Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dragane Boljević, Branislava Bosiljkovića i Gordane Džakule, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Nedeljkov, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde - Visoki savet sudstva, Privredni sud u Požarevcu, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Požarevcu, radi novčanog obeštećenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gžrr 39/21 (2020) od 01.03.2021. godine, u sednici održanoj 23.12.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gžrr 39/21 (2020) od 01.03.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gžrr 39/21 (2020) od 01.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu Prr 349/20 od 24.09.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je tužena obavezana da mu na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.09.2020. godine, pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za iznos preko dosuđenog, a do traženog iznosa od 2.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 13.500,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Požarevcu Gžrr 39/21 (2020) od 01.03.2021. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Požarevcu Prr 349/20 od 24.09.2020. godine, u stavu prvom izreke i tužba tužioca odbačena. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke navedene presude, tako što je tužilac obavezan da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Odlučujući o dozvoljenosti posebne revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje je drugostepeni sud dao za svoju odluku. Tužilac u reviziji nije pružio dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Razlozi na kojima je zasnovana odluka drugostepenog suda usklađena je sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda u pogledu primene odredaba člana 22, 26. stav 1. i 31 Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i člana 1. Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine („Službeni glasnik RS“ br. 38/20), kojom je, između ostalog, propisano da rokovi za podnošenje tužbe u parničnom postuku prestaju teći za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine. Kako su rokovi za podnošenje tužbe prestali da teku za vreme vanrednog stanja u periodu od 15.03.2020. godine do 06.05.2020. godine, to se nakon ukidanja vanrednog stanja i prestanka važenja Uredbe (06.05.2020. godine) rok ima produžiti za onoliko dana za koliko rok nije istekao (u konkretnom slučaju za 36 dana).

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 420. stav 1. ZPP, stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Revizija protiv rešenja iz stava jedan ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (stav 2).

U postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuje odredbe ovog zakona o reviziji i protiv presude (član 420. stav 6. ZPP).

Odredbom člana 27. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/2015), propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak, dok je stavom 3. propisano da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku po tužbi za novčano obeštećenje, u kome revizija nije dozvoljena po posebnom zakonu, to revizija tužioca nije dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je potvrđeno rešenje prvostepenog suda o odbacivanju tužbe ni po odredbi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, jer specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić