U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Milene Rašić, Bate Cvetkovića i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Vesnom Zarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr., zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja podstrekavanjem iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 34. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Vladimira Beljanskog i branioca okrivljene BB - advokata Milivoja Šmrkića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 2/18 od 25.09.2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1-Po1 6/21 od 28.09.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 26.01.2022. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Vladimira Beljanskog i branioca okrivljene BB - advokata Milivoja Šmrkića, podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 2/18 od 25.09.2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1-Po1 6/21 od 28.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 2/18 od 25.09.2020. godine, u stavu prvom, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja podstrekavanjem iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 34. KZ („Službeni glasnik RS“ 72/09 od 111/19) i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru, dok je okrivljena BB oglašena krivom da je izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik RS“ 72/09 od 111/09) i osuđena na kaznu zatvora u trajanju od dve godine u koju kaznu joj je uračunato vreme provedeno u pritvoru. Okrivljeni su obavezani na plaćanje troškova krivičnog postupka, o čijoj visini će biti odlučeno naknadno, posebnim rešenjem. Na osnovu odredbe člana 92. stav 3. KZ i člana 258. stav 4. ZKP oštećeni je upućen da imovinskopravni zahtev ostvari u parničnom postupku.

Istom presudom, u drugom stavu, okrivljena VV je na osnovu odredbe člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ u saizvršilaštvu u vezi člana 33. KZ, a u trećem stavu, prema okrivljenom GG na osnovu odredbe člana 422. stav 1. tačka 2) ZKP odbijena je optužba da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ u saizvršilaštv u vezi člana 33. KZ. Na osnovu odredbe člana 265. stav 1. ZKP odlučeno je da troškovi postupka koji se odnose na okrivljene VV i GG padaju na teret budžetskih sredstava.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1-Po1 6/21 od 28.09.2021. godine, u stavu prvom izreke, odbačena je žalba Pravobranilaštva Grada Novog Sada izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K- Po1 2/18 od 25.09.2020. godine, kao nedozvoljena. U stavu drugom izreke odbijena je kao neosnovana žalba Tužioca za organizovani kriminal u odnosu na oslobađajući deo presude i u odnosu na odbijaući deo presude, pa je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 2/18 od 25.09.2020. godine u tim delovima potvrđena. U stavu trećem izreke delimičnim uvažavanjem žalbi okrivljenog AA i njegovog branioca, okrivljene BB i njenih branilaca, presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 2/18 od 25.09.2020. godine, u osuđujućem delu preinačena je samo u delu pravne ocene dela i odluke o krivičnim sankcijama, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, utvrdio da se u radnjama okrivljene BB stiču sva bitna obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a u radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ, učinjenog podstrekavanjem u vezi člana 34. KZ, pa ih je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, primenog odredbi člana 56. i 57. KZ osudio na kazne zatvora u trajanju od po jedne godine i šest meseci, u koje im se uračunava vreme provedeno u pritvoru, dok su žalbe tužioca za organizovani kriminal, okrivljenog AA i njegovog branioca, okrivljene BB i njenih branilaca u preostalom delu odbijene kao neosnovane, a presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 2/18 od 25.09.2020. godine, u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljene BB - advokat Milovoje Šmrkić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenu oslobodi od optužbe ili odbije optužbu prema njoj na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP, kao i da s obzirom na sadržaj zahteva odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži;

- branilac okrivljenog AA - advokat Vladimir Beljanski, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Vladimira Beljanskog i branioca okrivljene BB - advokata Milivoja Šmrkića su neosnovani.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, branilac okrivljene BB, advokat Milivoje Šmrkić u podnetom zahtevu ističe da je okrivljena pravnosnažnom presudom oglašena krivom za krivično delo koje nije bilo propisano našim zakonodavstvom u vreme kada su preduzete radnje koje su okrivljenoj stavljene na teret, kao i da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet osude primenjen zakon koji se ne može primeniti odnosno nije primenjen zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela. Naime, okrivljena je prvostepenom presudom oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ, koje je postojalo u vreme izvršenja krivičnog dela, a drugostepenom presudom za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ, koje krivično delo u vreme kada se desio inkriminisani događaj ( u periodu od 05.07.2012. godine do 15.07.2012. godine) nije bilo propisano kao krivično delo, već je navedeno krivično delo uvedeno u naše zakonodavstvo Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika objavljenom u „Službenom glasniku RS“ broj 121/12, koji je u primeni od 01.01.2013. godine, a izmene člana 234. tog zakona kojim je propisano navedeno krivično delo, primenjuju se od 15.04.2013. godine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB - advokata Milivoja Šmrkića, ne mogu se prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Imajući u vidu zakonski opis bića navedenih krivičnih dela, po oceni ovoga suda, između krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009) koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012, koji se primenjivao od 15.04.2013.godine do 28.02.2018. godine) i krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016.godine, sa stupanjem na snagu izmena 01.03.2018.godine u odnosu na ovo krivično delo) koji je važio u vreme donošenja prvostepene i drugostepene presude, kao i njihovih kvalifikacionih oblika, postoji jasan pravni kontinuitet inkriminacije, pri čemu je sud u konkretnom slučaju radnje okrivljene BB pravilno pravno kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 94/16, koji se primenjuje od 01.03.2018. godine), obzirom da je isti najblaži za okrivljenu, imajući u vidu visinu zaprećene kazne.

Krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ izmenjeno je samo utoliko što su u delu odredbe stava 1. brisane reči „ili odgovorno“, te od navedenih izmena, izvršilac ovog krivičnog dela može biti samo službeno lice. Istovremeno, odredbe koje se odnose na zloupotrebu položaja i krivicu odgovornog lica, ovim izmenama izdvojene su u posebno krivično delo - krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, čiji je zaštitni objekt privredno poslovanje i imovina u tom poslovanju, pri čemu je radnja krivičnog dela ostala neizmenjena.

Dakle, navedenim izmenama u Krivični zakonik je uneto krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, koje zadržava jasan pravni kontinuitet sa krivičnim delom zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, u slučaju da se kao izvršilac javlja odgovorno lice. Uvođenje krivičnog dela iz člana 234. KZ je posledica potrebe da se napravi razlika između odgovornog i službenog lica, jer je krivično delo iz člana 359. KZ u potpunosti izjednačavalo službeno i odgovorno lice, iako su imali različita ovlašćenja, u različitim oblastima.

Pored toga, u konkretnom slučaju je zadržan i jasan pravni kontinuitet inkriminacije krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ sa inkriminacijom krivičnog dela pod identičnim zakonskim nazivom i sa istim bitnim elementima i propisanom kaznom iz člana 227. KZ, a koje delo je u Krivični zakonik uneto izmenama koje se primenjuju počev od 01.03.2018. godine, obzirom da se navedenim izmenama inkriminiše isto ponašanje kao i pre izmena i dopuna Krivičnog zakonika.

Kako je za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 94/16, koji se primenjuje od 01.03.2018. godine) predviđena kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009) koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela bila predviđena kazna zatvora u trajanju od dve godine do dvanaest godina, to je očigledno da je blaži zakon onaj koji se primenjuje od 01.03.2018. godine, pa samim tim je sud pravilno kvalifikovao radnje okrivljene kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Dakle, okrivljena BB je oglašena krivom da je u periodu od 05.07.2012. godine do 15.07.2012. godine u Novom Sadu, u Javnom preduzeću „DD“ Novi Sad, u svojstvu odgovornog lica, kao pomoćnik direktora za finansijske poslove Javnog preduzeća „DD“ Novi Sad, sposobna da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svesna svoga dela i njegove zabranjenosti i htela njegovo izvršenje, nevršenjem svoje službene dužnosti, ... nije realizovala instrument obezbeđenja plaćanja i nije „AIK banci“ AD Niš uputila naloge na naplatu bankarsih garancija broj ... i ... od 29.11.2011. godine za povraćaj avansa koje su važile do 15.07.2021. godine, iako je bila dužna da to učini.... čime je pribavljena imovinska korist privrednom društvu DOO „ĐĐ“ Ruma, a budžetu Grada Novog Sada naneta šteta u iznosu od 462.909.109,61 dinara, na koji način su u radnjama okrivljene opisana sva obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Imajući u vidu da su u izreci presude sadržani svi bitni elementi krivičnog dela u pitanju i da je primenjen blaži zakon, po oceni Vrhovnog kasacionog suda navodi branioca okrivljene BB - advokata Milivoja Šmrkića kojima se ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP su neosnovani.

Branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Beljanski u podnetom zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati, a bez tog dokaza ne bi bila doneta ista presuda. Kao nezakoniti dokaz branilac okrivljenog izdvaja rukom ispisanu belešku, bez datuma i bez delovodnog broja koju je sačinila okrivljena BB i navodi da je ta beleška nastala tako što ju je napisala okrivljena i reč je o dokazu koji pod nazivom i sa osobinama „službene beleške“, kakve mu pripisuju nižestepeni sudovi, ne postoji, pa se ima smatrati dokazom koji sam po sebi, a i po načinu pribavljanja nije u saglasnosti sa Krivičnim zakonikom u kome se pravi jasna razlika između isprave i službene isprave, a takođe se po analognom značenju odredbe člana 112. stav 26 KZ ne smatra ispravom koja uopšte može da služi kao dokaz činjenica koje imaju značaj za službene radnje i službene pravne odnose.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Vladimira Beljanskog, ne mogu se prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da beleška povodom neaktiviranja garancije za avans isplaćen preduzeću ĐĐ DOO vezano za izvođenje radova na Bulevaru ..., potpisana od strane okrivljene BB i EE, između ostalog sadrži navode da su procenili da je relativno malo avansa opravdano od strane ĐĐ, da ĐĐ i nakon podsećanja i urgiranja da produže rok važenja garancija ništa nije preduzela, da je finansijska služba osam dana pre isteka roka garancije najavila AIK banci naplatu garancija, kao i šta se desilo nakon što je okrivljeni AA pozvao okrivljenu BB zbog njene prethodne najave puštanja garancija, te da je detalje tog razgovora okrivljena saopštila kolegi EE, kao i da su dogovorili da pripreme dokumentaciju za puštanje garancije za naplatu i da čekaju odobrenje AA, nakon čega je okrivljena više puta podsećala AA da se približava rok za puštanje garancije za naplatu odnosno da važnost garancije ističe, na šta je dobijala odgovor da će se nešto rešiti, da će biti sačinjen aneks ugovora.

Navedena beleška, kako je nižesteni sudovi nazivaju, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda predstavlja pismeno, odnosno lični pisani zapis okrivljene BB, kojim je zabeležila šta se sve dešavalo nakon što su utvrdili da ističe rok garancije preduzeću ĐĐ DOO, pri čemu se o sadržni iste okrivljena detaljno izjašnjavala u svojoj odbrani datoj tokom postupka, te navedena beleška predstavlja sastavni deo iskaza okrivljene i kao takva ne predstavlja nezakonit dokaz.

Imajući u vidu da se, i po oceni ovoga suda, navedena beleška smatra zakonitim dokazom na kome se presuda može zasnivati, to su shodno tome, neosnovani i navodi zahteva branioca okrivljenog AA - advokata Vladimira Beljanskog kojima se ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP. Naime, u zahtevu se navodi da je neaktiviranjem bankarske garancije nesporno pribavljena kakva korist koja nije imovinska, te ne može biti reči o krivičnom delu zloupotreba položaja odgovornog lica, nego se eventualno može raditi o krivičnom delu zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ. Pored toga, drugostepeni sud je izvršio prekvalifikaciju krivičnog dela ne menjajući opis radnje izvršenja, a u okviru postojeće radnje za novu kvalifikaciju nema bitnog elementa: da je imovinska korist bila protivpravna, jer konstitutivni element bića krivičnog dela iz člana 227. KZ jeste da je pribavljena protivpravna imovinska korist.

U vezi sa iznetim navodima Vrhovni kasacioni sud nalazi da je okrivljeni AA oglašen krivim da je u periodu od 05.07.2012. godine do 15.07.2012. godine, u svojstvu službenog lica, kao izvršni direktor Javnog preduzeća „DD“ Novi Sad, sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti i hteo njegovo izvršenje, iskorišćavanjem svog službenog ovlašćenja podstrekao okrivljenu BB da ne izvrši svoju službenu dužnost i ne realizuje instrument obezbeđenja plaćanja i nije „AIK banci“ AD Niš uputila naloge na naplatu bankarsih garancija broj ... i ... od 29.11.2011. godine za povraćaj avansa koje su važile do 15.07.2021. godine, iako je bila dužna da to učini, čime je pribavljena imovinska korist privrednom društvu DOO „ĐĐ“ Ruma, a budžetu Grada Novog Sada naneta šteta u iznosu od 462.909.109,61 dinara, na koji način su u izreci presude opisana sva obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ, budući da je osim imovinske koristi nanesene privrednom društvu DOO „ĐĐ“, opisana i imovinska šteta nanesena budžetu Grada Novog Sada.

Činjenica da u tom opisu nije izričito navedeno da je korist pribavljena izvršenjem opisanih radnji protivpravna, na čemu insistira branilac u podnetom zahtevu, ne isključuje sama po sebi postojanje krivičnog dela, jer je protivpravnost obeležje opšteg pojma krivičnog dela, pa je, dakle, pribavljena korist uvek protivpravna ako iz okolnosti određenog slučaja proizilazi da je pribavljena zabranjenim, odnosno protivpravnim delovanjem koje je propisano kao radnja izvršenja krivičnog dela. U konkretnom slučaju iz činjeničnog opisa dela proizilazi da je okrivljeni AA okrivljenu BB podstrekao da postupi protivno odredbama 10 i 17 stav 1 tačka 7 Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u Javnom preduzeću „DD“ Novi Sad broj ... od 15.08.2011. godine, što je imalo za posledicu pribavljanje imovinske koristi privrednom društvu „ĐĐ“ i što pribavljenu korist čini protivpravnom.

Zbog navedenog su ocenjeni kao neosnovani i navodi branioca okrivljenog da delo za koje je okrivljeni osuđen nije delo, da se u konkretnom slučaju eventualno može raditi o krivičnom delu zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ i da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, odnosno neosnovano se ističu povrede iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje na povredu odredbe člana 402. ZKP isticanjem da je odbrani uskraćeno unakrsno ispitivanje svedoka EE koji je bio predložen od strane javnog tužioca. Takođe, navodi i da su svi dokazi koji terete okrivljenog posredni i svi su nastali aktivnošću okrivljene BB, da je nedvosmisleno dokazano da je svedok EE sklon da potpisuje belešku u kojoj se navode detalji razgovora kome nije prisustvovao niti ga je čuo, dok je za svedoka ŽŽ dokazano da je u vreme kada se sporni događaj odigrao bila na godišnjem odmoru, a da iskazi ova dva svedoka, pored odbrane okrivljene i sporne beleške jedino terete okrivljenog, kao i da nikakva šteta nije naneta Gradu Novom Sadu u trenutku kada nije aktivirana bankarska garancija, jer je ista mogla biti naneta tek po okončanju parničnog postupka. Ovi navodi branioca okrivljenog u bitnom predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim odlukama i iznošenje sopstvene ocene dokaza.

Imajući u vidu da navedene povrede nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, to se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u ocenu ovih navoda.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Vladimira Beljanskog i branioca okrivljene BB - advokata Milivoja Šmrkića, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, navedene zahteve branioca okrivljenih odbio kao neosnovane.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić