U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Branka Stanića, Tatjane Matkovića Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca Mesne zajednice Obrovac, koju zastupa punomoćnik Miroslav Pupac, advokat u ..., protiv tuženih AA, BB i VV, svi iz ..., koje zastupa punomoćnik Milan Štrbac, advokat u ..., i GG iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog VV izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1639/18 od 12.02.2020. godine, u sednici veća od 07.10.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog VV.

PREINAČAVA SE presuda Višeg suda u Novom Sadu Gž 1639/18 od 12.02.2020. godine tako što se ODBIJA, kao neosnovana, žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 446/16 od 03.10.2017. godine, ispravljena rešenjem P 446/16 od 26.02.2018. godine, u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev prema tuženom VV i u delu o troškovima postupka u odnosu na tuženog VV.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženom VV na ime naknade troškova revizijskog postupka isplati iznos od 23.328,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 446/16 od 03.10.2017. godine, koja je ispravljena rešenjem P 446/16 od 26.02.2018. godine, odbijen je tužbeni zahtev da se obavežu da isplate tužiocu tuženi BB iznos od 23.200,00 dinara i tuženi VV u iznos od 23.300,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 29.04.2014. godine do isplate, a na ime neisplaćenih komunalnih usluga po ugovoru o izmirenju dugova za komunalne usluge, i zahtev tužioca za naknadu troškova postupka, utvrđeno je da je tužba povučena u odnosu na tužene AA i GG i obavezan je tužilac da tuženima AA, BB i VV na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 61.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.10.2017. godine do isplate.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 1639/18 od 12.02.2020. godine žalaba tužioca je delimično usvojena, delimično odbijena i prvostepena presuda preinačena tako što je obavezan tuženi VV da tužiocu isplati iznos od 23.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.09.2014. godine do isplate i na ime naknade troškova postupka iznos od 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate i obavezan je tužilac da tuženima AA i BB naknadi troškove postupka u iznosu od 46.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a u preostalom delu prvostepena presuda je potvrđena i obavezan je tuženi VV da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi VV je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbe člana 404. ZPP.

Članom 404. stavom 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog VV, na osnovu člana 404. ZPP, smatrajući da postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse u pogledu pitanja zastarelosti naplate komunalnih usluga po ugovoru o izmirenju dugova za komunalne usluge.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP i ustanovio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi VV zaključili su 28.04.2014. godine ugovor o izmirenju dugova za komunalne usluge. Navedenim ugovorom je ugovoreno da tuženi VV, kao dužnik, prema tužiocu, kao poveriocu, na osnovu pregleda poslovnih knjiga tužioca za komunalne usluge (utrošenu vodu i iznošenje otpada) duguje iznos od 23.300,00 dinara i da će taj iznos otplatiti u jednom delu pre potpisivanja ugovora, a ostatak u pet jednakih mesečnih rata u iznosu od 3.600,00 dinara. Navedeni ugovor se ne odnosi na odloženo plaćanje usluga koje dospevaju počev od 01.01.2014. godine. Tužba je podneta 02.08.2016. godine.

Prema stanovištu prvostepenog suda, tužbeni zahtev prema tuženom VV nije osnovan jer je potraživanje tužioca koje je predmet ugovora od 28.04.2014. godine zastarelo na osnovu člana 378. stava 1. tačke 1) ZOO.

Prema stanovištu drugostepenog suda, potraživanje tužioca prema tuženom VV nije zastarelo jer je zaključivanjem ugovora od 28.04.2014. tuženi VV priznao dug, pa se na potraživanje iz tog ugovora primenjuje opšti rok zastarelosti iz člana 371. ZOO koji počinje da teče od zaključenja ugovora.

Osnovano se revizijom ukazuje da je pobijanom presudom materijalno pravo pogrešno primenjeno. Ugovorom od 28.04.2014. godine tuženi VV je priznao tužiočevo potraživanje nastalo do 01.01.2014. godine. Priznanje duga nije pravni osnov u obligacionopravnom smislu, već način regulisanja odnosa između poverioca i dužnika. Stoga činjenica da je VV priznao dug ne menja pravni osnov tužiočevog potraživanja, niti utiče na dužinu roka zastarelosti tog potraživanja. Tužiočevo potraživanje i dalje je potraživanje po osnovu izvršenih komunalnih usluga i zastareva u roku propisanom članom 378. stavom 1. tačkom 1) ZOO. Ugovor od 28.04.2014. godine deluje samo na prekid roka zastarelosti u smislu članova 366. i 392. stavova 1. i 2. ZOO jer se tuženi VV zaključivanjem tog ugovora odrekao zastarelosti za potraživanja koja su predmet ugovora. Shodno navedenom, rok zastarelosti od jedne godine iz člana 378. stava 1. tačke 1) ZOO za potraživanje tužioca iz ugovora od 28.04.2014. godine počinje da teče od dana priznanja duga, to jest od 28.04.2014. godine. Kako je tužba podneta 02.08.2016. godine, prvostepeni sud je pravilno odbio tužbeni zahtev zbog zastarelosti.

Na osnovu iznetog, primenom člana 416. stava 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 165. stava 2. u vezi članova 153. i 154. ZPP obavezao tužioca da tuženom VV naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu 23.328,00 dinara koji obuhvata nagradu punomoćniku za sastav revizije u iznosu od 12.000,00 dinara i sudske takse na reviziju i ovu presudu u iznosima od po 5.664,00 dinara.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić