Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tužilje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP je neosnovano, jer u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, brak parničnih stranaka razveden je 28.12.2008. godine, a stranke su i nakon razvoda braka ostale da žive u stanu u ..., u ulici ... broj .., čiji su suvlasnici sa po ½, jer nisu rešili svoja stambena pitanja. Kako se odnos među bivšim supružnicima pogoršao tužilja je odlučila da se sa maloletnom decom koja su joj poverena na vršenje roditeljskog prava u oktobru (novembru) 2011. godine iseli iz predmetnog stana. Tužilja nakon iseljenja iz stana nije imala nove ključeve od stana, niti od terasnih vrata na kojima su brave zamenjene nakon njenog iseljenja. Tužilja je sa decom živela kao podstanar do juna 2015. godine, nakon čega se preselila u stan koji je kupila u ulici ... . Kao korisnik komunalnih usluga u računima za grejanje i vodu označena je tužilja, a u „Elektrovojvodini“ tužilji nisu odobrili da računi od dana njenog preseljenja, odnosno od podnošenja zahteva za izmenu korisnika usluga, glase na ime tuženog. Tuženi je nakon iseljenja tužilje koristio električnu energiju u predmetnom stanu i plaćao račune iako su glasili na tužilju. Tuženi se bez obaveštenja tužilje saglasio da se u dvorištu sruši šupa koju su parnične stranke koristile za vreme dok su živele zajedno, usled čega je ostvario određeni prihod. Tužilja nije oglašavala izdavanje predmetnog stana, a tuženi je u periodu od 01.12.2011. godine do 30.09.2018. godine u isključivom posedu stana koji nije izdavao u zakup. U pravnosnažno okončanom postupku razvrgnuća predmetnog stana R1 95/10, odlučeno je da se suvlasništvo razvrgne javnom prodajom predmetnog stana. Tuženi nije pokretao postupak javne prodaje, već je ponudio tužilji iznos od 15.000 evra i oprost iznosa na ime penala na koji je tužilja bila obavezana u drugom sudskom postupku sa tuženim, uz uslov da tužena odustane od tužbe u ovom postupku, što tužilja nije prihvatila. Tužilja je pokrenula postupak javne prodaje nepokretnosti pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu II 1019/17, koji je sproveden pred javnim izvršiteljem i sporna nepokretnost dodeljena tužilji kao kupcu i prodata joj za cenu od 2.205.000,00 dinara. Tužilja je, kao kupac, nakon izvršene primopredaje ključeva spornog stana 18.04.2019. godine stekla državinu na navedenoj nepokretnosti.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog koji je bez pravnog osnova koristio tužiljin suvlasnički udeo, da tužilji isplati iznos koji odgovara polovini iznosa koji bi se mogao ubirati da je predmetni stan izdavan u zakup, sa obrazloženjem da je zahtevom tužilje za razvrgnuće suvlasništva realnom deobom, na koji tuženi nije pristao, tužilja zapravo tražila da joj tuženi omogući da svoj deo nekretnine koristi.

Drugostepeni sud je odbio tužbeni zahtev nalazeći da tužilja nema pravo na traženu naknadu za nekorišćenje svog suvlasničkog udela jer je tužilja samovoljno napustila stan, tuženi je nije protivpravno sprečio u korišćenju njenog suvlasničkog udela, a nakon iseljenja iz stana tužilja nije podnosila tužbu za predaju u suposed u cilju korišćenja svog suvlasničkog udela, niti je takav zahtev postavila u ovoj parnici.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je stanovište drugostepenog suda o neosnovanosti tužbenog zahteva.

Odredbom člana 14. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da suvlasnik ima pravo da stvar drži i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povređujući prava ostalih suvlasnika, a članom 38. stav 2. istog zakona da savestan držalac nije dužan da plati naknadu za korišćenje stvari niti odgovara za pogoršanje i propast stvari koji su nastali za vreme njegovog savesnog držanja.

Naime, kada jedan od suvlasnika ima isključivu državinu suvlasničke stvari, od koje ne stiče prihode (zakupninu i slično), pravo ostalih suvlasnika na naknadu za nekorišćenje svojih suvlasničkih udela na spornoj nepokretnosti, u odsustvu protivpravnosti, uslovljeno je nesumnjivom manifestacijom volje tih suvlasnika, da koriste svoju nepokretnost, što podrazumeva podnošenje tužbe za predaju u suposed ili predloga za uređenje načina korišćenja suvlasničke nepokretnosti, jer je to pravno relevantna manifestacija volje, koja dovodi do poseda, odnosno korišćenja suvlasničke nepokretnosti. U ovom slučaju, tužilja nije na pravno relevantan način manifestovala volju za korišćenje suvlasničke nepokretnosti, srazmerno svom suvlasničkom udelu, nije podnela tužbu za predaju u suposed, niti je dokazala da je tražila predaju novog ključa od stana, a da joj tuženi ključ nije dao. Suprotno revizijskim navodima, okolnost da je tužilja podnela zahtev za razvrgnuće spornog stana fizičkom deobom, čime bi postala isključivi vlasnik i držalac novoformirane stambene jedinice, ne može se izjednačiti sa korišćenjem suvlasničkog udela na celoj nepokretnosti, što jeste predmet ovog spora, kako je to pravilno zaključio i drugostepeni sud. Kod svega navedenog, neosnovano se revizijskim navodima osporava pravilnost primene materijalnog prava.

Ostalim navodima revizije tužilje se osporava utvrđeno činjenično stanje, a zbog čega se revizija u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP, ne može izjaviti.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić