Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na radnom mestu „...“ u jedinici poštanske mreže br. ... RJ ... po ugovoru o radu od 30.03.2010. godine i aneksu br.1 tog ugovora od 10.04.2012. godine. Tužilja je obavljala novčane uplate po nalozima fizičkih lica i bila je zadužena poštanskim žigom JPM ... sa malim slovom „...“ i šifrom za rad br. ... .

Povodom prijave građana i zahteva nadležne policijske uprave od 29.10.2014. godine, tuženi je izvršio proveru novčanih transakcija pod označenim brojem tužiljine šifre za rad i utvrdio više nepravilnosti. Naime, proverom novčane transakcije br. .../... od 24.10.2014. godine je utvrđeno da je iznos iz naloga za uplatu manji od overene sume na žigu terminala i da ta transakcija ne postoji u dokumentaciji pošte. Narednom transakcijom br. ... uplata je stornirana, ali bez dokumenata koji po propisima treba da prate storniranje pogrešne transakcije. Utvrđeno je da je tužilja ponovila ove radnje, tako što je stavljala samo poštanski žig na naloge za uplatu (ručno) odnosno da nalozi ne sadrže kompjuterski žig jer ih tužilja ih nije sprovela kroz informacioni sistem, zbog čega transakcija nije sprovedena i novčana sredstva nisu uplaćena na račune primaoca. Tuženi je privremeno udaljio sa rada tužilju rešenjem od 06.11.2014. godine i protiv nje je podneo je krivičnu prijavu 25.11.2014. godine zbog osnovane sumnje da je izvršila krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav .1. Krivičnog zakonika i krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359 stav 1. Krivičnog zakonika na štetu budžeta Republike Srbije i JP Pošta Srbije RJ. Povodom te prijave, Osnovno javno tužilaštvo je 12.08.2016. godine podnelo optužni predlog Kto 426/16.

Tuženi je doneo upozorenje tužilji o razlozima za otkaz ugovora o radu 28.11. 2014. godine zbog učinjene povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tač. 1, 3. Zakona o radu i člana 100. stav 1. tač. 1 i 12. Kolektivnog ugovora tuženog, a donošenjem novog upozorenja dana 28.01.2015. godine, prethodno upozorenje je stavljeno van snage. Novim upozorenjem na koje se tužilja izjasnila, tužilja je upozorena na povrede radnih obaveza iz člana 100. stav 1. tač. 1,2, 12. i 13. Kolektivnog ugovora. Pošto je u međuvremenu, po pomentom optužnom predlogu protiv tužilje pokrenut krivični postupak (KT 2498/14), tužilja je po drugi put privremeno udaljena sa rada do okončanja krivičnog postupka rešenjem tuženog od 02.02.2015. godine.

Rešenjem od 17.04.2015. godine, koje sadrži iste povrede kao drugo upozorenje, tužilji je otkazan ugovor o radu zbog toga što je u periodu od maja do novembra 2014. godine, obavljajući poslove ... sa radnom šifrom ..., ispravno popunjene uplatnice fizičkih lica, overavala otiskom poštanskog žiga, svojim potpisom i proizvoljno određenim uplatnim brojem, a te uplatnice nije sprovela elektronskim putem, kroz aplikaciju u PostTis programu. Jedan deo uplata je sprovela kroz aplikaciju, tako što je unosila neispravne podatke odnosno iznose koji se razlikuju od iznosa navedenih na dokumentu (uplatnici). Usled toga, novčani iznos od ukupno 50.480,00 dinara nije uplaćen na tekuće račune lica u čiju korist je dat nalog za uplatu, a tuženi je oštećen za iznos nenaplaćene poštarine. Takođe, tužilji je stavljeno na teret da je dana 24.10.2014. godine svoj poštanski žig sa malim slovom „...“ koristila sa pogrešnim datumom - 23.10.2014. godine, što je suprotno propisanoj tehnologiji rada kod tuženog. Na taj način, po oceni poslodavca tužilja je učinila povrede radnih obaveza utvrđene članom 100. Kolektivnog ugovora za Javno preduzeće Pošta Srbije („Službeni glasnik RS“ br.2/14): nepropisno, nesavesno ili neblagovremeno izvršavanje radnih obaveza (tač.1); nezakonito, neodgovorno ili necelishodno korišćenje sredstava rada (tač. 2); prepravljanje službenih dokumenta u cilju pribavljanja materijalne koristi (tač. 12); i nepridržavanje propisane tehnologije rada prilikom izvršavanja radnih obaveza, kojom se nanosi šteta trećem licu (tač. 13). Rešenje o otkazu ugovora o radu uručeno je tužilji 24.04.2015.godine, a tužba je podneta 27.05.2015. godine.

U toku postupka je utvrđeno da je u periodu od 28.05. 2014. godine do 04.11.2014. godine, tužilja pod svojom šifrom za rad broj ..., u više navrata propustila da sprovede kroz aplikaciju na terminalu tačno određene uplatnice fizičkih lica, da uplatnice sadrže samo okrugli pečat pošte i da je povodom naznačenih radnji (propuštanja) koje su bile razlog za otkaz, nakon donošenja osporenog rešenja, u krivičnom postupku oglašena odgovornom i kažnjena zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad, budući da su ispunjeni uslovi za otkaz iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu. Naime, tužilja je izvršila povredu radne obaveze utvrđene aktom poslodavca, i to nepropisno i nesavesno izvršavanje radnih obaveza i nezakonito korišćenje sredstava rada, koja je članom 100. stav 1. tač. 1. i 2. Kolektivnog ugovora za Javno preduzeće Pošta Srbije („Službeni glasnik RS“ br.2/14) odnosno 101. stav 1. tač. 1. i 2. Kolektivnog ugovora za Javno preduzeće Pošta Srbije („Službeni glasnik RS“ br.14/15), propisane kao razlog za otkaz ugovora o radu. Tužilja nije obavljala novčane transakcije fizičkih lica po propisima i procedurama koje je doneo poslodavac, jer u dužem vremenskom periodu nije sprovodila uplatnice građana u informacioni sistem pošte, tako da novčana sredstva nisu bila uplaćena na račune primalaca. Nije od uticaja što je tužilji stavljeno na teret da je izvršila više povreda radnih obaveza, jer je za zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu dovoljno da je izvršena jedna od tih povreda. Takođe, pravilno je drugostepeni sud ocenio neosnovanim i bez uticaja navod tužilje da je u otkaznom postupku primenjen Kolektivni ugovor iz 2014. godine, a ne važeći Kolektivni ugovor („Službeni glasnik RS“ br.14/15), iz razloga što Kolektivni ugovor, koji je na snazi u vreme donošenja osporenog rešenja, sadrži iste povrede radnih obaveza kao i prethodni, zbog kojih je tužilji prestao radni odnos. Osim toga, Zakon o radu u odredbi člana 179. stav 2. tačka 1, propisuje da je nesavestan rad zaposlenog poseban razlog za otkaz ugovora o radu, a ova odredba se može neposredno primeniti, čak i kada je poslodavac ne utvrđuje kao povredu radne obaveze zbog koje zaposlenom može biti otkazan ugovor o radu. Obavljajući poslove po novčanim transakcijama građana više godina, tužilja je bila upoznata sa propisima i procedurama o načinu rada i korišćenju sredstava za rad kod poslodavca, ali ih nije primenjivala po svojoj savesti i znanju, i to u dužem vremenskom periodu, a povodim preduzetih radnji (propuštanja), protiv nje je pravnosnažno okončan krivični postupak u kome je oglašena krivom zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja. Imajući u vidu sve okolnosti, i po oceni revizijskog suda, tužilja je odgovorna za teže povrede radnih obaveza – nesavestan rad i nezakonito korišćenje sredstava rada, zbog kojih joj je otkazan ugovor o radu.

Suprotno revizijskim navodima, rešenje je doneto u otkaznom postupku koji je sproveden saglasno odredbama Zakona o radu, o čemu je drugostepeni sud dao pravilne razloge koje prihvata i revizijski sud. Naime, rešenje o otkazu ugovora o radu je uručeno tužilji lično, saglasno članu 185. Zakona o radu, a pre donošenja osporenog rešenja, tužilja je upozorena o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, čime joj je omogućeno da se o njima izjasni, kao i pravo na odbranu koje je u postupku ostvarila, saglasno članu 180. Zakona o radu. Isto tako, izricanjem najteže disciplinske mere prestaje dejstvo svih mera kojima su izrečene blaže disciplinske sankcije, tako da je poslodavac mogao da donese rešenje o otkazu ugovora o radu i nije morao da stavi prethodno doneto rešenje o suspenziji od 02.02.2015. godine, pa ovakvo njegovo postupanje ne utiče na zakonitost osporenog rešenja.

Kako je tužilji zakonito otkazan ugovor o radu, tuženi nije u obavezi da tužilju vrati na rad na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen na osnovu člana 154. ZPP, jer nisu bili potrebni radi vođenja parnice, na osnovu čega je odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić