.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3342/2021
19.01.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Momčilo Kijanović, advokat iz ..., protiv tužene Građevinske škole, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Snežana Kočović, advokat iz ..., radi poništaja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 554/21 od 09.06.2021. godine, u sednici održanoj 19.01.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 554/21 od 09.06.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 554/21 od 09.06.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 739/19 od 21.10.2020. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se ponište kao nezakonita rešenja tužene br. .. od 28.10.2018. godine, br. .. i .. od 28.12.2018. godine i rešenje Školskog odbora br. .. od 01.02.2019. godine. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu nadoknadi štetu zbog umanjenja plate u visini od 30%, u iznosu od 240.000,00 dinara počev od dana donošenja rešenja tužene br. .. od 28.10.2018. godine, br. .. i .. od 28.12.2018. godine i rešenje Školskog odbora br. .. od 01.02.2019. godine do pravnosnažnosti prsude sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove postupka od 139.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 554/21 od 09.06.2021. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca i odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se ponište kao nezakonita rešenja tužene br. .. od 28.10.2018. godine, br. .. i .. od 28.12.2018. godine i rešenje Školskog odbora br. .. od 01.02.2019. godine i da se tužena obaveže da tužiocu naknadi štetu zbog umanjenja plate. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, imajući u vidu da materijalno pravo i pravno shvatanje na kojem je zasnovana pobijana odluka, nisu u suprotnosti sa pravnim stavom izraženim kroz odluke Vrhovnog suda Srbije i Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, tužilac uz reviziju nije dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 04.03.2019. godine. Predmet tužbenog zahteva je da se ponište kao nezakonita rešenja tužene od 28.10.2018. godine, od 28.12.2018. godine i rešenje Školskog odbora od 01.02.2019. godine (kojima je tužilac proglašen za zaposlenog za čijim radom je delimično prestala potreba kod tužene za 30% radnog vremena), kao i naknada štete zbog umanjenja plate.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.
Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju ne radi se o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena) iako tužilac tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, odnosno predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već da se ponište sporna rešenja tužene, kojim je tužilac proglašen za zaposlenog za čijim radom je delimično prestala potreba kod tužene za 30% radnog vremena, to imajući u vidu navedeno revizija tužioca nije dozvoljena.
U odnosu na odluku u delu kojim je odlučeno o naknadi štete, vrednost pobijanog dela pravosnažne presude iznosi 240.000,00 dinara. Kako je u navedenom delu reč o imovinsko-pravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da, u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP, revizija ni u ovom delu nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
