Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na izjavljenu reviziju tužilje.

Protiv odluke o troškovima postupka, sadržane u stavu 2. izreke drugostepene presude Apelacionog suda u Beogradu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, na osnovu odredbe člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju tuženog.

Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu u granicama revizijskih navoda tužilje u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda iz člana 374. stav 1. ZPP, u postupku pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su bivši supružnici. Brak stranaka razveden je presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8960/10 od 27.06.2018. godine, ali faktička zajednica života između tužilje i tuženog ne postoji još od jula 2012. godine. Tužilja i tuženi imaju dvoje dece, VV rođenog ...2002. godine i mal. GG rođenog ...2005. godine. Starije dete parničnih stranaka je dete sa posebnim potrebama. Na osnovu nalaza i stručnog mišljenja organa starateljstva, utvrđeno je da odnos parničnih stranaka karakteriše prolongirani partnerski konflikt, projektovan u roditeljstvu uz izraženu potrebu obe stranke da samostalno vrše roditeljsko pravo. Prema proceni stručnog tima organa starateljstva, navedeni konflikt ogleda se u dva različita stila vaspitanja dece i partnerskom rivalstvu. Mišljenje organa starateljstva je da se majka uživela u ulogu žrtve i svojim postupanjem doprinela prekidu kontakta između oca i dece. U dijagnostičkom postupku nisu identifikovani bilo kakvi oblici partnerskog nasilja. U pitanju su izolovani nasilni incidenti zastupljeni kod obe parnične stranke.

Parnične stranke su u toku 2010. godine u više navrata prijavljivale jedno drugo policiji, međusobno se optužujući, pa je tako tužilja dana 15.03.2010. godine prijavila tuženog da je davio, a tuženi je naveo da ga je tužilja udarila u slepoočnicu. Tužena je prijavljivala tuženog i da je u više navrata dolazio do kuće u kojoj žive ona i deca i zvonio na vrata iako nije bilo predviđeno vreme za njegovo viđanje sa decom, ali prilikom izlaska na lice mesta od strane policijskih službenika niko nije zatečen i ustanovljeno je da nije bilo narušavanja javnog reda i mira. Tužilac je sa svoje strane prijavljivao tužilju da mu ne dozvoljava da preuzme decu i to u više navrata. Tužilja je presudom Prekršajnog suda u Beogradu od 03.04.2012. godine oglašena krivom za prekršaj u vidu vređanja i vršenja nasilja nad drugim i narušavanjem javnog reda i mira tako što je vređala supruga, ovde tuženog, rečima: „Šta je pede.u“ i zatim ga rukama vukla i noktima izgrebala u predelu testisa. Tuženi je podneo prijavu „Elektrodistribuciji Beograd“ o nelegalnom priključenju objekta na distributivnu mrežu u vlasništvu DD, pok. oca ovde tužilje, i zahtevao da se razmotri prijava kako bi se lica koja stanuju u predmetnom objektu zaštitila od moguće havarije. Po prijavama tuženog, Elektrodistribucija Beograd je u više navrata vršila kontrolu legalnosti priključka na označenoj adresi, kojom prilikom su utvrđene nepravilnosti i određen rok za otklanjanje uočenih nedostataka i dovođenje mernog mesta u tehnički ispravno stanje. Organ starateljstva je dao mišljenje da nije celishodno izreći neku od mera zaštite od nasilja u porodici i da se očekuje da će se porodični odnosi stabilizovati nakon realizacije korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava i upućivanja u Savetovalište za brak i porodicu na tretman oba roditelja.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud zaključuje da se u konkretnom slučaju radi o duboko poremećenim partnerskim i roditeljskim odnosima parničnih stranaka, a ne o nasilju u porodici u smislu odredbi člana 197. i 198. Porodičnog zakona. Stanovišta je da osim izolovanih incidenata koji mahom datiraju iz perioda dok su parnične stranke bile u životnoj zajednici i kojim su doprinosile obe parnične stranke, nije bilo nasilnih događaja. Nisu identifikovani bilo kakvi oblici partnerskog nasilja. Odnos parničnih stranaka karakteriše prolongirani partnerski konflikt koji rezultira ispadima u narušenom partnerskom odnosu stranaka. Kako ne postoji rizik od ispoljavanja nasilja, niti je utvrđeno da tužilja oseća strah od tuženog, nema mesta određivanju mere zaštite od nasilja u porodici. Iz navedenih razloga prvostepeni sud odbija tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan.

Drugostepeni sud prihvata takav materijalnopravni zaključak prvostepenog suda. Drugostepeni sud nalazi da se ponašanje tuženog ne može okarakterisati kao nasilje u porodici, naročito imajući u vidu činjenicu da parnične stranke nisu u direktnom ličnom kontaktu od 2013. godine i da nisu u položaju žrtva-nasilnik jer ne postoji manifestacija nadmoći tuženog u odnosu na tužilju, niti je kod tužilje prisutan strah od tuženog. Činjenica da postoji nerazrešen partnerski konflikt ne ne znači da je tuženi vršio nasilje prema tužilji. Potreba rešavanja tog partnerskog konflikta je prvenstveno u interesu dece.

Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da su nižestepene odluke donete pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.

Shodno odredbi člana 10. stav 2. Porodičnog zakona, svako ima pravo na zaštitu od nasilja u porodici. Nasilje u porodici, shodno odredbi člana 197. stav 1. Porodičnog zakona, jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice. U stavu 2 iste odredbe navedeni su oblici ponašanja koji predstavljaju nasilje u porodici, koji nije konačan jer nasilje, shodno tački 6) tog stava, predstavlja i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Svrha određivanja mera zaštite od nasilja u porodici, shodno odredbi čl. 198 st. 1 Porodičnog zakona, jeste da se privremeno zabrani ili ograniči održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice. Sud u svakom konkretnom slučaju ceni da li određeno ponašanje jednog člana porodice prema drugom predstavlja nasilje u porodici u smislu odredbe člana 197. PZ. Ta činjenica ceni se i utvrđuje primenom objektivnih kriterijuma, a ne na osnovu subjektivnog viđenja člana porodice koji smatra da se nad njim vrši nasilje. Konfliktni odnosi bivših supružnika sami po sebi ne predstavljaju osnov za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici.

Prema proceni stručnog tima organa starateljstva, između tužilje i tuženog nisu identifikovani oblici partnerskog nasilja, na osnovu čega je dato mišljenje da nije celishodno izreći neku od mera zaštite od nasilja u porodici. Stručno mišljenje organa starateljstva je da odnos parničnih stranaka karakteriše prolongirani partnerski konflikt projektovan u roditeljstvu, uz želju obe stranke da neposredno vrše roditeljsko pravo. Nesporna je činjenica da parnične stranke ne žive u faktičkoj zajednici života od jula 2012. godine, te se sukobi odnose na viđanje i komunikaciju sa decom. Tako, tužilja tvrdi da tuženi uznemirava nju i decu, dolazi po decu u vreme koje nije predviđeno za njihovo viđanje, dok tuženi tvrdi da tužilja opstruira njegovo viđanje sa decom. Tužilja i tuženi su u više navrata prijavljivali jedno drugo policiji, upravo tim povodom. Prema utvrđenju prvostepenog suda, opisane incidentne situacije inicirane su od strane obe parnične stranke, odnosno obe parnične stranke su doprinosile nastanku tih nasilnih događaja. Tužilja je presudom Prekršajnog suda u Beogradu oglašena krivom za vređanje i vršenje nasilja nad drugim i narušavanje javnog reda i mira u odnosu na tuženog. Nasilje u porodici podrazumeva takvo ponašanje jednog člana porodice koje je dominantno i nadmoćno u odnosu na drugog člana porodice, tako da se ovaj oseća ugroženo i nemoćno. Nižestepeni sudovi zaključuju da u konkretnom slučaju između tužilje i tuženog ne postoji odnos žrtva-nasilnik. Ne može se utvrditi da je tužilja ugrožena u odnosu na tuženog, budući da obe parnične stranke ispoljavaju neprijateljsko ponašanje jedno prema drugom. U prilog navedenom zaključku govori i procena stručnog tima organa starateljstva, shodno kojoj se majka uživela u ulogu žrtve i ima subjektivan osećaj žrtve porodičnog nasilja. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da nema osnova za izricanje neke od mera zaštite od nasilja u porodici imajući u vidu da nije utvrđeno postojanje nasilja.

Revizijom tužilje osporava se pravilnost primene materijalnog prava u pobijanoj drugostepenoj presudi. Tužilja ističe da je drugostepeni sud doneo odluku primenom načela celishodnosti, što nije dozvoljeno. Drugostepeni sud nije pravilno cenio utvrđene činjenice, pa je propustio da utvrdi da opisano ponašanje tuženog predstavlja vršenje nasilja. U reviziji se ponovo ističu utvrđene činjenice o ponašanju tuženog prema tužilji i da je tuženi na taj način remetio duševni mir i spokojstvo tužilje.

Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da su neosnovani izneti revizijski navodi tužilje. Iako se u obrazloženju drugostepene presude navodi da je okončanje postupka na ovaj način „celishodno“, navedeno ne znači da je drugostepena presuda doneta primenom načela celishodnosti. Drugostepeni sud cenio je kako pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, tako i pravilnost primenjenog materijalnog prava i za svoju odluku je dao jasne i obrazložene razloge. Činjenice na koje tužilja ukazuje u reviziji već su cenjene od strane nižestepenih sudova. Utvrđeno je da u opisanom ponašanju tuženog nema elemenata nasilja u porodici. Takođe je utvrđeno da se radi o prolongiranom partnerskom konfliktu, koji je nerazrešen i koji se nalazi u akutnoj fazi, ali bez identifikovanih bilo kakvih oblika partnerskog nasilja. U skladu sa navedenim, obe parnične stranke su upućene u Savetovalište za brak i porodicu na tretman, koji su prihvatili. Utvrđene incidentne situacije upućuju na zaključak da su između parničnih stranaka duboko narušeni partnerski i roditeljski odnosi iz kojih upravo i izviru takvi incidenti uz doprinos obe strane. To međutim ne predstavlja nasilje u porodici u smislu odredbe člana 197. PZ, pa je pravilno odbijen tužbeni zahtev tužilje da se odredi mera zaštite od nasilja u porodici. Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale revizijske navode tužilje, ali je našao da su neosnovani i bez uticaja na pravilnost drugostepene odluke.

U skladu sa iznetim, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužilje kao neosnovanu, kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 414. ZPP.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv stava 2. izreke drugostepene presude, po osnovu odredbe člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nema uslova da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.

Revizija tuženog izjavljena je protiv odluke o troškovima postupka. Troškovi postupka utvrđuju se u svakom konkretnom slučaju.

U skladu sa iznetim odlučeno je kao u stavu drugom izreke, u skladu sa odredbom člana 404. stav 2. ZPP.

Ceneći dozvoljenost izjavljene revizije tuženog u skladu sa odredbom člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tuženog nedozvoljena.

Kada je vrednost predmeta spora merodavna za izjavljivanje revizije, u smislu odredbe člana 28. ZPP, kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2). Kako se troškovi postupka ne uzimaju u obzir za utvrđivanje relevantne vrednosti predmeta spora od kojih zavisi pravo na izjavljivanje revizije, sledi da protiv odluke o troškovima postupka revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke.

Iz navedenog razloga, ne primenjuje se ni izuzetak predviđen odredbom člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

U skladu sa iznetim, Vrhovni kasacioni sud odlučio je kao u stavu trećem izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić