- čime bi izvršio krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru,

A okrivljeni AA i okrivljeni BB, sa ličnim podacima kao u prvostepenoj presudi,

OSLOBAĐAJU SE OD OPTUŽBE

Da su: Dana 06.04.2020. godine, oko 15,00 časova, u mestu ..., opština Sjenica, u stanju u kom su bili sposobni da shvate značaj svoga dela i upravljaju svojim postupcima, zajedničkim radnjama svesni da njihove radnje predstavljaju jedinstvenu celinu, vršenjem nasilja izazivanjem tuče i drskim i bezobzirnim ponašanjem, teže remetili javni red i mir, na taj način kada je i to okrivljeni AA, najpre telefonom pozvao oštećenog ŽŽ i rekao: „Ovde AA, gde si tačno“, a oštećeni misleći da se radi o ZZ kojem je trebao da vrati nargilu rekao da je kod mosta u mestu ..., a okrivljeni AA mu rekao: „Sačekaj me“, što je oštećeni i učinio i kada se okrivljeni AA dovezao svojim vozilom i video parkirano vozilo oštećenog, izašao iz vozila sa okrivljenim BB koji su se brzim korakom uputili ka oštećenom , okrivljeni AA, otvorio vrata od vozila u kom je sedeo oštećeni i rekao mu: „Šta pričaš II da si mi dao novac“ oštećenog udario zatvorenom šakom u predelu brade, pa kako je oštećeni sedeo u vozilu i nije hteo da izađe okrivljeni AA i okrivljeni BB pokušali da ga izvuku iz vozila, gde se oštećeni opirao, a potom ga obojica okrivljenih udarali rukama u predelu grudi i glave, kojom prilikom su mu naneli lake telesne povrede u vidu oteklina, eskoracije kože i prebojenosti kože u predelu grudi i glave, svo vreme pokušavajući da oštećenog izvuku iz vozila, kojom prilikom mu je BB pocepao jaknu, a okrivljeni AA oštećenog ugrizao za kažiprst leve ruke, nanevši mu povrede u vidu proksimalne falange levog kažiprsta, koji događaj je oštećeni snimio telefonom pa kada je oštećenom u međuvremenu pozvonio telefon, prekinuto je snimanje, a okrivljeni AA ga je još jednom udario u predelu lica otvorenom šakom i rekao mu da ako se još jednom ponovi prisloniće mu cev na glavu i ubiti ga, gde su se u međuvremenu zaustavila još dva vozila, a okrivljeni AA i BB seli u vozilo u kojem su bila još tri lica i otišli u nepoznatom pravcu,

- čime bi izvršili krivično delo nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika,

Troškovi krivičnog postupka okrivljenog BB padaju na teret budžetskih sredstava,

dok okrivljenog AA za krivično delo iznude iz člana 214. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, primenom odredaba članova 4., 42., 45. i 54. Krivičnog zakonika, OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) meseci, u koju kaznu mu na osnovu člana 63. stav 1. Krivičnog zakonika uračunava vreme provedeno u pritvoru od 07.04.2020. godine do 30.06.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sjenici K 60/20 od 12.02.2021. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 10 (meseci) i krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci, dok su istom presudom okrivljeni AA i okrivljeni BB oglašeni krivim zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljenom AA utvrđena kazna zatvora u trajanju od 7 (sedam) meseci, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 8 (osam) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 07.04.2020. godine do 30.06.2020. godine, a okrivljenom BB je za navedeno krivično delo izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4 (meseca) i istovremeno je određeno da se ista neće izvršiti ukoliko ovaj okrivljeni za vreme proveravanja u trajanju od 1 (jedne) godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom obavezani su okrivljeni AA i BB da na ime paušala plate iznos od po 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, a okrivljeni AA je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka, budžetu Republike Srbije, plati iznos od 180.000,00 dinara, kako je to bliže određeno u izreci prvostepene presude, u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećeni DD je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, upućen na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 374/21 od 05.07.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Jelić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP (iako u zahtevu nejasno ističe povredu navodeći „439. st.1. st. 2“), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog AA osloboditi krivične odgovornosti za sva tri krivična dela za koja je prvostepenom presudom oglašen krivim.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je delimično osnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog AA, ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP osnovano ističe da se u radnjama ovog okrivljenog u pogledu krivičnih dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru i nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, ne stiču sva zakonom propisana bitna obeležja tih krivičnih dela, konkretno subjektivni elementi bića tih krivičnih dela - umišljaj i svest o zabranjenosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, su osnovani, iz sledećih razloga:

Članom 14. stav 1. Krivičnog zakonika je propisano da je krivično delo ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno, dok je stavom 2. istog člana propisano da nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeležja krivičnog dela određena zakonom.

Odredbom člana 22. Krivičnog zakonika je propisano da krivica postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio uračunljiv i postupao sa umišljajem, a bio je svestan ili je bio dužan i mogao je biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Članom 25. Krivičnog zakonika je propisano da je krivično delo učinjeno sa umišljajem kada je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, ili kada je učinilac bio svestan da može učiniti delo, pa je na to i pristao.

Prvostepenom presudom, okrivljeni AA je, pored ostalog, oglašen krivim za krivična dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru i nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, koja dela je izvršio u vreme, mestu i na način bliže opisan u izreci prvostepene presude, a za koja dela je, kada su u pitanju subjektivni elementi samo navedeno da ih je učinio „... u stanju u kom je bio sposoban da shvati značaj svoga dela i upravlja svojim postupcima...“, dok je u odnosu na krivično delo iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, pored ovoga, navedeno i da je bio svestan da zajedničke radnje koje je preduzeo sa drugim okrivljenim predstavljaju jedinstvenu celinu. Na isti način, navedena krivična dela opisana su i u optužnom aktu osnovnog javnog tužioca u Novom Pazaru, Odeljenje u Sjenici Kto 43/20 (Kt 88/20) od 05.05.2020.godine.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, opis krivičnog dela u osuđujućoj presudi pored zakonom određenih posebnih obeležja koje karakterišu svako krivično delo, mora da sadrži i krivicu, u smislu člana 22. Krivičnog zakonika, kao sastavni deo opšteg pojma krivičnog dela odnosno kao njegov subjektivni i konstitutivni element. To znači, da u presudi moraju biti navedene činjenice i okolnosti i precizirano u kom obliku krivice je okrivljeni postupao, kao i svest da je njegovo delo zabranjeno.

Stoga, po oceni ovog suda, izreka prvostepene presude u odnosu na krivična dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru i nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, za koja je okrivljeni AA oglašen krivim i osuđen prvostepenom presudom, ne sadrži subjektivna zakonska obeležja tih krivičnih dela jer u istoj nisu navedeni svi elementi krivice (umišljaj) i svest o zabranjenosti dela, čime je učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na štetu okrivljenog AA, kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog, ukazuje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, u ovom delu, usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, pa je u odnosu na ovog okrivljenog, a po službenoj dužnosti, u odnosu na okrivljenog BB, primenom člana 489. stav 2. ZKP, preinačio pobijane presude i na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP ove okrivljene oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, dok je okrivljenog AA oslobodio i od optužbe da je izvršio krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje da su pobijane presude i u odnosu na krivično delo iznuda iz člana 214. stav 1. Krivičnog zakonika, donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodeći da se u radnjama okrivljenog vezano za ovo krivično delo ne stiču bitni elementi krivičnog dela iz člana 214. stav 1. Krivičnog zakonika. Prema navodima branioca, iz izreke prvostepene presude, u ovom delu, izostale su sila i pretnja kojom je oštećeni prinuđen da učini nešto na štetu svoje imovine.

Osnovni oblik krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 1. Krivičnog zakonika, čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom ili pretnjom, prinudi drugog da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine.

Iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim prvostepenom presudom, proizilazi da je okrivljeni u vreme i u mestu bliže opisano u izreci, „...u stanju u kojem je bio sposoban da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, pretnjom prinudio oštećenog ŽŽ...da nešto učini na štetu svoje imovine, na taj način što kada je najpre oštećenog pozvao telefonom i tražio mu 500 evra, inače će mu ubiti majku i sestru....potom zakazao susret ispred kafića....pa kada je oštećeni došao...i dao mu 300 evra jer nije imao više, prilikom uzimanja novca rekao: „Ostavljaš majku i sestru, nemoj da se igraš, nemoj da slučaj prijavljuješ policiji, nisam ja jedini AA ima i drugih“.....,a bio je svestan krivičnog dela koje čini, hteo njegovo izvršenje i nastupanje zabranjene posledice“.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 1. Krivičnog zakonika sadržanog u izreci prvostepene presude proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela za koje je okrivljeni AA oglašen krivim - u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, pretnjom prinudio oštećenog ŽŽ da mu na štetu svoje imovine preda iznos od 300 evra, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se na navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP od strane ovoga suda, ocenjeni kao neosnovani.

Imajući u vidu da je okrivljeni AA ovom presudom oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, Vrhovni kasacioni sud je okrivljenog AA zbog krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni pravnosnažnim presudama oglašen krivim osudio na kaznu zatvora kao u izreci ove presude, u koju kaznu mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru, nalazeći da ovako odmerena kazna odgovara težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenog, kao i olakšavajućim i otežavajućim okolnostima utvrđenim u redovnom postupku, te da će se istom postići svrha kažnjavanja, kako u pogledu specijalne, tako i u pogledu generalne prevencije.

Prilikom donošenja odluke, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu odredbu člana 265. stav 1. ZKP kojom je propisano da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda ukoliko se okrivljeni oslobodi od optužbe, međutim ovu odluku nije doneo nalazeći da se troškovi krivičnog postupka okrivljenog AA u pogledu krivičnih dela iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, ne mogu izdvojiti iz ukupnih troškova, obzirom da je protiv okrivljenog krivični postupak u istom predmetu vođen i zbog krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je oglašen krivim i osuđen na kaznu po zakonu.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) u vezi člana 265. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Dragomir Milojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić