U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Marko Milutinović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 3442/19 od 15.01.2020. godine, u sednici od 09.12.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 3442/19 od 15.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2134/17 od 23.04.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog od 05.06.2017. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i tuženi obaveže da tužioca vrati na rad. Stavom drugim izreke tužba je odbačena u delu kojim je traženo da tuženi rasporedi tužioca na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi. Stavom trećim izreke tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 132.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 3442/19 od 15.01.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. važećeg Zakona o parničnom postupku - ZPP, i utvrdio da je revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na bitne povrede postupka koje mogu biti revizijski razlog, u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme rešenjem od 17.10.1986. godine za rad na poslovima pomoćnog radnika, sa završenom osmogodišnjom školom. Rešenjem tuženog od 29.05.1997. godine tužilac je raspoređen na poslove ..., za koje se kao uslov zahtevao kvalifikovani radnik treći stepen stručne spreme tehničke struke hemijsko- tehnološkog smera. Tužilac je tuženom dostavio diplomu saobraćajno-tehničke škole od 20.06.1996. godine o položenom završnom ispitu i završenom trećem razredu obrazovnog profila vozač motornih vozila. Ugovorom o radu od 23.07.2002. godine tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog za rad na poslovima ... u Službi ..., za koje je predviđen treći stepen stručne spreme. Na osnovu zahteva tuženog za proveru verodostojnosti tužiočeve diplome, Saobraćajno-tehnička škola iz Zemuna je dopisom od 06.03.2017. godine obavestila tuženog da tužiocu nije izdata diploma o stečenom trećem stepenu stručne spreme za obrazovni profil vozač motornih vozila. Tuženi je dostavio tužiocu upozorenje o postojanju otkaznih razloga 09.05.2017. godine, zbog davanja netačnih podataka od strane zaposlenog kada je to bilo od bitnog uticaja za donošenje nezakonite odluke kod poslodavca, kao i zbog nepoštovanja radne discipline. Pobijanim otkaznim rešenjem od 05.02.2017. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu od 01.07.2002. godine sa aneksima, iz razloga što je poslodavcu dostavio diplomu o stečenom trećem stepenu stručne spreme, obrazovni profil vozač motornih vozila, koja nije verodostojna javna isprava, čime je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, u vezi člana 14. stav 1. alineja 9. ugovora o radu, kao i povredu radne discipline iz člana 179. stav 3. tač. 6. i 8. Zakona o radu. Utvrđeno je da je direktor tuženog u decembru 2016. godine doneo odluku o proveri svih diploma, da je tuženi slao dopis saobraćajno-tehničkoj školi u Zemunu uz dostavu fotokopije diplome tužioca, a nakon obaveštenja da ta škola nije izdala diplomu, obrazovana je komisija radi utvrđivanja činjeničnog stanja, pa je tužilac pozvan da da izjavu i data mu je mogućnost da dokaže da je tu školu završio, što on nije učinio, nakon čega mu je dostavljeno upozorenje o otkaznim razlozima, a zatim i pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužioca za poništaj otkaznog rešenja i vraćanja na rad kod tuženog odbijen kao neosnovan.

Članom 15. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05 ... 75/14) propisano je da je zaposleni dužan da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu. Prema članu 26. stav 1. tog zakona, kandidat je dužan da prilikom zasnivanja radnog odnosa poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos. Članom 69. stav 1. tačka 6. Kolektivnog ugovora za JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ iz januara 2015. godine propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa.

Tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog na poslovima za koje je kao uslov predviđen treći stepen stručne spreme, na osnovu diplome Saobraćajno-tehničke škole od 20.06.1996. godine, za koju je utvrđeno da nije izdata od te škole. Budući da tužilac prilikom zaključivanja ugovora o radu tuženog nije obavestio o okolnostima koje utiču na obavljanje poslova na koje je raspoređen, on je izvršio povredu radne obaveze koja mu je pobijanim rešenjem stavljena na teret, pa je pravilno njegov tužbeni zahtev za poništaj otkaznog rešenja i vraćanje na rad kod tuženog odbijen kao neosnovan, primenom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu.

Suprotno revizijskim navodima, tuženi nije bio prekludiran da otkaže ugovor o radu tužiocu, u smislu čl. 184. i 179. stav 1. tačka 1. i stav 2. i 3. Zakona o radu, kojim odredbama je propisan rok u kome poslodavac može dati zaposlenom otkaz ugovora o radu, odnosno 6 meseci od dana saznanja ili godinu dana od nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza. Pravilna je ocena nižestepenih sudova da se u konkretnom slučaju radi o produženoj povredi radne obaveze, jer je tužilac predao poslodavcu falsifikovanu diplomu i na taj način ga održavao u zabludi o svojoj stručnoj spremi, na koji način je u čitavom periodu rada vršio povredu radne obaveze, pa s obzirom da se radi o produženoj radnji izvršenja povrede radne obaveze, zastarelost počinje da teče od poslednje radnje. Budući da je tuženi za povredu radne obaveze saznao iz dopisa Saobraćajno tehničke škole od 06.03.2017. godine, a da je otkazno rešenje doneto 05.06.2017. godine, sledi da nisu protekli zakonski rokovi za donošenje pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu. Neosnovani su i revizijski navodi da tužilac kod tuženog nije zasnovao radni odnos ugovorom o radu od 25.07.2002. godine već 1997. godine, jer je utvrđeno da je po osnovu ugovora o radu od 25.07.2002. godine zasnovao radni odnos na neodređeno vreme za radno mesto za koje je kao uslov bio predviđen treći stpen stručne spreme, na osnovu sporne diplome.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić