Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Aleksandra Savića - advokat Slobodan Stašević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe, kao i da odloži izvršenje kazne zatvora po pravnosnažnoj presudi.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP jer se pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, a ovi dokazi su u bitnom doprineli donošenju ovakve odluke od strane prvostepenog i drugostepenog suda. Kao nezakonite dokaze izdvaja:

-zapisnik o saslušanju okrivljenog AA u PU Šabac od 01.07.2016. godine jer je ovaj zapisnik sačinjen suprotno odredbi člana 85. stav 3. ZKP i ne sadrži izričitu izjavu okrivljenog da ne želi da sam izabere branioca; -zapisnik o ispitivanju svedoka BB pred VJT U Šapcu od 29.11.2017. godine jer isti sadrži ono što je okrivljeni AA razgovarao sa policijskim službenikom – svedokom u vozilu pre dolaska u PU Šabac radi saslušanja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Savića se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Po pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda zauzetom na sednici Krivičnog odeljenja od 26.10.2020. godine, zapisnik o saslušanju osumnjičenog sačinjen u smislu člana 289. stav 4. ZKP, ukoliko osumnjičeni nije upozoren i nije se izjasnio u smislu člana 85. stav 3. ZKP, predstavlja u načelu nezakoniti dokaz na kome se u smislu člana 85. stav 5. ZKP presuda ne može zasnivati. Međutim, u svakom konkretnom slučaju treba proceniti da li upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca na zapisniku ispunjava standard upozorenja koji odgovara uslovima iz člana 85. stav 3. ZKP, a imajući pri tome u vidu i stavove Evropskog suda za ljudska prava u presudi u predmetu Almaši protiv Srbije od 08.10.2019. godine broj predstavke 21388/15 u kojoj je izneo zaključak da, iako u zapisniku o saslušanju okrivljenog u policiji nema izričite izjave okrivljenog o tome da li je želeo da angažuje branioca lično ili je umesto toga bio voljan da prihvati advokata imenovanog od strane države, ne može se zaključiti da je okrivljeni ograničen u svom slobodnom izboru branioca, nalazeći da je okrivljeni jasno prihvatio imenovanog branioca po službenoj dužnosti na šta ukazuju njegova saradnja sa tim advokatom, spremnost da da izjavu u prisustvu istog i odsustvo bilo kakvih primedbi u vezi sa tim.

Dakle, u svakom konkretnom slučaju, ukoliko upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca iz člana 85. stav 3. ZKP eksplicitno nije konstatovano u zapisniku o saslušanju okrivljenog pozivanjem na navedenu zakonsku normu, to sud procenjuje da li upozorenje organa postupka i izjašnjenje okrivljenog ispunjavaju standard propisan odredbom člana 85. stav 3. ZKP, a od koje procene suda zavisi da li zapisnik o saslušanju okrivljenog predstavlja zakoniti ili nezakoniti dokaz.

U konkretnom slučaju okrivljenom AA su pre davanja iskaza saopštena njegova prava iz člana 68. stav 1. ZKP (prava okrivljenog) i omogućeno njihovo korišćenje, čime je ispunjena pretpostavka za zakonito saslušanje okrivljenog iz člana 85. stav 2. ZKP. Potom je okrivljeni pristao da u predistražnom postupku da svoj iskaz u prisustvu branioca po službenoj dužnosti Ivana Gligorića, a sa kojim je potom obavio poverljiv razgovor, nakon čega je dao svoj iskaz, pri čemu je zapisnik potpisan od strane okrivljenog i branioca po službenoj dužnosti bez primedbi, da bi na zapisniku o saslušanju sastavljenim pred VJT u Šapcu od 07.10.2016. godine u prisustvu izabranog branioca izjavio da su mu u policiji rekli da ima pravo da uzme branioca po svom izboru.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navedena upozorenja data okrivljenom AA od strane organa postupka i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca, u konkretnom slučaju, u svemu ispunjavaju standarde propisane članom 85. stav 3. ZKP, a zbog čega osporavani zapisnik predstavlja zakoniti dokaz.

Takođe je Vrhovni kasacioni sud ocenio kao neosnovane navode branioca okrivljenog Aleksandra Savića da je zapisnik o ispitivanju svedoka BB sastavljen pred VJT U Šapcu od 29.11.2017. godine nezakonit dokaz jer isti sadrži ono što je okrivljeni AA razgovarao sa policijskim službenikom – svedokom u vozilu pre dolaska u PU Šabac radi saslušanja.

Naime, isti navodi istaknuti i u žalbi branioca okrivljenog Aleksandra Savića - advokat Slobodan Stašević bili su predmet razmatranja drugostepenog veća Apelacionog suda u Novom Sadu koje je postupalo po žalbi branioca izjavljenoj protiv prvostepene presude Višeg suda u Šapcu K 15/20 od 19.07.2021. godine. Drugostepeno veće Apelacionog suda u Novom Sadu je ove navode ocenilo neosnovanim i o tome na strani 3 u poslednjem pasusu i na strani 4 u prvom stavu drugostepene presude Kž1 834/21 od 02.11.2021. godine iznelo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Savića - advokata Slobodana Staševića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić