Protiv pravnosnažne presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je rešenjem tužene od ...2004. godine, kao mlađi vodnik ..., na poslovima operativne podrške (OSL) u Odeljenju za istraživanje Službe za borbu protiv organizavnog kriminala, Uprave kriminalističke policije raspoređena od ...2004. godine na radno mesto poslovi ... u Odseku za istraživanje Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, Uprave kriminalističke policije, utvrđeno pod rednim brojem ... u Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta i platama radnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala 01 Pov. 95/2004 od 13.01.2004. godine. Na ovim poslovima tužilja je radila i prema rešenju tužene od ...2006. godine. Tužilja je rešenjem tužene od ...2006. godine raspoređena na radno mesto poslovi operativne podrške (OSL) u Odeljenju za suzbijanje krijumčarenja narkotika, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, Uprave kriminalističke policije. Rešenjem tužene od ...2009. godine tužilja je na svom radnom mestu unapređena u neposredno više zvanje policajac sa ...2008. godine. Na isto radno mesto tužilja je u zvanju policajac 1. klase, raspoređena rešenjima tužene od ...2012. godine, ...2016. i ...2017. godine. Iznosi dosuđeni stavom prvim izreke prvostepene presude predstavljaju vrednost mesečnog iznosa plate tužilje bez minulog rada, isplaćivane u utuženom periodu, čiju visinu je prvostepeni sud utvrdio na osnovu nalaza veštaka ekonomsko- finansijske struke od 10.03.2020. godine, na čiju računsku tačnost parnične stranke nisu imale primedbe. Prema datom nalazu, poređenjem plate tužilje na prethodnom radnom mestu i plate isplaćene nakon prelaska u Službu, utvrđeno je da plata tužilje u utuženom periodu nije uvećana, odnosno da tužilja nije primila dvostruko veću platu u odnosu na platu prethodnog radnog mesta.

U skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem, s pozivom na odredbu člana 2. Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala, te odredbu člana 18. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev za isplatu naknade štete zbog manje isplaćene plate tužilji u odnosu na prethodno radno mesto, prihvatajući nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko-finansijske struke, u ukupnom iznosu od 1.899.125,00 dinara.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio zahtev tužilje da se obaveže tužena da joj na ime naknade štete zbog manje isplaćene plate u utuženom periodu isplati iznos od 1.899.125,00 dinara. Drugostepeni sud u ožalbenoj presudi ocenjuje da je prvostepeni sud izveo pravilan zaključak da navedena Uredba predstavlja poseban materijalnopravni propis, koji se kao „lex specialis“ primenjuje u pogledu plata zaposlenih službenika u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala i da predstavlja neposredni pravni osnov za isplatu plate tužilji, ali da je pogrešno primenio materijalno pravo kada je ocenio da tužilji pripada uvećana plata do dvostrukog iznosa osnovne plate bez minulog rada koju je ostvarila na poslovima koje je obavljala u utuženom periodu. Navodi da do zaključenja rasprave pred prvostepenim sudom tužilja nije predočila dokaze da je nominalni dvostruki iznos plate ostvaren na poslovima u Ministarstvu unutrašnjih poslova sa kojih je stupila u Službu za organizovani kriminal veći od osnovne plate isplaćene tužilji u utuženom periodu za rad na poslovima u Službi. Pozivajući se na odredbu člana 231. stav 2. ZPP, prema kojoj stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, drugostepeni sud ocenjuje da tužilja ne može sa uspehom potraživati novčanu isplatu po utuženom osnovu, pa je preinačio prvostepenu presudu i kao neosnovan odbio postavljeni tužbeni zahtev. S obzirom na akcesorni karakter zahteva za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na iznose utuženog potraživanja razlike plate, drugostepeni sud je ožalbenu presudu preinačio i u stavu drugom izreke i, kao neosnovan, odbio je zahtev tužilje za uplatu traženih doprinosa.

Ceneći revizijske navode tužene, Vrhovni kasacioni sud zaključuje da tužilja osnovano osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Odredbom člana 104. stav 1. Zakona o radu (,,Službeni glasnik RS, br. 24/2005... 32/2013) propisano je da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Prema odredbi člana 18. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS“, br. 72/09... 32/13), koja je važila u utuženom periodu, lica koja obavljaju poslove i zadatke u državnim organima posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila lica zaposlena na odgovarajućim poslovima i zadacima u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i Okružnom zatvoru u Beogradu. Saglasno stavu 2. navedenog člana zakona, plate lica iz stava 1. ovog člana uređuje Vlada.

Odredbom člana 2. stav 1. Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala, propisano je da se plata starešine Službe i zamenika Starešine službe i ovlašćenog službenog lica u Službi, rukovodioca i zamenika rukovodioca Posebne pritvorske jedinice i zaposlenog na poslovima obezbeđenja u Posebnoj pritvorskoj jedinici obračunava i isplaćuje u dvostrukom iznosu plate koju su ostvarivali na poslovima sa kojih su stupili na rad u organizacione jedinice iz člana 1. ove uredbe.

Članom 3. stav 2. iste Uredbe propisano je da zaposleni u Službi koji nema svojstvo ovlašćenog službenog lica ima pravo na platu u dvostrukom iznosu plate koja se obračunava i isplaćuje zaposlenom na odgovarajućem radnom mestu u sedištu Ministarstva unutrašnjih poslova. Stavom 5. navedenog člana Uredbe, predviđeno je da se prilikom obračunavanja dvostrukog iznosa plata u smislu st. 1-4. ovog člana, ne uzimaju u obzir dodaci na platu utvrđeni zakonom.

Prema pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda, usvojenom 13.10.2020. godine, lica, zaposleni koji su pre stupanja na rad u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala i Službu za otkrivanje ratnih zločina bili radno angažovani u MUP-u imaju pravo na dvostruki iznos plate koju bi ostvarila na poslovima i zadacima u tom ministarstvu uz ograničenje iz odredbe člana 18. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela. Dakle, navedenim zakonom i pomenutom Uredbom ustanovljeno je pravo tužilje, kao lica zaposlenog u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala, na isplatu dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarivala u spornom periodu (od oktobra 2012. do septembra 2015. godine) u odnosu na visinu osnovne plate koju bi primala na mesečnom nivou na radnom mestu na kome je bila prethodno radno angažovana do momenta premeštaja u pomenutu službu. To podrazumeva da svako uvećanje osnovne mesečne plate na ranijem radnom mestu posledično dovodi do uvećanja dvostrukog iznosa njene osnovne plate kod Službe za borbu protiv organizovanog kriminala.

Kod navedenog, Vrhovni kasacioni sud ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo prilikom odmeravanja dvostrukog iznosa mesečne osnovne plate tužilji, nakon raspoređivanja na radno mesto u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala. Ovo iz razloga što je drugostepeni sud, kao merilo za obračun dvostrukog iznosa osnovne plate u čitavom spornom periodu, prihvatio samo onaj iznos koji je tužilji isplaćen u mesecu koji je prethodio raspoređivanju na radno mesto u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala, pri čemu nisu uzete u obzir promene u visini osnovne plate koje su usledile u pomenutom spornom periodu obračuna, kako je to pravilno učinio prvostepeni sud.

U tom smislu, pravilno je zaključio prvostepeni sud da tužilji pripada pravo na naknadu štete zbog manje isplaćene plate koju je tužilja ostvarila po osnovu rada i vremena provedenog na radu, za period od 15.10.2012. do 15.09.2015. godine, u ukupnom iznosu od 1.899.125,00 dinara, sa dosuđenom zateznom kamatom, u svemu prema sadržini nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom procesnih ovlašćenja iz člana 416. stav 1. ZPP, preinačio drugostepenu presudu tako što je odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu kojom je obavezana tužena da tužilji isplati naknadu štete zbog manje isplaćenih plata u ukupnom iznosu od 1.899.125,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno dosuđene mesečne iznose i obavezao tuženu da u korist tužilje izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 15.10.2012. do 15.09.2015. godine na plate do dosuđenog iznosa, kao i u delu koji se odnosi na odluku o troškovima prvostepenog postupka.

Imajući u vidu da tužena nije uspela u postupku po žalbi, odbijen je njen zahtev za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Odluku u drugom stavu izreke, Vrhovni kasacioni sud je doneo primenom odredaba čl. 153, 154. i 165. stav 2. ZPP, te je obavezana tužena da tužilji na ime troškova revizijskog postupka isplati iznos od 33.000,00 dinara, na ime troškova za sastav revizije od strane advokata, a u skladu sa Tarifnim brojem 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 121/12).

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić