U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje mogu biti predmet ocene revizijskog suda u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac se nalazio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu „...“. Ugovorom o radu broj .../... od 29.06.2017. godine kod tuženog je zasnovao je radni odnos radi obavljanja poslova ..., a aneksom broj ... Ugovora o radu od 29.06.2017. godine raspoređen je na radno mesto ... . Rešenjem tuženog broj .../... od 30.08.2017. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze koju je učinio na taj način što je nakon uočene paljevine do koje je došlo u julu 2017. godine prilikom izvođenja radova na vozilu ... ... i rada po nalogu ... ... na autobusu marke „...“, nije o tome obavestio direktora, ni službu PP zaštite, već je izveštaj sačinio tek 04.08.2017. godine, nakon saznanja direktora da je došlo do paljevine u kojoj je korišćen protivpožarni aparat. Radnik protivpožarne zaštite BB lično je saznao da je korišćen protivpožarni aparat i to na taj način što je prilikom vršenja kontrole PP aparata uočio da aparat nema pritisak, te da je od prisutnog radnika saznao da je došlo do paljenja otpadnog materijala i do upotrebe PP aparata, a da njega lično niko nije obavestio niti tražio od njega da zameni ispražnjeni aparat. Prethodno rešenjem broj .../... od 14.08.2017. godine tužilac je udaljen sa rada zbog povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu, člana 6. stav 1. i 3. Kolektivnog ugovora o utvrđivanju prava obaveze i odgovornosti zaposlenih i člana 19. tačka 4. i 9. Ugovora o radu, a upozorenjem broj .../... od 22.08.2017. godine upozoren da mu zbog učinjene povrede radne obaveze može prestati radni odnos ugovorom o radu, na koje upozorenje se tužilac izjasnio 28.08.2017. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu i reintegraciju, odnosno vraćanje na rad.

Prema članu 179. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/2005...75/14) poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze. Odredbom člana 15. istog Zakona propisana je obaveza zaposlenog da između ostalog poslodavca obavesti o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje i nastanak materijalne štete.

Odredbom člana 6. Kolektivnog ugovora o utvrđivanju prava i obaveza i odgovornosti zaposlenih kod tuženog propisano da je povreda radne obaveze neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza stavom 1. ovog člana pod neblagovremenim neizvršavanjem radnih obaveza smatra se odstupanje od utvrđenih ili uobičajenih rokova za izvršenje radnih obaveza, a stavom 2. da je nesavesno izvršavanje radnih obaveza izvršavanje radnih obaveza pri čemu zaposleni ne postupa u skladu sa obavezama iz opisa obaveza radnog mesta, ne pridržava se uputstava za rad u svojoj radnoj jedinici ne pokazuje uobičajenu pažnju koja se očekuje od prosečnog zaposlenog i ne ponaša se kao dobar domaćin, iako je morao biti svestan posledica takvog ponašanja, stavom 3. istog propisano je da su povrede radnih obaveza i povrede propisa o zaštiti od požara, eksplozije, elementarnih nepogoda i štetnog delovanja, otrovnih i drugih opasnih materija, kao i povrede propisa i nepreduzimanje mera radi zaštite zaposlenih sredstava rada i životne sredine.

Pravilnikom o zaštiti od požara kod tuženog od 20.05.2016. godine regulisane su i mere i radnje koje svaki zaposleni kod tuženog treba da preduzme u cilju sprečavanja otklanjanja opasnosti od požara, uslove i način organizovanja zaštite od požara, kao i prava, obaveze i odgovornosti povodom sprovođenja ovih mera, a članom 4. istog da je za sprovođenje mera zaštite od požara odgovorno lice koje vrši poslove rukovodioca na autobuskoj stanici, poslovnici ili poslovnom prostoru, dok su članom 13. propisana prava i dužnosti u vezi sprovođenja između ostalih i rukovodioca radnih jedinica. Prema članu 40. Kolektivnog ugovora o bezbednosti i zdravlju na radu tuženog od 20.05.2016. godine između ostalog propisano je da i zaposleni koji organizuju i rukovode procesom rada odgovorni su za sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Odredbom člana 19. tačka 4. i 9. Ugovora o radu zaključenog 01.07.2016. godine između tužioca i tuženog propisano je da su povrede radne obaveze neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza, kao i druge povrede radne obaveze utvrđene opštim aktom.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, te citirane odredbe Zakona o radu, Kolektivnog ugovora o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i odredbe Ugovora o radu, kao i Pravilnik zaštite od požara, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepeni sudovi odlučujući o tužbenom zahtevu tužioca pravilno primenili materijalno pravo kada su utvrdili da je tužilac učinio povrede radne obaveze koje su mu stavljene na teret i da postupanje tužioca u konkretnom slučaju predstavlja nesavesno izvršavanje radnih obaveza jer kritičnom prilikom o nastalom događaju nije obavestio pretpostavljene, na šta je bio obavezan kao rukovodilac radne jedinice, s ozbirom da je tom prilikom bila ugrožena sigurnost zaposlenih kao i imovina poslodavca, a o upotrebi protivpožarnog aparata nije ni obavestio nadležnu službu.

Suprotno navodima revizije u radnjama tužioca stiču se elementi bića povrede radne obaveze, nesavesnog i nemarnog izvršenja radne obaveze, kao i povreda utvrđenih opštim aktom iz člana 19. tačka 4. i 9. Ugovora o radu od 01.07.2016. godine. Bez uticaja je navod revizije da nije nastupila nikakva šteta na vozilu, jer to nije uslov za povredu radne obaveze koja je tužiocu stavljena na teret. Nema osnova za zaključak revizije da tužilac nije imao svest da radnjom neprijavljivanja paljevine ne čini povredu radne obaveze. Upravo suprotno, pošto požar po prirodi stvari dovodi do ugrožavanja sigurnosti zaposlenih i imovine poslodavca, zaposleni je dužan da čuva imovinu poslodavca u smislu člana 15. Zakona o radu i njegova je obaveza da blagovremeno obavesti poslodavca sačinjavanjem izveštaja, a tužilac kao rukovodilac radne jedinice bio dužan da sačini izveštaj o tome, a što on nije učinio.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu i ostale navode revizije tužioca, ali kod iznetog je našao da su bez uticaja na donošenje drugačije odluke suda u ovoj pravnoj stvari.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je primenom odredbe člana 153., a u vezi člana 154. ZPP.

Sa izloženog, a na osnovu odredbe člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić