Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljenog i da će se o njihovoj visini odlučiti posebnim rešenjem. Oštećene AA i BB, maloletni oštećeni VV i maloletni oštećeni GG i DD, čiji je zakonski zastupnik majka ĐĐ su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnični postupak.

Rešenjem Višeg suda u Jagodini K.48/20 od 09.09.2021. godine ispravljena je presuda Višeg suda u Jagodini K.br.48/20 od 09.06.2021. godine i to tako što u izreci presude na strani 4 gde pogrešno stoji: „shodno članu 63. KZ okrivljenom Milomiru Petroviću će se u kaznu zatvora uračunati vreme lišenja slobode i to od 09.10.2018. godine do 07.12.2028. godine“, treba da stoji: „shodno članu 63. KZ okrivljenom Milomiru Petroviću će se u kaznu zatvora uračunati vreme lišenja slobode i to od 09.10.2018. godine do 07.12.2018. godine“, dok u ostalom delu presuda ostaje nepromenjena.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1 723/21 od 03.12.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Jagodini i branilaca okrivljenog Milomira Petrovića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Jagodini K.br.48/20 od 09.06.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Milomira Petrovića - advokat Dimitar Krstev, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi članova 22. i 25. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev;

- branilac okrivljenog Milomira Petrovića - advokat Momo Brajović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud primenom člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači presudu Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1 723/21 od 03.12.2021. godine tako što će okrivljenog Milomira Petrovića osloboditi od krivične odgovornosti za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. KZ ili mu za isto izreći znatno manju kaznu ili sporni događaj kvalifikovati kao krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. KZ u vezi krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Milomira Petrovića su neosnovani u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok su u ostalom delu nedozvoljeni.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog - advokat Dimitar Krstev u podnetom zahtevu ističe da je sud u pogledu subjektivnog obeležja krivičnog dela – krivice okrivljenog (član 22. KZ) primenio zakon koji se ne može primeniti i to odredbu člana 25. KZ. Naime, po stavu branioca, sud je u konkretnom slučaju trebalo da primeni odredbu člana 26. KZ jer se u radnjama okrivljenog stiču sva obeležja krivičnog dela učinjenog iz nehata, a ne da pogrešno nađe da je okrivljeni postupao sa eventualnim umišljajem, odnosno da je svestan i potpuno zdrav doneo odluku da namerno izazove saobraćajnu nesreću i pristao i saglasio se da svojom vožnjom izazove smrt više lica i povrede drugih lica, znajući pri tome da upravlja velikim kamionom i da ne može da pogine i povredi sebe.

Pored toga, branilac okrivljenog – advokat Momo Brajović kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, s tim što se iz obrazloženja zahteva zaključuje da branilac isti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Ovo imajući u vidu da branilac u zahtevu ističe da se u radnjama okrivljenog nisu stekli svi elementi bića krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. KZ za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, već bi se eventualno mogli steći elementi krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, obzirom da okrivljeni, po stavu branioca, u konkretnom slučaju nije postupao sa umišljajem, već je krivično delo eventualno izvršio iz svesnog nehata.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Milomira Petrovića se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, suprotno navodima branioca okrivljenog – advokata Dimitra Krsteva, u konkretnom slučaju u činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenom u izreci pobijane pravnosnažne presude subjektivno obeležje krivičnog dela – krivica okrivljenog Milomira Petrovića je opisana tako što je okrivljeni samo u odnosu na osnovno delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. KZ postupao sa eventualnim umišljajem – okrivljeni bio svestan da upravljanjem vozilom na način opisan u izreci presude može ugroziti javni saobraćaj i dovesti u opasnost živote i tela ljudi, drugih učesnika u saobraćaju, pa je na to pristao, dok je u odnosu na težu posledicu krivičnog dela iz člana 297. stav 2. KZ koja se sastoji u nastupanju smrti jednog ili više lica i to u konkretnom slučaju u nastupanju smrti 4 lica i to oštećenih EE, ŽŽ, ZZ i II (pri čemu su oštećeni JJ i KK zadobili teške telesne povrede opasne po život) okrivljeni postupao sa svesnim nehatom - okrivljeni bio svestan da za slučaj ugrožavanja javnog saobraćaja i dovođenja u opasnost života drugih učesnika u saobraćaju može doći do teže posledice, ali je olako držao da do takve posledice neće doći. Dakle okrivljeni nije i u odnosu na težu posledicu postupao sa eventualnim umišljajem kako to netačno u zahtevu navodi branilac okrivljenog – advokat Dimitar Krstev (okrivljeni pristao i saglasio se da svojom vožnjom izazove smrt više lica i povrede drugih lica). Imajući u vidu napred navedeno, odnosno da iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni u odnosu na osnovno delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. KZ postupao sa eventualnim umišljajem, to je stoga sud u konkretnom slučaju pravilno pravno kvalifikovao krivičnopravne radnje okrivljenog Milomira Petrovića kao krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. KZ za koje je on optužen i za isto ga pravnosnažno oglasio krivim i osudio, pravilno nalazeći da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja tog krivičnog dela, a ne krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ kako to neosnovano u podnetom zahtevu ističe branilac okrivljenog – advokat Momo Brajović, te pravilno pri tome primenivši odredbu člana 25. KZ koja bliže opisuje pojam umišljaja, zbog čega se kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Milomira Petrovića u ostalom delu su odbačeni kao nedozvoljeni.

Naime, branilac okrivljenog – advokat Momo Brajović u ostalom delu zahteva ističe da je sud odlukom o kazni povredio odredbu člana 54. KZ, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac okrivljenog svojim daljim navodima u obrazloženju zahteva u kojima ističe da je sud drakonski kaznio okrivljenog, te da mu nije mogao kao otežavajuću okolnost ceniti činjenicu da je on ranije osuđivano lice pošto su se za osude okrivljenog iz kaznene evidencije stekli uslovi za njihovo brisanje, faktički po nalaženju ovoga suda ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog – advokat Momo Brajović u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, a koja povreda odredbe ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog – advokata Mome Brajovića u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog – advokat Momo Brajović svojim navodima u kojima ističe da u izreci prvostepene presude nije izvršena konkretizacija krivičnog dela iz razloga jer iz navoda u izreci presude proizilazi da vožnja okrivljenog načelno (uopšteno) ima elemente nasilničke vožnje, a pri tome sud u izreci presude nije naznačio koju konkretno odredbu (tačku) člana 41. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, je okrivljeni kritičnom prilikom prekršio, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda zapravo ukazuje na nerazumljivost izreke prvostepene presude, a što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Osim toga, ovaj branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje i na nejasnost razloga koje su nižestepeni sudovi dali u obrazloženjima pobijanih presuda vezano za umišljaj okrivljenog i njegovu uračunljivost u vreme izvršenja krivičnog dela, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Takođe, branilac okrivljenog – advokat Momo Brajović u podnetom zahtevu osporava nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke Dušana Stamenkovića u pogledu dužine kamiona kojim je upravljao okrivljeni i u pogledu činjenice da je okrivljeni pre saobraćajne nezgode vršio preticanje dva teretna vozila, a u vezi sa tim osporava i ocenu suda o prihvatljivosti ovog dokaza, te branilac dalje osporava činjenični zaključak suda da je okrivljeni kritičnom prilikom bio uračunljiv i da nije imao epileptični napad, a što po braniocu proizilazi iz nalaza i mišljenja stručnog savetnika - neuropsihijatra Mihaila Pantovića, što sve u bitnom po nalaženju ovoga suda predstavlja osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim presudama i ukazivanje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one koju su dali nižestepeni sudovi.

Branilac okrivljenog – advokat Dimitar Krstev u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti ističe da su razlozi koji su dati u obrazloženjima nižestepenih presuda nejasni i protivrečni, te da postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presuda o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog – advokat Dimitar Krstev u obrazloženju zahteva osporava nalaz i mišljenje komisije veštaka Zavoda za sudsku medicinu u Nišu, iznoseći pri tome sopstveni činjenični zaključak da iz celokupne medicinske dokumentacije za okrivljenog proizilazi da je kritičnom prilikom kod okrivljenog postojala promena u mozgu koja je dijagnostikovana kao kavernom u mozgu, a koja je po nalazu i mišljenju stručnog savetnika dr Mihaila Pantovića dovela do epileptičnog napada okrivljenog, a što ne isključuje ni veštak dr Katarina Todorović, te branilac okrivljenog dalje osporava i nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke Dušana Stamenkovića, a što sve u bitnom po nalaženju ovoga suda predstavlja osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim presudama i ukazivanje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da oba branioca okrivljenog Milomira Petrovića nižestepene presude pobijaju i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova, a branilac okrivljenog – advokat Momo Brajović i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovim braniocima, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahteve branilaca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Milomira Petrovića, advokata Dimitra Krsteva i advokata Mome Brajovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahteve u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovane, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahteve odbacio kao nedozvoljene i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić