.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3005/2021
28.10.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, obojica iz ..., koje zastupa punomoćnik Šime Sekulić, advokat u ..., protiv tužene Gradske opštine Palilula Beograd, koju zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda, uz učešće umešača na strani tužene VV iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8576/19 od 22.07.2020. godine, u sednici veća održanoj 28.10.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8576/19 od 22.07.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 14722/17 od 13.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijeno je preinačenje tužbe; stavom drugim izreke utvrđeno je da tužioci imaju pravo po osnovu sustanarskog odnosa na proširenje na sobe broj 5 i 7, što sa njihovom sobom broj 6 sa zajedničkim ulazom, zajedničkim hodnikom i VC- om, na mansardi u stambenoj zgradi u ... u ulici ... ..., čini jednu stambenu jedinicu na kojoj tužioci imaju pravo zakupa na neodređeno vreme i određen je tužilac AA kao nosilac prava zakupa, a tužilac BB kao član njegovog porodičnog domaćinstva; stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev da se utvrdi da tužioci imaju pravo po osnovu sustanarskog odnosa na proširenje na letnju kuhinju i dograđeno kupatilo ispod stepeništa na istoj adresi kao i pravo zakupa na neodređeno vreme na ovoj prostoriji; stavom četvrtim izreke odbačena je tužba u delu kojim je traženo da umešač VV prizna i trpi pravo opredeljeno drugim i trećim stavom izreke; stavom petim izreke obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove postupka u iznosu od 202.800,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8576/19 od 22.07.2020. godine odbačena je žalba tužilaca izjavljena protiv drugog stava izreke prvostepene presude, a odbijene su žalbe parničnih stranaka i prvostepena presuda potvrđena u preostalom delu i odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbe člana 404. ZPP.
Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužbeni zahtev je delimično osnovan prema članovima 34. i 48. stava 2. Zakona o stanovanju jer soba broj 6 predstavlja nedeljivu građevinsku celinu sa sobama broj 5 i 7, koje su prestali da koriste raniji nosioci stanarskog prava, a tužiocu su živeli u zajedničkom domaćinstvu sa pok. GG, koja je bila nosilac stanarskog prava, i nemaju rešeno stambeno pitanje. O zahtevu tužilaca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba za utvrđenje podneta je 17.03.2008. godine, a pobijana drugostepena presuda doneta je 22.07.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 501.000,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
