Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 322/21 od 25.10.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu i branioca okrivljenih, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenih AA i BB, advokat Žarko Stanisavljević, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljene osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio je spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB je neosnovan.

Branilac okrivljenih AA i BB u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog AA, povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, time što je ovaj okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, iako je postupak vođen po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu, zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, pri kom optužnom predlogu je javni tužilac ostao do okončanja glavnog pretresa i potom izjavio žalbu protiv prvostepene presude zbog pogrešne pravne kvalifikacije krivičnog dela, što je imalo za posledicu da je postupak vođen bez ovlašćenog tužioca, jer se gonjenje za krivično delo laka telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen pravnosnažnom presudom, preduzima po privatnoj tužbi. U vezi sa tim branilac u zahtevu navodi i to da se izjava oštećenog da se pridružuje krivičnom gonjenju i ističe imovinskopravni zahtev ne može smatrati izjavom o preuzimanju krivičnog gonjenja, jer ne ispunjava propisanu formu niti suštinu pošto taj krivičnopravni institut predviđa mogućnost da oštećeni preuzme zastupanje optužbe tek nakon odustanka javnog tužioca od krivičnog gonjenja, do čega u ovom slučaju nije došlo, već je javni tužilac pokrenuo i vodio postupak za krivično delo za čije gonjenje nije bio nadležan.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizlazi da je Osnovni javni tužilac u Leskovcu dana 30.06.2020. godine, podneo optužni predlog Kto 265/2020 protiv okrivljenog AA, zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, kod kog optuženja je ostao do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka. Pobijanom pravnosnažnom presudom okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara.

Dakle, krivični postupak protiv okrivljenog AA, vođen je po optužnom predlogu javnog tužioca, podnetom zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti i pri tom optužnom predlogu je nadležni javni tužilac ostao do pravnosnažnog okončanja postupka. Sledstveno iznetom, za krivično gonjenje okrivljenog, u konkretnom slučaju ovlašćeni tužilac bio je javni tužilac.

Pored navedenog, oštećeni VV je nakon kritičnog događaja, dana 03.04.2019. godine, preko punomoćnika, podneo krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužiocu u Leskovcu protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a dana 13.09.2019. godine je ispitan u svojstvu svedoka pred Osnovnim javnim tužiocem u Leskovcu i tom prilikom se izjasnio da se pridružuje krivičnom gonjenju okrivljenog i da ističe imovinskopravni zahtev pri kojoj izjavi je ostao i u svom iskazu datom na glavnom pretresu održanom dana 02.03.2021. godine.

Odredbom člana 65. stav 2. ZKP, propisano je da se privatna tužba podnosi u roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo osumnjičenog, a stavom 3. istog člana, propisano je da ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu i predlog za krivično gonjenje, a u toku postupka se utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi, prijava, odnosno predlog smatraće se blagovremenom privatnom tužbom ako su podneti u roku predviđenom za privatnu tužbu. Dakle, u smislu citiranih odredbi, oštećeni je tokom postupka imao svojstvo potencijalnog ovlašćenog tužioca za slučaj odustanka javnog tužioca od krivičnog gonjenja ili ako se tokom postupka utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je oštećeni VV podnošenjem krivične prijave protiv okrivljenog dana 03.04.2019. godine, dakle u roku predviđenim za podnošenje privatne tužbe i izjavom datom u prvostepenom postpuku da se pridružuje krivičnom gonjenju okrivljenog, jasno izrazio svoju volju za krivični progon okrivljenog.

Stoga u situaciji kada se sprovede krivični postupak po optužnom aktu javnog tužioca za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, te sud nakon održanog glavnog pretresa na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja oceni da se u radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja krivičnog dela za koje se goni po privatnoj tužbi, krivična prijava oštećenog podneta u roku predviđenom za podnošenje privatne tužbe, smatraće se blagovremenom privatnom tužbom.

Pri tome, Vrhovni kasacioni sud ukazuje da u konkretnoj situaciji oštećeni nije ni bio u mogućnosti da podnese privatnu tužbu za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ za koje se krivično gonjenje preduzima po privatnoj tužbi, jer je krivični postupak vođen po optužnom predlogu javnog tužioca za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a koje se goni po službenoj dužnosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva kojima se ukazuje na povredu odredaba krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u radnjama okrivljenog BB, opisanim u izreci pravnosnažne presude ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, jer pretnja koju je okrivljeni navodno uputio oštećenima, nije bila ozbiljna i konkretna niti se odnosila na individualno određena lica, te da samim tim ista kod oštećenih nije ni mogla izazvati osećanja straha i ugroženosti, posebno kada se ima u vidu da okrivljeni kritičnom prilikom kod sebe nije imao nikakvo oružje, a da su oštećeni sami došli u dvorište okrivljenog aktivno učestvujući u raspravi.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjuje kao neosnovane.

Osnovni oblik krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica. Teži oblik krivičnog dela iz stava 2. člana 138. KZ, postoji u slučaju ako je ostvarena jedna od tri kvalifikatorne okolnosti i to da je delo iz stava 1. tog člana učinjeno prema više lica, ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili ako je delo izazvalo teške posledice. Predmetno krivično delo je svršeno kada je pretnjom stvoren osećaj ugroženosti kod lica kome se preti.

Imajući u vidu citirani zakonski oblik bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. KZ, to, po nalaženju ovog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela, datog u izreci prvostepene presude jasno proizlazi da se u opisanim radnjama okrivljenog BB stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, izvršenog na štetu oštećenih VV, GG i DD, za koje je krivično delo okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Ovo iz razloga jer, suprotno navodima branioca okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, izreka pravnosnažne presude sadrži opis radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela, koja se u konkretnom slučaju sastoji u upotrebi ozbiljne, direktne i individualno određene pretnje da će se napasti na život i telo označenih oštećenih, čime je ugrožena sigurnost tih lica. Naime, u izreci prvostepene presude je navedena i bliže opisana pretnja napadom na život i telo više tačno određenih lica, koja je izvršena upućivanjem reči – „Sad ću da iznesem pištolj, je..m vam decu, sve ću da vas pobijem“, koja pretnja je kod oštećenih izazvala strah i osećanje lične nesigurnosti za sopstveni život i telesni integritet, dakle izazvala je zabranjenu posledicu, imajući u vidu da su oštećeni nakon preduzetih radnji okrivljenog pozvali policiju, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da delo za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim pravnosnažnom presudom nije krivično delo.

Iz iznetih razloga, ocenjeni su kao neosnovani i navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić