Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Milorad Tešić, advokat iz ..., protiv tuženog Instituta za lečenje i rehabilitaciju „BB“ sa sedištem u ..., koga zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Nišu, radi naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1278/2019 od 10.11.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 25.11.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 1278/2019 od 10.11.2020. godine i presuda Osnovnog suda u Nišu P1 1360/16 od 20.11.2018. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1360/16 od 20.11.2018. godine odbijen je kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., kojim je tražio da se obaveže tuženi Institut za lečenje i rehabilitaciju „BB“ da tužiocu na ime naknade štete zbog izgubljene dobiti, za period od 08.10.2013. godine do 07.02.2016. godine isplati iznose bliže označene u izreci sa kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa pa do isplate; obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 396.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1278/2019 od 10.11.2020. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 1360/16 od 20.11.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/18..18/20), pa je ocenio da je izjavljena revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ne ukazuje na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. tačka 2. i tačka 3. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koji se u obrazloženju revizije posebno ukazuje nije propisana kao revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu lekara specijaliste interne medicine. Do 07.03.2013. godine tužilac je bio direktor Instituta, kada je rešenjem Vlade Republike Srbije razrešen sa te dužnosti, a zatim je radio na poslovima šefa odeljenja „A“ za specijalizovanu rehabilitaciju kardio vaskularnih bolesnika, kada mu je rešenjem tuženog broj .. od 07.10.2013. godine otkazan ugovor o radu broj .. od 19.03.2013. godine, zbog učinjenih povreda radnih obaveza – neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza i radnih dužnosti i nezakonito raspolaganje sredstvima poslodavaca i nemaran odnos prema tim sredstvima, te zloupoteba položaja i prekoračenje ovlašćenja. Pravosnažnom presudom Osnovnog suda u Nišu P1 3668/13 od 15.05.2015. godine poništeno je, kao nezakonito, navedeno rešenje tuženog i obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad, što je i učinjeno zaključenjem ugovora o radu broj .. od 10.12.2016. godine.

Po zahtevu Višeg javnog tužilaštva u Nišu u predmetu Kt. 147/13 dana 23.04.2013. godine Odsek za operativnu kriminalističku tehniku OKP-OZSPK je izvršio kontrolu sprovedenih javnih nabavki kod tuženog, kada je oduzeo laptop računare i delovodnike rada i u vezi sa izvršenom kontrolom dostavio izveštaj Višem javnom tužilaštvu u Nišu. U junu 2013. godine tužiocu je određen pritvor koji je trajao do 22.08.2013. godine (25.06.2013-22.08.2013. godine), a protiv tužioca je pokrenut krivični postupak pred Osnovnim sudom u Nišu.

U periodu pre određivanja pritvora i donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužilac je učestvovao u kliničkim ispitivanjima i kliničkim studijama u oblasti reumatologije i kardiologije za koje saglasnost daje nadležno ministarstvo a Agencija za lekove i medicinska sredstva daje odobrenje. Tužilac je sa farmaceutskim kućama imao zaključene ugovore kao glavni istraživač i na osnovu tih ugovora imao je i pravo na odgovarajuću naknadu u stranoj valuti, za obavljena ispitivanja. Uslov za obavljanje posla glavnog istraživača, odnosno člana istraživačkog tima je radni odnos u institutu u kome se sprovodi istraživanje. Takođe, pre otkaza ugovora o radu tužilac je za potrebe farmaceutske kuće držao i predavanja i po tom osnovu ostvarivao prihode u dinarima.

Sredinom jula 2013. godine farmaceutske kuće, kao sponzori, podnele su Etičkom odboru tuženog, u smislu odredbi Pravilnika o sadržaju zahteva odnosno dokumentacije za odobrenje kliničkog ispitivanja leka medicinskog sredstva, kao i način sprovođenja kliničkog ispitivanja leka i medicinskog sredstva („Sl. glasnik RS“ br. 64/11 i 91/13), zahteve da se tužilac zameni sa mesta glavnog istraživača jer je isti u pritvoru, a zbog neaktivnosti u istraživanju koja je uzrokovana određivanjem pritvora, ali kasnije i usled nezakonitog otkaza ugovora o radu. Etički odbor je doneo više odluka kojima je odobrio zamenu glavnog istraživača za studije čiji su sponzori podneli zahtev za izmenu glavnog istraživača. Visina izgubljene dobiti zbog zamene tužioca sa mesta glavnog istraživača za studije čiji su sponzori podneli zahtev Etičkom odboru je utvrđena nalazom i mišljenjem veštaka ekonomsko finansijske struke.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su zaključili da tuženi nije pasivno legitimisan u ovoj parnici, jer ne postoji njegova odgovornost za štetu u vidu izgubljene dobiti koju tužilac potražuje, obzirom da je tužilac smenjen sa mesta glavnog istraživača u kliničkim studijama i ispitivanjima na zahtev farmaceutskih kuća, kao sponzora koje su podnele Etičkom odboru tuženog zbog neaktivnosti tužioca koji se u vreme podnošenja zahteva nalazio u pritvoru. Takođe, nižestepeni sudovi smatraju da je posledica nezakonitog otkaza naknada štete u vidu izgubljene zarade, u smislu člana 191. Zakona o radu („Sl. galsnik RS“ br. 24/05...32/13), a da tuženi nije odgovoran za štetu koju tužilac potražuje u smislu člana 154. i 156. Zakona o obligacionim odnosima, jer tuženi nije na bilo koji način učestvovao u ovim istraživanjima u smislu davanja sredstava za klinička ispitivanja i plaćanja naknade glavnom istraživaču i članovima istraživačkog tima.

Vrhovni kasacioni sud smatra da zbog pogrešne primene materijalnog prava nižestepeni sudovi nisu potpuno utvrdili činjenično stanje.

Naime, tužilac je, prema stanju u spisima učestvovao u 16 kliničkih studija kao glavni istraživač, a u postupku nije na pouzdan način utvrđeno kada su podneti zahtevi Etičkom odboru tuženog od strane farmaceutskih kuća kao sponzora za zamenu tužioca sa mesta glavnog istraživača, odnosno da li su svi zahtevi podneti u periodu kada je tužilac bio u pritvoru ili su neki od zahteva podneti i posle izlaska tužioca iz pritvora i nakon donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, koje je kasnije poništeno, kao nezakonito. U tom smislu u postupku nije utvrđena uzročno posledična veza između štete koju je tužilac pretrpeo i radnje tuženog, imajući u vidu da su sponzori kliničkih ispitivanja i kliničkih studija tražili zamenu tužioca kao glavnog istraživača zbog njegove neaktivnosti, bilo u periodu kada je bio u pritovoru, bilo u periodu kada mu je otkazan ugovor o radu. Pored toga, sudovi nisu utvrdili činjenice koje se odnose na deo tužbenog zahteva u vezi izgubljene dobiti zbog učestvovanja tužioca na predavanjima za potrebe farmaceutskih kuća, te da li bi tužilac u spornom periodu, s obzirom na sve okolnosti, mogao da očekuje učestvovanje na tim predavanjima i ostvarivanje prihoda, s obzirom na činjenicu da je tužilac prihode od predavanja ostvarivao pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu. Zato je revizija tužioca usvojena, a pobijane presude ukinute.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja, ponovo oceniti prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuženog i postojanja odgovornosti tuženog za štetu koju je tužilac pretrpeo u spornom periodu, te da li je u svim kliničkim ispitivanjima i studijama u kojima je tužilac učestvovao kao glavni istraživač do njegove zamene sa mesta glavnog istraživača došlo zbog njegovog pritvaranja ili zbog donošenja nezakonitog rešenja o otkazu ugovora o radu. Takođe, prvostepeni sud će utvrditi i da li je tužilac mogao da očekuje poziv od farmaceutskih kuća za održavanje predavanja i ostvarivanje naknade po tom osnovu u spornom periodu, s obzirom na činjenicu da nije bio u radnom odnosu kod tuženog. Pošto postupi po navedenim primedbama, prvostepeni sud će ponovo odlučiti o tužbenom zahtevu.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija
Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić