U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Milojević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Goran Zogović, advokat iz ..., radi izdržavanja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 368/21 od 06.10.2021. godine, u sednici održanoj 24.02.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 368/21 od 06.10.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P2 165/21 od 17.05.2021. godine, prvim stavom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da na ime svog doprinosa u izdržavanju svog sina AA daje 25% od redovnih mesečnih novčanih primanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje (22% od neto zarade) koje ostvaruje kod poslodavca „...“ d.o.o. ..., svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec od 03.08.2020. godine kao dana podnošenja tužbe, pa ubuduće, dok se ovo pravo ne izmeni ili ukine, s tim da je dospele a neisplaćene rate doprinosa dužan da isplati u roku od 15 dana od dana prijema presude, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svake pojedine rate do isplate, na tekući račun tužioca, bliže označen u ovom stavu izreke. Drugim stavom izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da na ime svog doprinosa u izdržavanju sina AA daje iznos od još 5% od redovnih mesečnih novčanih primanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje (22% od neto zarade) koje ostvaruje kod poslodavca „...“ d.o.o. ..., svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec od 03.08.2020. godine kao dana podnošenja tužbe, pa ubuduće, dok se ovo pravo ne izmeni ili ukine, s tim da je dospele a neisplaćene rade doprinosa dužan da isplati u roku od 15 dana od dana prijema presude, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svake pojedine rate do isplate, na tekući račun tužioca, bliže označen u ovom stavu izreke. Trećim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 368/21 od 06.10.2021. godine, prvim stavom izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke. Drugim stavom izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da na ime svog doprinosa u izdržavanju svog sina AA daje 20% od redovnih mesečnih novčanih primanja, umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje (20% od neto zarade koju ostvaruje kod poslodavca „...“ d.o.o. ...), svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec od 03.08.2020. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa ubuduće dok se ovo pravo ne izmeni ili ukine, s tim što je dospele, a neisplaćene rate doprinosa dužan da isplati u roku od 15 dana od dana prijema presude, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svake pojedinačne rate do potpune isplate na tekući račun tužioca, bliže označen ovim stavom izreke. Trećim stavom izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da na ime svog doprinosa izdržavanju svog sina AA daje iznos od još 5% od redovnih mesečnih novčanih primanja, umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje (20% od neto zarade koju ostvaruje kod poslodavca „...“ d.o.o. ...), svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec od 03.08.2020. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa ubuduće dok se ovo pravo ne izmeni ili ukine, s tim što je dospele, a neisplaćene rate doprinosa dužan da isplati u roku od 15 dana od dana prijema presude, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svake pojedinačne rate do potpune isplate na tekući račun tužioca, bliže označen ovim stavom izreke. Trećim stavom izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv navedene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je punoletni sin tuženog iz razvedenog braka sa VV. Nakon razvoda braka tuženog i majke tužioca, tužilac je živeo sa ocem da bi nakon ozbiljnih nesuglasica sa ocem prešao da živi kod majke i maloletnog brata. Tužilac je student ... u ... u svojstvu redovnog studenta, kao samofinansirajući student (studije na daljinu), dok je njegovo prisustvo obavezno prilikom polaganja kolokvijuma i ispita. Živi u .... u iznajmljenom stanu, a od imovine poseduje automobil, dok drugi vid novčane pomoći osim izdržavanja od roditelja ne prima. Tuženi je zaposlen i ostvaruje zaradu koja za poslednjih šest meseci iznosi mesečno 148.779,39 dinara i živi u roditeljskom domu. Od imovine poseduje dva automobila i deo kuće koji je nasledio, kao i obradivo zemljište, a nema obavezu izdržavanja drugih lica osim tužioca i sina mal. GG. Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 2463/18 od 27.09.2019. godine, obavezan je da na ime doprinosa za izdržavanje mal. GG plaća mesečni iznos od 15% od svoje zarade, a za svoje potrebe izdvaja mesečno 40.000,00 do 45.000,00 dinara. Majka tužioca je zaposlena i ostvaruje prosečnu neto zaradu u iznosu od 94.860,00 dinara, živi u kući svojih roditelja sa maloletnim sinom GG, koji joj je poveren na negu, čuvanje i vaspitanje i plaća komunalije. Od imovine poseduje kuću koju je nasledila, a svoje mesečne potrebe opredeljuje na iznos od 50%. Ukupne mesečne potrebe tužioca pojedinačno navedene iznose 65.000,00.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, primenom odredbi člana 155. stav 2 i člana 160. Porodičnog zakona, imajući u vidu potrebe poverioca izdržavanja i mogućnosti dužnika izdržavanja, prvostepeni sud je utvrdio da je tuženi u mogućnosti da doprinosi izdržavanju tužioca iznosom od 25% neto zarade mesečno (oko 37.194,84 dinara).

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku, nalazeći da je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pogrešno primenio materijalno pravo i obavezao tuženog da izdržavanju tužioca doprinosi sa 20% od svoje zarade koju ostvaruje kod poslodavca u nominalnom iznosu od 30.000,00 dinara, imajući u vidu da ima obavezu izdržavanja maloletnog GG, dok će preostalim iznosom doprinositi majka tužioca, čija je materijalna situacija neznatno slabija od materijalne situacije tuženog, pri čemu je tužilac sposoban za rad i u mogućnosti da doprinosi sopstvenom izdržavanju. Prilikom donošenja odluke, drugostepeni sud je imao u vidu da tuženi po privremenoj meri uplaćuje doprinos za izdržavanje tužioca u mesečnom iznosu od 15% od svoje zarade, bez obzira na ponašanje tužioca zbog nasilja u porodici koje je vršio prema oba roditelja, zbog čega su mu izricane hitne mere.

Odredbom člana 155. stav 2. Porodičnog zakona punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26. godine života.

Odredbe člana 160. Porodičnog zakona propisuju kriterijume određivanja izdržavanja. Odredbom člana 160. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. U drugom stavu ovog člana je propisano da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. U trećem stavu istog člana je propisano da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. U četvrtom stavu ovog člana je propisano da minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju, periodično utvrđuje Ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom.

Odredbe člana 162. Porodičnog zakona propisuju visinu izdržavanja. Odredbom člana 162. stav 3. Porodičnog zakona propisano je da ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo i to odredbe člana 160. – 164. Porodičnog zakona, kada je odlučio da je tuženi u obavezi da izdržavanju tužioca doprinosi sa 20% od svoje zarade koju ostvaruje kod poslodavca, dok je preko dosuđenog iznosa, a do traženog iznosa za izdržavanje odnosno za još 5% mesečno od redovnih mesečnih primanja tuženog, pravilno tužbeni zahtev odbio kao neosnovan, smatrajući da je previsoko postavljen, a polazeći od svih okolnosti konkretnog slučaja.

Suprotno revizijskim navodima, a polazeći od navedenih odredaba materijalnog prava i pravilno utvrđenih mogućnosti tuženog, kao dužnika izdržavanja i potreba tužioca kao poverioca izdržavanja, primenom kriterijuma za određivanje izdržavanja sadržanih u članu 160. Porodičnog zakona, pravilno je drugostepeni sud ocenio da je tuženi u mogućnosti da na ime doprinosa za izdržavanje tužioca plaća 20% od svoje zarade koju ostvaruje kod poslodavca što nominalno iznosi 30.000,00 dinara, s obzirom na njegove mogućnosti da stiče zaradu i okolnost da ima obavezu izdržavanja maloletnog sina GG u iznosu od 22% od mesečne zarade, uz zaključak da će preostalim iznosom doprinositi majka tužioca, pri čemu i tužilac kao zdrav i radno sposoban može da doprinosi svom izdržavanju. Kod navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizijom se neosnovano osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava.

Pretežni deo navoda tužioca u reviziji odnosi se posredno ili neposredno na činjenično stanje koje on smatra bitnim a koje, po njegovom mišljenju, nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Ti navodi revizije, kojima se ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne mogu biti dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Pravilna je odluka o troškovima postupka, s obzirom da o naknadi troškova postupka u vezi sa porodičnim odnosima sud odlučuje po slobodnoj oceni u svakoj konkretnoj parnici na osnovu člana 207. PZ, vodeći računa o razlozima pravičnosti.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić