Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 397/21 od 01.09.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i branioca okrivljenih AA i BB, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB, advokat Božidar Stanisavljević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 2), člana 440. stav 2, člana 441. stav 1. ZKP, člana 204. stav 1. tačka 6), člana 203, člana 344. stav 1, člana 121. stav 1. i stav 5, člana 54. stav 1. i stav 3. i člana 56. stav 1. tačka 3) KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i delimično preinači obe pobijane presude ili samo drugostepenu presudu i to u korist okrivljenih.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenih AA i BB, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe, da realni sticaj krivičnog dela nasilničko ponašanje i krivičnog dela teška telesna povreda, nije moguć, ukoliko se radi o jednom događaju i jednoj radnji izvršenja, što je u konkretnom slučaju u pitanju, već je reč o prividnom idealnom sticaju, pri čemu krivično delo teška telesna povreda konzumira krivično delo nasilničko ponašanje, tako, da je prema stavu odbrane, pobijanom pravnosnažnom presudom povređen zakon time što je okrivljeni BB oglašen krivim za dva krivična dela – krivično delo nasilničko ponašanje i krivično delo teška telesna povreda.

Iznete navode zahteva, kojima branilac okrivljenih ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Prividni idealni sticaj po osnovu konsumpcije, na koji branilac ukazuje u zahtevu, postoji kada je jedno krivično delo sadržano u drugom, pri čemu uvek teže delo konsumira lakše, tako što ostvarenje tog težeg dela obuhvata i ono lakše koje je u njemu sadržano.

Prema činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude, okrivljeni AA, BB i GG, su vršenjem nasilja prema oštećenom VV, značajnije ugrozili spokojstvo građana, te okrivljeni BB i okrivljeni GG teško telesno povredeli oštećenog VV, tako što su sva trojica okrivljenih prišli oštećenom koji se nalazio na autobuskom stajalištu, te su okrivljeni BB i okrivljeni GG nakon kraće verbalne rasprave istom zadali više udaraca u predelu glave i gornjeg dela tela, pa je oštećeni pao na klupu i usled navedenih udaraca zadobio tešku telesnu povredu opisanu u izreci presude, te su se zbog vriske i galame prisutni ljudi od straha razbežali...“.

Dakle, iz izreke pravnosnažne presude proizlazi da je okrivljeni BB, zajedno sa okrivljenima AA i GG, vršenjem nasilja - upotrebom fizičke sile prema oštećenom na javnom mestu – autobuskom stajalištu, značajnije ugrozili spokojstvo građana koji su se od straha usled vriske i galame razbežali sa lica mesta, te da je okrivljeni BB, zajedno sa okrivljenim GG, pri vršenju nasilja prema oštećenom i to zadavanjem više udaraca u predelu glave i gornjeg dela tela, istom naneo tešku telesnu povredu, pri čemu je kod okrivljenog BB postojao umišljaj koji je obuhvatao svest i volju u pogledu sadržine nasilničkog ponašanja (vršenje nasilja) i da se takvim ponašanjem ugrožava spokojstvo građana, tako i svest i volju da se pri preduzimanju takve delatnosti može povrediti telesni integritet drugog lica.

Stoga se u konkretnom slučaju ne može raditi o prividnom idealnom sticaju, već o realnom sticaju dva krivična dela – krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. u vezi člana 33. KZ i krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. KZ, zbog kojih je okrivljeni BB, osuđen pravnosnažnom presudom.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva branioca okrivljenih AA i BB da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog BB povređen zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da pravnosnažna presuda u delu koji se odnosi na krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 6) KZ, zbog kojeg je oglašen krivim okrivljeni AA, ne sadrži razloge o nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi kao činjenici koja je bila predmet dokazivanja, odnosno da o ovoj činjenici postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih zapisnika, čime je povređen zakon iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Sledstveno iznetom, prema stavu odbrane, pravnosnažnom presudom je povređen zakon i iz člana 440. stav 2. ZKP, jer je pogrešno utvrđeno postojanje namere pribavljanja protivpravne imovinske koristi kod ovog okrivljenog.

Kako je sud utvrdio da je okrivljeni AA, torbicu oštećenog posle kratkog vremena nakon oduzimanja ostavio na zemlji zatvorenu i da je oštećenom torbica sa celokupnom sadržinom uključujući i novac u iznosu od 19.000,00 dinara vraćena, to bi se, prema navodima zahteva, predmetno krivično delo moralo pravno kvalifikovati kao krivično delo oduzimanje tuđe stvari iz člana 211. stav 1. KZ.

Iznetim navodima zahteva, branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze i izvodi svoje činjenične zaključke na kojima zasniva stav o pogrešnoj primeni zakona, čime ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih, dalje, ukazuje, da sud u odnosu na krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje su oglašeni krivim okrivljeni AA i BB, odbio predlog odbrane da u dokaznom postupku, ispita još osam svedoka, te je oslanjajući se samo na iskaz svedoka DD, pogrešno utvrdio činjenično stanje u pogledu postojanja značajnijeg ugrožavanja spokojstva građana, što predstavlja element bića krivičnog dela nasilničko ponašanje, odnosno umišljaja okrivljenih usmerenog na izvršenje predmetnog krivičnog dela. Pored toga, sud je, prema stavu branioca, imajući u vidu ponašanje oštećenog koji je kritičnom prilikom grubo vređao okrivljene, a potom okrivljenom AA zadao udarac pesnicom, bio u obavezi da odredi neuropsihijatrijsko veštačenje okrivljenog BB na okolnost da li je bio u afektu, pa kako je ovaj dokazni predlog odbrane odbijen od strane suda, to je činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi nepotpuno utvrđeno. Sledstveno iznetom, na radnje okrivljenog, a shodno ponašanju oštećenog, nije mogao biti primenjen član 121. stav 1. KZ, već isključivo stav 5. istog člana, tako da je materijalno pravo pogrešno primenjeno kao posledica pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, odnosno povređen zakon - član 440. stav 2. ZKP.

Branilac u zahtevu, zatim, ukazuje da je obrazloženje pravnosnažne presude o činjenici koja je predmet dokazivanja – značajnijem ugrožavanju sigurnosti građana, nejasno i u suprotnosti sa izvedenim dokazima – video snimkom i iskazom svedoka, policijskog službenika ĐĐ, kao i to da isto ne sadrži razloge o umišljaju okrivljenih u odnosu na krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. u vezi člana 33. KZ, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac u zahtevu navodi da sud prilikom odmeravanja kazne okrivljenima nije adekvatno ocenio utvrđene olakšavajuće okolnosti, zatim, da neke okolnosti, koje su po prirodi olakšavajuće nije uzeo u obzir, dok je otežavajuće okolnosti na strani okrivljenih pogrešno utvrdio, čime je povredio odredbu člana 54. KZ, kao i odredbu člana 56. KZ, iako su za njenu primenu bili ispunjeni zakonski uslovi.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je branilac okrivljenih, iznetim navodima zahteva iako se formalno poziva na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, u suštini ističe da sud nije pravilno odmerio kaznu, s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2), člana 440. i člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenih AA i BB, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić