U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljubomir Mihailović, advokat iz ..., protiv tuženog „Milenijum osiguranje“ a.d.o. Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4801/2019 od 20.11.2019. godine, u sednici održanoj 02.02.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4801/2019 od 20.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 6408/2018 od 21.01.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen zahtv tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati 470.954,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 31.01.2011. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca u delu za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 470.954,00 dinara počev od 19.12.2008. godine do 31.01.2011. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 300.578,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4801/2019 od 20.11.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade materijalne štete isplati 470.954,00 dinara sa kamatom od 31.01.2011. godine do isplate, odbijen je, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke i zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu naknadi troškove postupka u visini od 300.578,00 dinara, odbijen je, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova prvostepenog postupka plati 100.000,00 dinara i na ime troškova drugostepenog postupka 33.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postuka i pogrešne primene materijalnog prava.

Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovednom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 19.12.2008. godine, oko 12,45 časova, u ... ulici u ..., pri dnevnoj vidljivosti na ravnom i suvom kolovozu, došlo je do sudara motocikla „...“ tip „...“ ...-... registarske oznake ... ...-... kojim je upravljao tužilac i motora „...“ registarske oznake ... ...-... kojim je upravljao sada pokojni BB. Protiv BB vođen je prekršajni postupak, koji je pravnosnažnim rešenjem od 03.06.2009. godine obustavljen, usled smrti okrivljenog. Zapisnikom o oštećenju vozila, sačinjenom od strane tuženog 12.01.2009. godine, popisani su delovi koje je potrebno zameniti na motoru tužioca, a prema predračunu tuženog od 22.01.2009. godine ukupna vrednost rada i materijala za popravku iznosi 523.410,00 dinara, s tim što je tuženi u vansudskom postupku osporio pravo tužioca na naknadu štete. Iz nalaza i mišljenja Instituta saobraćajnog fakulteta, kao i dopune nalaza i mišljenja istog sledi da materijalni dokazi u spisima predmeta isključuju da se nezgoda dogodila na način na koji to učesnici u istoj navode (da se motocikl, kojim je upravljao tužilac, kretao desnom trakom, brzinom od 40 km/č, da je motocikl štetnika, koji je izlazio sa sporednog parkinga na ulicu, kada mu je sa leve strane naišao motocikl tužioca, prednjim levim delom udario u zadnji desni deo – rep motocikla tužioca, te da je došlo do pada motocikliste), jer da je do nezgode došlo na taj način, da su morali nastati tragovi i oštećenja, kojih ovde nema, a opisana oštećenja (ogrebotine ispod repa sa leve strane se pružaju horizontalno u odnosu na dužinu motocikla, a na oklopu sa leve bočne strane se pružaju vertikalno, kakva oštećenja ne bi mogla nastati istovremeno, u istom padu, pri kretanju motocikla oborenog na levi bok, niti bi navedena oštećenja mogla nastati u sudaru sa motociklom „...“, jer je njegov prednji točak niži u odnosu na oštećenje repa motocikla tužioca, pa ne odgovaraju po visini“.

Prvostepeni sud je delimično usvojio zahtev tužioca za naknadu materijalne štete, jer je utvrdio da je do saobraćajne nezgode došlo krivicom osiguranika tuženog, sada pokojnog BB, sa kojih razloga je obavezao tuženog da tužiocu naknadi materijalnu štetu nastalu na njegovom motociklu 09.12.2008. godine, primenom člana 178., 185., 186., 189. i 277. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud nije prihvatio zaključak prvostepenog suda, kao pravilan, jer je smatrao da je odluka zasnovana na nepravilnoj primeni materijalnog prava u pogledu postojanja osnova odgovornosti tuženog za naknadu materijalne štete tužiocu, sa kojih razloga je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu materijalne štete.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je odlučio drugostepeni sud, kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužioca, pravilnom primenom materijalnog prava, s obzirom da iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizlazi da je šteta tužiocu prouzrokovana od strane osiguranika tuženog, odnosno da ne postoji uzročno posledična veza između saobraćajne nezgode i nastale štete na motociklu tužioca. Naime, tokom postupka, a radi utvrđenja osnova odgovornosti tuženog, kao osiguravača, izveden je dokaz veštačenjem, prvo od strane sudskog veštaka Bojana Sekulića, a nakon toga od strane sudskog veštaka Predraga Atanaskovića, pa kako su sudski veštaci dali suprotne nalaze i mišljenja, to je određeno izvođenje dokaza veštačenjem od strane Instituta saobraćajnog fakulteta, iz čijeg nalaza i mišljenja sledi da materijalni dokazi u spisima isključuju da se saobraćajna nezgoda dogodola na način na koji je to opisao tužilac, odnosno učesnici pred policijom, kada je vršen uviđaj, jer da je do saobraćajne nezgode došlo na taj način, da su tada morali nastati tragovi i oštećenja kojih nema. S obzirom da iz nalaza i mišljenja Instituta saobraćajnog fakulteta sledi da šteta nije prouzrokovana od strane osiguranika tuženog, to je pravilno odlučio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan zahtev tužioca, pravilnom primenom člana 919. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kojim članom je propisano da kada se dogodi osigurani slučaj osiguravač je dužan isplatiti naknadu ili svotu određenu ugovorom u ugovorenom roku koji ne može biti duži od 14 dana računajući od dana kada je osiguravač dobio obaveštenje da se osigurani slučaj dogodio.

Stoga su neosnovani navodi revizije tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava, jer je utvrđeno da saobraćajna nezgoda nije prouzrokovana od strane osiguranika tuženog, pravilno prihvatajući nalaz i mišljenje Instituta saobraćajnog fakulteta koji je detaljno obrazložio svoj nalaz i mišljenje, pri tome odgovorivši na sve primedbe stranaka.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije, ali kako se tim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane odluke, to je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u izreci, bez detaljeg obrazlaganja revizijske odluke u smislu stava 2. istog člana.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić