Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Dragane Mirosavljević i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje - protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Jovan Strižak iz ..., protiv tužene – protivtužilje BB iz ..., čiji je punomoćnik advokat Vladan Gajić iz ..., radi predaje nepokretnosti po tužbi i utvrđenja prava svojine po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužilje - protivtužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8611/19 od 04.06.2020. godine, na sednici održanoj 10.03.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje - protivtužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8611/19 od 04.06.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje - protivtužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8611/19 od 04.06.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Mladenovcu P 804/17 od 29.07.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje – protivtužene kojim je tražila predaju u državinu katastarske parcele br. .., bliže opisane u ovom stavu izreke, kao privatnog vlasništva tužilje sa udelom od 1/1 i da sa iste parcele tužena – protivtužilja ukloni: drvenu ogradu, česmu sa šahtom, orah i građevinski materijal (cigle i šut). Stavom drugim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev tužene – protivtužilje i utvrđeno da je tužena – protivtužilja stekla pravo svojine po osnovu održaja na katastarskoj parceli br. .., bliže opisanoj u ovom stavu izreke, što je tužilja – protivtužena dužna priznati i dozvoliti tuženoj – protivtužilji uknjižbu prava vlasništva na istoj kod nadležne SKN Mladenovac. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor presuđene stvari protivtužbenog zahteva istaknut od strane tužilje. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj – protivtužilji naknadi troškove spora u iznosu od 185.670,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8611/19 od 04.06.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja – protivtužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odlučuje kao o izuzetnoj dozvoljenoj, primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom pravnosnažnom presudom, odlučeno je o tužbenom zahtevu tužilje – protivtužene o predaji nepokretnosti u državinu, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev tužilje – protivtužene neosnovan. Istom presudom, odlučeno je i o protivtužbenom zahtevu tužene – protivtužilje radi utvrđenja prava svojine na osnovu održaja, kojom je usvojen protivtužbeni zahtev.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužilje – protivtužene ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba tumačenja novog prava ili neujednačena sudska praksa, niti se ukazuje na suprotne odluke, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog i protivtužbenog zahteva zasnovani su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije i primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi predaje nepokretnosti podneta je 22.12.2008. godine. Vrednost predmeta spora po tužbi je 172.000,00 dinara. Protivtužba za utvrđenje prava svojine podneta je 05.05.2015. godine i vrednost predmeta spora po njoj iznosi 95.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o sporu radi predaje nepokretnosti u posed i utvrđenja prava svojine održajem, u kome vrednost predmeta pobijanog dela po tužbi, kao ni po protivtužbi ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (protivtužbe), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić