Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1Po1-18/21 od 23.09.2021. godine delimično je usvojena žalba Javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i žalba branioca okrivljenog AA i okrivljenog BB i presuda Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4 56/19 od 02.07.2021. godine preinačena, u pogledu pravne kvalifikacije dela i odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud krivičnopravne radnje za koje su okrivljeni AA i BB oglašeni krivim izrekom prvostepene presude pravno kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je okrivljenog BB osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci koja će se izvršiti u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, a okrivljenom AA izrekao uslovnu osudu i to tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno odredio da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Žalbe Javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i branioca okrivljenih AA i BB u preostalom delu su odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti, podneo je zajednički branilac okrivljenih AA i BB – advokat Dušan Sudimac, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači drugostepenu presudu tako što će okrivljenog AA i BB osloboditi od optužbe u skladu sa zakonom ili pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih održao sednicu veća, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zajednički branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako ne numeriše, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da sudovi u pobijanim presudama ne označavaju koja su to konkretno ovlašćenja koja su okrivljeni iskoristili, a koje su to konkretno dužnosti koje okrivljeni nisu vršili, imajući u vidu da je odredbom člana 234. ranije vežećeg KZ propisano „odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svojih dužnosti...“. Po stavu odbrane, jasno proizilazi da se biće krivičnog dela iz člana 234. KZ nikako ne može primeniti na okrivljenog BB, ali ni na okrivljenog AA, u odnosu na koga se mora precizirati koje je to ovlašćenje okrivljeni AA iskoristio, odnosno koja je to dužnost koju nije vršio.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 234. ranije važećeg Krivičnog zakonika propisano je da odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkim ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Iz činjeničnog opisa dela datog u izreci prvostepene presude proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje su okrivljeni oglašeni krivim pravnosnažnim presudama i to kako ona koje se odnose na samu radnju izvršenja koja se sastoji u iskorišćavanju svojih ovlašćenja i nevršenju svoje dužnosti, i to okrivljeni AA kao vlasnik i odgovorno lice PD „VV“ doo ..., a okrivljeni BB kao lice koje je faktički obavljalo poslove odgovornog lica u istom privrednom društvu, i to na taj način što je okrivljeni BB putem telefona sa oštećenim ugovorio kupovinu toaletnog papira, a zatim su zajedno preuzeli robu od oštećenog u ukupnoj vrednosti od 63.312,00 dinara, koju je okrivljeni AA proknjižio u knjigovodstvu PD „VV“, koju su prodali van legalnih tokova na „crnom tržištu“, a novac od prodate robe nisu uplatili na račun svog preduzeća, niti su oštećenom po isteku roka za plaćanje platili preuzetu robu, a da bi izbegli plaćanje robe dana 01.12.2017. godine, okrivljeni AA je sačinio lažnu odluku o rashodovanju – uništenju robe, zbog navodne nemogućnosti prodaje robe, usled nedostatka bar-koda na ambalaži, iako bar-kod ne predstavlja obavezan element deklaracije proizvoda i nije razlog za uništenje i nije uslov za distribuiranje u maloprodaju, pri čemu roba nije mogla biti naplaćena ni prinudnim putem, jer je račun privrednog društva „VV“ doo ... bio u blokadi počev od 17.11.2017. godine, na koji način su sebi pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 63.312,00 dinara i u istom iznosu pričinili štetu oštećenom, tako i one koje se tiču subjektivnog odnosa okrivljenih prema izvršenom delu, a odnose se na uračunljivost, umišljaj i svest okrivljenih o zabranjenosti dela.

Imajući u vidu sve napred navedeno, kao i citiranu odredbu Krivičnog zakonika, proizilazi da se u radnjama okrivljenih stiču svi bitni elementi, kako objektivni tako i subjektivni krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 1. u vezi člana 33. KZ.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, ocenio kao neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima zahteva branilac iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i to: nalaza i mišljenja veštaka finansijsko-ekonomske struke, osporavajući dokaznu vrednost navedenog veštačenja, u pogledu činjenica kojima se veštak u navedenom veštačenju bavio, iskaza svedoka - oštećenog, svedoka GG, kao i odbrane okrivljenih, iznoseći sopstveno viđenje predmetnog događaja i utvrđeno činjenično stanje, koje se razlikuje od onog opisanog u izreci pravnosnažne presude, i na svojim činjeničnim zaključcima i svojoj verziji događaja, zasniva stav da je, u konkretnom slučaju, u pitanju građansko-pravni odnos između dva preduzeća. Na opisni način, po stavu ovog suda, branilac pravnosnažne presude pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede krivičnog zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev zajedničkog branioca okrivljenih- advokata Dušana Sudimca, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić