.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 981/2021
27.01.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovan Vukčević, advokat u ..., protiv tužene Republika Srbija, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2943/20 od 27.11.2020. godine, u sednici veća održanoj 27. januara 2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2943/20 od 27.11.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2943/20 od 27.11.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo presudu P1 1066/19 dana 17.06.2020. godine, kojom je konstatovao da usvaja tužbeni zahtev i obavezao tuženu da tužiocu na ime naknade štete na ime razlike u visini između isplaćene posebne penzije i plate koju bi tužilac ostvarivao u periodu od 10.04.2014. godine do 31.03.2019. godine isplati ukupan iznos od 1.242.414,83 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose po mesecima kako je određeno u izreci te presude i obavezao je tuženu da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 208.274,00 dinara.
Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 2943/20 od 27.11.2020. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio navedenu prvostepenu presudu, te odbio kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv navedene drugostepene presude tužena je izjavila blagovremenu reviziju, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, kojom presudu pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pobijana drugostepena presuda kojom je pravnosnažno odlučeno o zahtevu tužioca u skladu je sa pravnim shvatanjem revizijskog suda izraženim kroz odluke u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim činjeničnim i pravnim osnovom. Revident ne ukazuje na druge odluke u kojima je u istoj činjenično pravnoj situaciji drugačije odlučeno. Revizijski navodi tužene nisu pravno relevantan osnov za prihvatanje posebne revizije iz odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Zato je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ovog ZPP odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20) i našao da revizija tužene nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20) propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužilac je podneo tužbu 01.04.2019. godine. Vrednost predmeta spora o kome je odlučeno pobijanom pravnosnažnom odlukom je 1.242.414,83 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost od 10.531,09 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Ovaj spor iz radnog odnosa ne odnosi se na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, već na potraživanje u novcu. Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne odluke ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, izjavljena revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci ovog rešenja u drugom stavu.
Predsednik veća-sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
