Istom presudom oštećena je upućena na parnični postupak radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva, a okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 467/21 od 23.09.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog i Osnovnog javnog tužioca u Lazarevcu, a presuda Osnovnog suda u Lazarevcu K 294/18 od 02.06.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog AA - advokat Ljubivoje Kovačević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenog AA - advokat Nikola Radojević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka, 2), 5) i 7), stav 2. tačka 1) i 3) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, povrede člana 440. i 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA su neosnovani u delu koji se odnose na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je zahtev branioca okrivljenog, advokata Ljubivoja Kovačevića neosnovan i u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3), dok je u ostalom delu nedozvoljen, a zahtev branioca okrivljenog, advokata Nikole Radojevića neosnovan je i u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog - advokat Ljubivoje Kovačević zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona, ali se iz obrazloženja zahteva može zaključiti da je isti podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Ovo, imajući u vidu da se u zahtevu navodi da je prvostepena presuda zasnovana na nalazu i mišljenju veštaka Instituta za mentalno zdravlje za decu i omladinu u kome se nalaze i dve službene beleške obaveštenja primljenog od građana sastavljena od PS Lazarevac koje ne mogu biti dokaz u krivično pravnom smislu, te je sud iste morao izuzeti iz spisa jer iste nemaju snagu dokaza.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Na strani 2. i 3. predmetnog nalaza Instituta za mentalno zdravlje od 09.11.2020. godine navedeno je kao izvod iz sudske dokumentacije više pisanih dokumenata pod 23. tačke, pa između ostalog pod tačkom 3. i 4. i dve službene beleške o obaveštenju primljenom od građana PS Lazarevac od 28.07.2017. godine i 14.08.2017. godine, međutim, nadalje iz sadržine samog nalaza i datog mišljenja ne proizilazi da se veštačenje zasniva na ovim obaveštenjima, a kako to pravilno ocenjuje i drugostepeno veće Višeg suda u Beogradu na strani 5., poslednji pasus presude Kž1 467/21 od 23.09.2021. godine.

Branilac okrivljenog - advokat Nikola Radojević u zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da je presuda zasnovana na dokazu na kome se prema odredbama ZKP ne može zasnivati, a kao nezakonit dokaz navodi veštačenje od 09.11.2020. godine koje je obavljeno bez prethodnog obaveštavanja okrivljenog, tačnije njegovog branioca i njegovog stručnog savetnika koji je angažovan radi učestvovanja u tom veštačenju. Naime, veštaci nisu pozvali stručnog savetnika jer je to po njihovoj oceni bilo u najboljem interesu oštećene.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je naredbom Osnovnog suda u Lazrevcu K 294/18 od 11.06.2020. godine naređeno veštačenje maloletne oštećene u okviru koje je naloženo da se o istom obaveste stručni savetnik, kao i branilac okrivljenog. Institut za mentalno zdravlje je 09.11.2020. godine Osnovnom sudu u Lazarevcu dostavio psihološko-psihijatrijsko veštačenje maloletne oštećene koje je obavljeno bez prisustva stručnog savetnika i branioca okrivljenog, jer je komisija veštaka smatrala da je to u najboljem interesu oštećene. Na ovaj nalaz i mišljenje odbrana je imala primedbe te je sud rešenjem od 15.01.2021. godine, ponovo zakazao veštačenje u zgradi suda za dan 22.02.2021. godine u 10,30 časova, o čemu je obavestio branioca i stručnog savetnika odbrane i time im omogućio prisustvu u ovoj dokaznoj radnji. Nadalje, u sud su 22.02.2020. godine radi obavljanja veštačenja pristupili predstavici komisije veštaka Instituta za mentalno zdravlje i oštećena, stručni savetnik koji je poziv uredno primila i branilac okrivljenog sa zakašnjenjem, te je braniilac izjavio da neće prisustvovati veštačenju, a stručni savetnik je upućen u posebnu prostoriju gde je obavljeno veštačenje, a kako je sve konstatovano na zapisniku od 22.02.2021. godine. Tada je obavljeno dopunsko veštačenje u odnosu na primedbe stručnog savetnika iznete u podnesku od 12.02.2021. godine. Na glavnom pretresu održanom dana 22.02.2021. godine, nakon veštačenja saslušan je veštak Instituta za mentalno zdravlje, Dejan Todorović u prisustvu branioca okrivljenog i stručnog savetnika odbrane koji su postavljali pitanja veštaku.

Odredbom člana 126. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da stručni savetnik ima pravo da bude obavešten o danu, času i mestu veštačenja i da prisustvuje veštačenju kojem imaju pravo da prisustvuju okrivljeni i njegov branilac, da u toku veštačenja pregleda spise i predmet veštačenja i predlaže veštaku preduzimanje određenih radnji, da daje primedbe na nalaz i mišljenje veštaka, da na glavnom pretresu postavlja pitanja veštaku i da bude ispitan i o predmetu veštačenja.

Sledstveno navedenom, iako je veštačenje Instituta za mentalno zdravlje, koje je dostavljeno sudu 09.11.2020. godine i čija nezakonitost se ističe zahtevom, obavljeno bez prisustva branioca okrivljenog i stručnog savetnika odbrane, ne radi se u konkretnom slučaju o dokazu na kome se presuda ne može zasnivati odnosno o nezakonitom dokazu, obzirom da je određeno dopunsko veštačenje 22.02.2020. godine, u odnosu na primedbe stručnog savetnika iznete u podnesku od 12.02.2021. godine, o kom su branilac okrivljenog i stručni savetnik bili uredno obavešteni, a stručni savetnik i prisustvovao istom, pri čemu su branilac okrivljenog i stručni savetnik istog dana na glavnom pretresu prisustvovali ispitivanju veštaka Instituta za mentalno zdravlje i postavljali mu pitanja. Kada se ima u vidu navedeno, kao i odredbe Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica to su navodi branioca okrivljenog advokata Nikole Radojevića kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog, advokat Nikola Radojević u podnetom zahtevu ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP navodeći da u trenutku kada je oštećena postala punoletna, nije se izjasnila da li želi da krivično goni okrivljenog, čime su povređene odredbe zakona po pitanju postojanja predloga oštećene odnosno ovlašćenog tužioca da u ovom postupku goni okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je protiv okrivljenog AA od strane Osnovnog javnog tužioca u Lazarecu, Osnovnom sudu u Lazarevcu podnet optužni predlog Kto 189/18 od 02.08.2018. godine zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, za koje krivično delo je pravnosnažno osuđen presudom Osnovnog suda u Lazarecu K 294/18 od 02.06.2021. godine.

Imajući u vidu da je u ovom predmetu u svakoj fazi postupka postojala optužba ovlašćenog tužioca, za krivično delo polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, za koje odredbom člana 182a stav 4. KZ nije propisano da se gonjenje preduzima po predlogu, već je to propisano za krivično delo polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. KZ, koje krivično delo nije ni stavljeno na teret okrivenom, niti je isti oglašen krivim za ovo krivično delo, to ne stoje navodi branioca okrivljenog da se krivični postupak protiv okrivljenog AA vodio bez ovlašćenog tužioca, pa su navodi zahteva advokata Nikole Radojevića kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani.

Pored navedenog, branilac okrivljenog advokat Nikola Radojević u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodeći da se u radnjama okrivljenog ne stiču zakonski elementi krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, niti bilo kog drugog krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo polno uznemiravanje opisano je u članu 182a Krivičnog zakonika, i to tako što je u stavu 1. navedeno – ko polno uznemirava drugo lice, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci; u stavu 2. – ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine. U stavu 3. člana 182a Krivičnog zakonika definisano je značenje pojma polnog uznemiravanja i to tako što je navedeno – Polno uznemiravanje jeste svako verbalno,neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.

Iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim da je „ dana 28.07.2017. godine.., uračunljiv, polno uznemiravao maloletnu BB, rođenu ...2002. godine, ...verbalno polno uznemirio maloletnu oštećenu...a reči koje je okrivljeni uputio maloletnoj s obzirom na njen adolescentski uzrast, su izazvale povredu njenog dostojanstva u sferi polnog života, maloletna oštećena je te reči doživela kao neprijatne i uvredljive, zbog čega je bilo povređeno njeno dostojanstvo u sferi polnog života, zbog čega je osetila strah od ponovnog susreta sa okrivljenim, pri čemu je okrivljeni postupao sa umišljajem, svestan svoga dela čije je izvršenje hteo i svestan da je njegovo delo zabranjeno.“

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. KZ, to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje krivično delo je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog, advokata Nikole Radojevića kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog, advokat Ljubivoje Kovačević u zahtevu navodi da je tužilac u pogledu sankcije predložio da se okrivljenom izrekne uslovna osuda u trajanju od tri meseca sa rokom provere od jedne godine, a da je sud i pored predloga tužioca okrivljenom izrekao strožiju kaznu i to uslovnu osudu od osam meseci sa rokom proveravanja od četiri godine, na koji način suštinski ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439) tačka 3. ZKP u vezi člana 500. stav 1. tačka 6) ZKP, zbog koje je okrivljenom i braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP postoji, pored ostalog, kada je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, odnosno ukoliko sud izrekne vrstu kazne koja nije dopuštena po zakonu ili koja nije predviđena za određeno krivično delo, ili ako prekorači najmanju ili najveću meru propisane kazne, ili ako izrekne sporednu kaznu kada to nije dopušteno, odnosno ne izrekne sporednu kaznu u slučaju kada je njeno izricanje obavezno.

Odredbama člana 500. stav 1. tačka 6) ZKP, propisano je da optužni predlog, pored ostalog, sadrži predlog vrste i mere krivične sankcije i mere čije se izricanje traži.

Sud nije vezan predlogom javnog tužioca koji se odnosi na vrstu i meru krivične sankcije koja će okrivljenom biti izrečena, već je vezan opštim pravilima o odmeravanju kazne, propisanim odredbama 54. Krivičnog zakonika, odnosno propisanom kaznom za određeno krivično delo.

Odredbom člana 182a stav 2. KZ je propisano da ako je delo iz stava 1. (polno uznemiravanje) učinjeno prema maloletnom licu, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljenom AA zbog krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. KZ izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci i istovremeno određeno da se kazna neće izvršiti ako okrivljeni za vreme od četiri godine ne učini novo krivično delo, to je po oceni ovoga suda prilikom odmeravanja kazne u odnosu na okrivljenog krivični zakon pravilno primenjen, obzirom da je okrivljenom za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od tri meseca do tri godine utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci i izrečena uslovna osuda.

Stoga je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ljubivoja Kovačevića, u delu u kojem se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) u vezi člana 500. stav 1. tačka 6) ZKP, odbijen kao neosnovan.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA u ostalom delu su odbačeni kao nedozvoljeni.

Naime, branilac okrivljenog – advokat Ljubivoje Kovačević u ostalom delu zahteva navodi da je sud pogrešno primenio odredbu člana 388. stav 5. ZKP jer je doneo odluku da se saslušani svedoci pred OJT VV, GG, DD i ĐĐ ne saslušaju na glavnom pretresu, a nije data saglasnost da se iskazi svedoka pročitaju pred drugim većem, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP. Pored toga u obrazloženju zahteva branilac okrivljenog ističe i povredu člana 419. ZKP jer sud nije cenio sve dokaze koji su izvedeni. Takođe, u preostalom delu obrazloženja osporava se iskaz oštećene, navodeći da je sud iskaz prihvatio iako isti nije potkrepljen iskazima drugih svedoka, jer ostali svedoci nemaju neposrednih saznanja, kao što se osporava kredibilitet veštaka koji su obavljali psihološko – psihijatrijsko veštačenje jer kako navodi branilac isto je izvedeno suprotno pravilima struke, a što sve u bitnom, po nalaženju ovoga suda, predstavlja osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pobijanim presudama i iznošenje sopstvene ocene dokaza.

Branilac okrivljenog – advokat Nikola Radojević u ostalom delu zahteva navodi da je povređen zakon u pogledu isključenja javnosti na glavnom pretresu jer su nastupanjem punoletstva oštećene prestali da postoje zakonom propisani razlozi zbog kojih je bila isključna javnost u postupku, na koji način ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 6) ZKP. Pored toga, ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP koju obrazlože tako što navodi da je sud u toku postupka nepravilno primenio odredbu člana 388. stav 5. ZKP jer je pročitao zapisnike o iskazima svedoka VV, GG, DD i ĐĐ, koji su saslušani pred tužilaštvoma, ali ne i pred sudom i njihovo ispitivanje nikada nije bilo predmet kontradiktornog postupka, kao što ističe i povredu člana 440. ZKP navodeći da je sud nepotpuno utvrdio činjenično stanje jer iskazi svedoka nisu bili predmet kontradiktornog postupka. Dalje u obrazloženju osporava kredibilitet veštaka Nade Ilić navodeći da je veštačenje urađeno u potpunosti suprotno pravilima struke i da je nalaz suprotan svemu na čemu su psihijatrijska i psihološka struka bazirane, što po nalaženju ovoga suda u bitnom predstavlja osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i polemisanje sa ocenom dokaza datom od strane nižestepenih sudova. Takođe u daljem delu obrazloženja zahteva navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP objašnjavajući da su razlozi pobijane presude u potpunosti nejasni i u znatnoj meri protivurečni, te protivurečni izreci, kao i povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP jer je nepravilno i previsoko odmerena kazna.

Imajući u vidu da navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Ljubivoja Kovačevića i advokata Nikole Radojevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahteve odbio kao neosnovane, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, zahteve odbacio kao nedozvoljene i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić