Presudom Višeg suda u Pančevu Kž.1. br. 113/21 od 27.07.2021. godine usvojena je žalba okrivljenog AA, izjavljena preko branioca, advokata Bojana Mitrovića, i presuda Osnovnog suda u Vršcu 3K. 393/19 od 21.05.2021. godine je preinačena tako što je okrivljeni AA, na osnovu odredbe člana 423. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku u vezi člana 453. Zakonika o krivičnom postupku oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, jer delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo. Istom presudom određeno je da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tač. 1) do 6) ZKP i nagrada veštaka padaju na teret budžetskih sredstava suda shodno članu 265. stav 1. ZKP.

Protiv presude Višeg suda u Pančevu Kž.1. br. 113/21 od 27.07.2021. godine Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 453. ZKP i člana 451. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku kao i člana 438. stav 2. tačka 2) i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud donese presudu kojom će usvojiti zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrditi da je presudom Višeg suda u Pančevu Kž.1. br. 113/21 od 27.07.2021. godine u korist okrivljenog AA povređen zakon - odredbe člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi sa članom 453. ZKP i člana 451. stav 1. ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 439. tačka 1) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca braniocu okrivljenog, advokatu Bojanu Mitroviću, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), nakon čega je održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo sednici veća ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, te je nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažne presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je delimično osnovan.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP oslobođen od optužbe da „... sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, nije davao izdržavanje za svoje maloletno dete... a koje je po zakonu dužan da izdržava, a koja dužnost mu je utvrđena izvršnom presudom Osnovnog suda u Vršcu, Sudska jedinica Bela Crkva I-5 P2. br. 128/16 od 29.08.2016. godine i to u iznosu od 5.000,00 dinara mesečno... pri čemu je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno“ jer delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo.

Opis dela dat u izreci pravnosnažne presude sadrži sva objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ), među njima i obeležje u pogledu činjenice da je navedena odluka „izvršna“, što je bitno obeležje navedenog krivičnog dela, te je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, oslobađanjem od optužbe za opisanu radnju u korist okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, za koju odluku je sud pri tom dao protivrečne razloge u odnosu na izreku presude te povredio i odredbu člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Stoga osnovano se u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje se da je drugostepeni sud učinio i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP jer je izreka presude protivrečna sama sebi, razlozi presude su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni.

Osim toga, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA preko branioca, advokata Bojana Mitrovića, izjavio žalbu potiv presude Osnovnog suda u Vršcu 3K.br.393/19 od 21.05.2021. godine zbog povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona, bez navođenja o kojima se konkretno povredama zakona radi. Žalbeni osnovi nisu konkretizovani ni u obrazloženju žalbe, u kojoj se isključivo osporava utvrđeno činjenično stanje. Usvajajući takvu žalbu, Viši sud u Pančevu je presudom Kž.1.br.113/21 od 27.07.2021. godine preinačio presudu Osnovnog suda u Vršcu 3K.br.393/19 od 21.05.2021. godine i okrivljenog AA oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo nedavanje izdravanja iz člana 195. stav 1. KZ, a na osnovu odredbe člana 423. tačka 1) ZKP u vezi člana 453. ZKP, jer delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo.

Odredbom člana 451. stav 1. ZKP propisano je da drugostepeni sud ispituje presudu u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi, a stavom 2. istog člana propisano je da će sud povodom žalbe izjavljene u korist okrivljenog ispitati po službenoj dužnosti odluku o krivičnoj sankciji ako je žalba izjavljena zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja ili zbog povrede krivičnog zakona.

Iz navedenog proizilazi da je drugostepeni sud, iako je dužan da se kreće strogo u granicama žalbenih osnova i pobijanih delova presude, ispitujući da li je prvostepenom presudom povređena odredba člana 453. ZKP, u ovom delu presudu ispitivao po službenoj dužnosti i na taj način učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka. 3) u vezi člana 451 stav 1 ZKP, pa je i u tom delu osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je u ovim delovima usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP utvrdio da su pravnosnažnom presudom Višeg suda u Pančevu Kž.1. br. 113/21 od 27.07.2021. godine u korist okrivljenog učinjene povrede zakona iz člana 439. tačka 1) kao i povreda iz člana 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3) u vezi člana 451. ZKP , pri tom ne dirajući u pravnosnažnost navedene presude.

Republički javni tužilac je dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo da je pobijanom pravnosnažnom presudom povređen zakon u korist okrivljenog AA u smislu člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 453. ZKP i prilikom obrazlaganja istaknute povrede ukazao da iako je optužni akt izmenjen dodavanjem činjenice da je dužnost izdržavanja utvrđena „izvršnom“ sudskom odlukom, takvu izmenu je u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima izvršio javni tužilac, pri čemu je pravna kvalifikacija ostala ista i okrivljeni je imao mogućnost da se u odnosu na izmenjeni optužni akt brani. Prema tome, po navodima Republičkog javnog tužioca zabranom preinačenja na gore vezan je isključivo sud, a ne javni tužilac koji je ovlašćen da, sve do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, raspolaže optužnim aktom, što je u konkretnom slučaju i učinio.

Ovakvi navodi Republičkog javnog tužioca od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni presudom Osnovnog suda u Vršcu 7K. 6/19 od 05.07.2019. godine oglašen krivim za krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, pri čemu radnja izvršenja tog krivičnog dela je opisana kao „... sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, ne daje izdržavanje za svoje maloletno dete... a koje je po zakonu dužan da izdržava, a koja dužnost je utvrđena „presudom“ Osnovnog suda u Vršcu, Sudska jedinica Bela Crkva I-5 P2. br. 128/16 od 29.08.2016. godine... pri čemu je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno“.

Protiv navedene presude Osnovni javni tužilac u Vršcu nije izjavio žalbu, već je to učinio samo okrivljeni, putem svog branioca, i Viši sud u Pančevu Kž1 156/2019 od 24.10.2019. godine je rešenjem usvojio žalbu branioca i ukinio presudu Osnovnog suda u Vršcu 7K. 6/19 od 05.07.2019. godine, a predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje i odlučivanje. U ponovnom postupku Osnovni javni tužilac u Vršcu je prilikom davanja završne reči, a nakon sprovedenog dokaznog postupka precizirao optužni akt od 09.01.2019. godine i nakon reči „utvrđena“ dodao reč „izvršna“, što je bitno obeležje navedenog krivičnog dela, dok je u ostalom delu akt ostao neizmenjen i Osnovni sud u Vršcu je doneo presudu kojom je okrivljenog oglasio krivim da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret preciziranim optužnim aktom Osnovnog javnog tužioca u Vršcu od 09.01.2019. godine.

Stoji činjenica da je javni tužilac ovlašćen da raspolaže optužnim aktom, kako je to i navedeno u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, međutim, nasuprot tome sud je vezan zabranom preinačenja na gore u kom smislu ne sme presudu da izmeni na štetu okrivljenog u pogledu krivične sankcije i pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3), člana 493. ZKP i člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić