Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3855/2021
30.09.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Gordane Džakula i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Radica Kostadinović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Beograda, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1533/21 od 16.04.2021. godine, u sednici održanoj 30.09.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1533/21 od 16.04.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1533/21 od 16.04.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 2729/18 od 27.10.2020. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da su tužioci vlasnici sa po ½ idelanog dela KP .. ..., livada četvrte klase, površine 8,13 ari upisane u LN .. KO ..., što je tuženi dužan da prizna i trpi da tužioci ovo pravo mogu da upišu u knjigu evidencije na nepokretnosti RGZ SKN Grocka. Stavom drugim izreke, odbijen je prigovor nadležnosti suda. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime troškova postupka solidarno isplati 140.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1533/21 od 16.04.2021. godine, žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje prava svojine tužilaca po osnovu vandrednog održaja na nepokretnosti na kojoj je kao isključivi vlasnik u javnim evidencijama upisan tuženi, a pobijanom presudom pravnosnažno je odlučeno usvajanjem tužbenog zahteva. Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, niti za ujednačavanjem sudske prakse, uzimajući u obzir sadržinu tražene sudske zaštite i način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva tužioca. Sporno pravno pitanje – pitanje kvaliteta državine tužilaca i njihovih pravnih prethodnika u periodu dužem od 20 godina na način na koji se revizijom ukazuje, nije od opšteg interesa ni u interesu ravnopravnosti građana, već je vezano za konkretno činjenično stanje u rešenju spornog odnosa stranaka. Odluke nižestepenih sudova zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava – Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Tuženi ukazuje na postojanje drugačije odluke. Međutim, drugačija odluka ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Kako u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 05.06.2018. godine, a označena vrednost predmeta spora je 100.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.

Kako se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje pri čemu vrednost predmeta spora u iznosu od 100.000,00 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.