Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je staralac BB iz ..., a čiji je punomoćnik Miodrag Drozdovski, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Beograda, koga zastupa Gradsko javno pravobranilaštvo, Beograd, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž 978/19 od 08.08.2019. godine, u sednici održanoj 16.12.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž 978/19 od 08.08.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Kruševcu Gž 978/19 od 08.08.2019. godine, odbijena je žalba tuženog Grada Beograda, kao neosnovana, i potvrđeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P 83673/10 od 08.06.2017. godine, kojim je odbijen predlog tuženog Grada Beograda za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom tog suda P 83673/10 od 14.04.2011. godine, a tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove ponavljanja postupka u iznosu od 33.000,00 dinara.

Protiv navedenog rešenja tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom odredbe člana 412., u vezi člana 399. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04, 111/09), koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20), i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP-a, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 83673/10 od 14.04.2011. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da on ima pravo zakupa na neodređeno vreme na dvosobnom stanu br. .. u prizemlju zgrade u Ul. ... br. .. u ..., površine 43 m2, koji je vlasništvo tuženog i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 59.875,00 dinara, a tužilac je oslobođen obaveze plaćanja sudskih taksi. Tužilac je u navedenom stanu rođen i u njemu je živeo kao član porodičnog domaćinstva svoje majke, pok. VV, poslednjeg nosioca stanarskog prava, sve do smeštaja u Dom za decu i omladinu ometenu u mentalnom razvoju u Beogradu, imajući u vidu da je potpuno lišen poslovne sposobnosti. U ugovoru o korišćenju stana br. ../89 od 16.02.1989. godine, po kom je nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu bila pokojna VV, tužiočeva majka, tužilac nije upisan kao član njenog porodičnog domaćinstva, što, po mišljenju suda, ne utiče na njegovo pravo da u svojstvu zakupca na neodređeno vreme nastavi sa korišćenjem predmetnog stana, shodno odredbi člana 9. stav 4. Zakona o stanovanju, jer je to posledica neukosti i stanja psihičkog zdravlja njegove majke, koja je takođe bila lišena poslovne sposobnosti i stavljena pod starateljstvo.

Tuženi je, preko zastupnika, podneo sudu predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka na osnovu odredbe člana 422. stav 1.tačka 9. Zakona o parničnom postupku, jer je pronašao novi dokaz – saglasnost Socijalističke Republike Srbije – Grada Beograda – Uprave za imovinsko-pravne poslove V-03 br. ../89 od 30.01.1989. godine, da majka tužioca, VV, sa zajednicom stanovanja Opštine Stari Grad može zaključiti ugovor o korišćenju predmetnog stana u svojstvu nosioca stanarskog prava, izdatu na zahtev VV od 30.01.1989. godine. Pošto je tužilac rođen 1985.godine, zaključak tuženog je da je njegova majka u momentu podnošenja zahteva bila poslovno sposobna, jer je lišena poslovne sposobnosti tek 1992.godine, što znači da je ona imala mogućnost da zahteva da u ugovor o korišćenju stana bude unet i njen maloletni sin, što ista nesporno nije učinila.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da saglasnost navedena u predlogu tuženog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka nije novi dokaz, u smislu odredbe člana 422.stav 1.tačka 9. Zakona o parničnom postupku, na osnovu koga bi za tuženog mogla biti doneta povoljnija odluka da je upotrebljen u ranijem postupku, pa je predlog tuženog za ponavljanje postupka pravilno odbijen.

Odredbom člana 422. stav 1. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, propisano je da postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za nju mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku.

Predlog za ponavljanje postupka je vanredni pravni lek protiv pravnosnažne odluke, čija je svrha otklanjanje određenih nedostataka u pogledu činjeničnog utvrđenja na kome je zasnovana odluka koja se predlogom odbija, kao i povreda odredaba parničnog postupka. Ovaj vanredni pravni lek ima za cilj ponovno raspravljanje spornih pitanja i donošenja pravilne i zakonite odluke.

U konkretnom slučaju, činjenice i dokazi koje tuženi ističe, odnosno prilaže u predlogu za ponavljanje postupka, ne mogu se smatrati novim u smislu odredbe člana 422. stav 1. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, jer se radi o ispravi koja je, od dana prijema, u posedu tuženog, što znači da se ne radi o novom dokazu za koji tuženi nije znao ili da, bez svoje krivice nije mogao da zna.

Iz navedenih razloga, neosnovani su navodi revizije tuženog da je njegov zahtev za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka nepravilno odbijen.

Odluku kao u izreci, Vrhovni kasacioni sud je doneo na osnovu odredbe člana 405. stav 1., u vezi člana 412. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić