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, pa se ovaj sud u ocenu istih nije upuštao.

Pri tome, za napomenuti je da, ocena postojanja zakonskih uslova za produženje pritvora koja uključuje i ocenu postojanja osnovane sumnje o izvršenju krivičnog dela od strane okrivljenog, ne može predstavljati formiranje stava sudije o krivici tog istog okrivljenog, pa tako, sama činjenica da su imenovane sudije, koje su postupale u donošenju drugostepene odluke učestvovale u donošenju rešenja o produženju pritvora, u kom odlučivanju se uopšte nisu bavili pitanjem krivice okrivljenog, već postojanjem osnovane sumnje da je izvršio krivična dela koja su mu stavljena na teret, ne dovodi u pitanje pretpostavku nepristrasnosti ovih sudija prilikom donošenja pobijane pravnosnažne drugostepene odluke.

Branilac okrivljenih Kristijana Krstića, Ksenije Fej Atilano Krstić i Marka Pavlovića, advokat Marko Janković, nadalje, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, pri čemu se ova povreda zakona, zbog koje je podnošenje zahteva okrivljenom preko branioca dozvoljeno, samo formalno označava. Naime, navodima zahteva branilac ne osporava način na koji su dodatni dokazi na kojima se pobijana rešenja zasnivaju, pribavljeni u Sjedinjenim Američkim Državama, već osporava način na koji su ti dokazi sudu dostavljeni odnosno način na koji su isti dostavljeni u Republiku Srbiju, pozivajući se na odredbu člana 16. stav 1. ZKP u vezi člana 8. stav 1. Ugovora između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o izručenju, što ne predstavlja zakonske razloge za podnošenje zahteva u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog čega se Vrhovni kasacioni sud u ocenu i razmatranje istih, nije upuštao.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu navoda zahteva branioca okrivljenih Kristijana Krstića, Ksenije Fej Atilano Krstić i Marka Pavlovića, advokata Marka Jankovića, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je ista, uz isticanje povreda odredbi člana 17. Krivičnog zakonika, člana 28. ZKP i članova 7. stav 1. tačka 5. i 16. stav 1. tačka 2. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, obrazložena činjenično - u smislu člana 440. ZKP, polemišući sa okolnostima koje su utvrđene u pobijanim odlukama, a koje se odnose na uslove za izručenje, pre svega vezano za mesto izvršenja krivičnih dela i nastupanje posledice, što sve ne predstavlja zakonom dozvoljene razloge u smislu člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Kada je u pitanju zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Pavlovića, advokata Slobodana Ružića, ovaj branilac kao razlog podnošenja zahteva navodi odredbu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera i propisuje okvirno razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, dok u obrazloženju zahteva, navodeći da je okrivljenom Marku Pavloviću povređeno pravo na odbranu, ističe povredu člana 68. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda člana 68. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Pavlovića, advokata Slobodana Ružića, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Isti branilac, kao razlog podnošenja zahteva ističe i povredu člana 33. stav 1. i 2. Ustava Republike Srbije.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u slučaju podnošenja zahteva iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika, mora dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kako se u odnosu na povredu ljudskog prava okrivljenog Marka Pavlovića (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP), u zahtevu ne ističe da je ta povreda utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, niti je takva odluka priložena uz zahtev, to zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Pavlovića, advokata Slobodana Ružića, u odnosu na navedenu povredu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Blaža Radulovića, advokata Marka Tešića i branioca okrivljenih Uroša Selakovića i Andrije Selakovića, advokata Miloša Petrovića su odbačeni kao neblagovremeni.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je, pored povreda zakona koje predstavljaju zakonske razloge zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, da se isti može podneti u roku od 30 dana od dana kada je okrivljenom dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Iz spisa predmeta – dostavnice, proizilazi da je okrivljeni Blažo Radulović, rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž-Po1-Kre 19/21 od 25.06.2021. godine primio dana 05.07.2021. godine, preko Uprave Okružnog zatvora, pa je poslednji dan roka od 30 dana za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u konkretnom slučaju isticao 04.08.2021. godine, dok su okrivljeni Andrija Selaković i Uroš Selaković, prema povratnicama koje se nalaze u spisima, navedeno drugostepeno rešenje primili dana 08.07.2021. godine, pa je poslednji dan roka za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u slučaju ovih okrivljenih, isticao 09.08.2021. godine

Kako iz prijemnih pečata Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da je branilac okrivljenog Blaža Radulovića, advokat Marko Tešić, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo putem pošte dana 06.08.2021. godine, dok je branilac okrivljenih Andrije Selakovića i Uroša Selakovića, advokat Miloš Petrović, zahteve za oba okrivljena podneo putem pošte dana 11.08.2021. godine, dakle nakon proteka roka od 30 dana za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, propisanog članom 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Blaža Radulovića, advokata Marka Tešića i branioca okrivljenih Uroša Selakovića i Andrije Selakovića, advokata Miloša Petrovića, odbacio kao neblagovremene.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahteve za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Kristijana Krstića, Ksenije Fej Atilano Krstić i Marka Pavlovića, advokata Marka Jankovića, odbio kao neosnovan i odlučio kao u stavu I izreke ove presude, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Pavlovića, advokata Slobodana Ružića je odbacio i na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u stavu II izreke presude, dok je odluku u stavu III izreke presude, doneo na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, nalazeći da su zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Blaža Radulovića, advokata Marka Tešića i branioca okrivljenih Uroša Selakovića i Andrije Selakovića, advokata Miloša Petrovića, neblagovremeni.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                          Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić